Dok mnogi mladići negoduju zbog vojnog roka, mlada Anđela (19) služiće vojsku: Roditelji joj spremaju ispraćaj, dečko će je čekati, a njen cilj je ipak malo veći

U sedištu Moravičkog upravnog okruga u Čačku juče je na dobrovoljno odlsuženje vojnog roka ispraćeno 17 regruta.

Među njima našla se i mlada Anđela Simović iz Čačka, koja je uprkos protivljenju roditelja, odlučila da narednih šest meseci provede noseći uniformu Vojske Srbije. A možda i duže.

Anđela će vojnoj dužnosti pristupiti u petak, 1. marta, a roditelji će joj pred polazak pripremiti ispraćaj, kao što se nekada pravio mladićima koji su i na godinu dana odlazili da služe državi.

"Biće proslava u četvrtak, ne preterano velika, ali dovoljna da budem s ljudima koje volim i koji će mi najviše nedostajati. Šta da vam kažem, jedni kažu da sam blesava, drugi me podržavaju, ali je meni najvažniji glas koji odzvanja u mojoj glavi, a koji govori: Sledi svoje snove. Jer, čitav život sam želela da idem u vojnike i konačno mi se želja i ostvarila", kaže nam Anđela već na početku razgovora.

Anđela će narednih 21 dan provesti u vojnoj kasarni u Valjevu. Posle zakletve, biće raspoređena u vojni blok u Kruševcu. Kaže da joj nije bilo važno u kom gradu će služiti vojni rok pošto će svakako moći vikendima da ide kući.

A otkud želja za služenjem vojnom roka?

Anđela kaže da je čitav život maštala o tome da nosi uniformu, cokule i bude vojnik.

"Uvek su me više privlačile muške stvari, pa čak i fudbal koji sam jako dugo trenirala. Vojska me je privlačila od malih nogu, mada moram priznati da nakon završetka srednje škole nisam pominjala da idem da služim otadžbini. Radila sam neke sezonske poslove, bila sam konobar, svašta nešto. Međutim, jednom sam sedela s prijateljima koji rade pri Vojsci i mene je to tako zaintrigiralo, da sam sutradan rekla mami i tati: 'Ljudi, ja idem u vojsku'. Oni su se šokirali", priseća se ona.

To i ne čudi jer je Anđela jedinica. Njeni roditleji nisu mogli da poveruju šta im je ćerka izgovorila.

"Prijavila sam se za služenje vojnog roka, ali nisam prošla testove. Imala sam problem s vidom. Međutim, daljim analizama na Vojnomedicinskoj akademiji, ustanovljeno je da je sve kako treba i ja sam u januaru uspela da se prijavim i da budem primljena. Moja mama je bila baš skeptična, ali sam joj objasnila da to nije onako kako ona misli jer vojska je danas drugačija nego što je nekada bila", smatra naša sagovornica.

Dodaje da bi vojni rok trebalo da bude obavezan za svakog muškarca, dok ženi treba biti ostavljena mogućnost da sama izabere.

"Ima mnogo muškaraca koji uopšte nisu služili vojni rok. Smatram da svi oni treba da prođu kroz taj izazov, kasarnu i sve ostalo što karakteriše vojsku. Što se tiče devojaka, ima nas koje to zaista volimo i zbog toga treba da nam bude omogućeno. Ako nam se ne dopadne, Bože moj, vratimo se kući i to je to".

Nema straha, jer nema razloga za strah, naglašava ona. Ne plaši se vojničkog života, niti teške uniforme i cokula.

"Čovek se na sve navikne. I mislim da je to dobro. Svesna sam svega što će de događati u narednom periodu. Raspitala sam se o vojci i spremna sam kako psihički tako i fizički. A i ne odlazim na godinu dana. To je samo šest meseci, pritom nam je dozvoljeno da idemo kući", kaže Anđela.

Ima veliku podršku od drugarica, ali i od momka koji će je čekati.

"On zna da mi je vojska oduvek bila velika želja, tako da se apsolutno nije mešao u moju odluku, niti me je odgovarao od toga. I veoma sam mu zahvalna na tome. Ja sam prosto takva, snalažljiva, temperamentna, ne odustajem nikada".

Iako se devojka mahom vezuje za haljine i štiklice, kod Anđele to nije slučaj.

S obzirom da cipele na štiklu obuva samo kada mora, ne pada joj teško što će od petka često nositi teške vojničke čizme.

"Volim da se sređujem, ali izbegavam štikle. Više sam za neku udobniju varijantu. Nokte imam, ali već sam ih prilagodila odnosno skratila kako bih neometano mogla da radim ono što treba. Nisam emotivna niti se previše vezujem za ljude, tako da uopšte ne razmišljam o tome ko će ili šta će mi nedostajati. Prilagodiš se trenutnoj situaciji i to je to, nema tu puno razmišljanja. Naravno, faliće mi porodica, ali čovek se na sve navikne. Iskreno, jurim za svojim snovima, tako da ću ih pratiti i dalje, a ako Bog da, nakon isteka vojnog roka, nadam se da ću ostati da radim pri Vojsci", kaže naša sagovornica.

BONUS VIDEO: Hoće li rado Srbin u vojnike?