0
Tokom 2020. godine žene su činile 23 posto Ministarstva odbrane (MO) i Vojske Srbije (VS), pokazuju podaci iz Izveštaja o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN-a (NAP 1325) – Žene, mir i bezbednost u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije za 2020. Prema tim podacima, ispunjen je cilj o zastupljenosti žena u ovim institucijama koji je definisan u budžetu za prethodnu godinu. Iz ovih institucija, pak, nismo uspeli da dobijemo podatak o ukupnom broju pripadnica tih kolektiva.
Međutim, rast broja žena u apsolutnim i procentualnim brojevima ne znači da je procenat žena na rukovodećim i komandujućim pozicijama znatno veći, već je tu napredak i dalje veoma skroman. Ove institucije, kao budžetski korisnici, obavezale su se da primenjuju rodno odgovorno budžetiranje.
„Ministarstvo odbrane je u ovaj proces uključeno od početka uvođenja rodno odgovornog budžetiranja 2016. godine i zahvaljujući primeni ovog alata u kontinuitetu finansira aktivnosti koje za cilj imaju unapređenje uloge žena, kroz povećanje broja žena na rukovodećim ili komandnim pozicijama”, pojašnjava za Nova.rs direktorka UN Women u Srbiji Milana Rikanović.
Ona dodaje da ovo ministarstvo radi i na povećanju broja žena koje učestvuju u mirovnim operacijama širom sveta, kao i na povećanju broja nastavnih sadržaja o pitanjima rodne ravnopravnosti koji su integrisani u nastavne kurikulume u Vojnoj akademiji i Medicinskom fakultetu VMA.
Rodno odgovorno budžetiranje je inovativno sredstvo javne politike koje procenjuje uticaj politika i budžeta iz rodne perspektive i osigurava da javne politike i njihovi budžeti ne produbljuju rodnu neravnopravnost, već da doprinose ravnopravnijem društvu za žene i muškarce. Proces potpunog uvođenja ROB u sistem planiranja i izvršenja budžeta Republike, ali i jedinica lokalne samouprave, započet je decembra 2015. izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Kroz njegovu primenu, mogu se finansirati i različite mere i aktivnosti koje doprinose uspostavljanju rodne ravnopravnosti u svim sferama društva, pa i u sistemu bezbednosti.
Ni od Ministarstva unutrašnjih poslova nismo uspeli da dobijemo podatke o broju pripadnica MUP-a, ali prema navodima nedavno usvojene Strategije za rodnu ravnopravnost (2021-2030), u ovoj instituciji procenat žena povećao se sa 23 na 26 odsto od 2016. do 2020. godine.
Iz institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti navode za Nova.rs da je poslednjih godina blago povećano učešće žena u sektoru bezbednosti, ali da je potrebna dublja analiza da bi govorili o stvarnom položaju žena.
„Tome je doprinelo i usvajanje i sprovođenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije SB UN 1325 (NAP), koji je podstakao organe uprave u sektoru bezbednosti i druge državne organe da realizuju aktivnosti, koje su, između ostalog, usmerene na poboljšanje položaja žena u sektoru bezbednosti”, navode u ovoj instituciji i dodaju da je njihova uloga da prate sprovođenje tih aktivnosti, a da će se preciznije informacije naći u izveštaju na kom se trenutno radi“, navodi Poverenik.
Povećanje udela žena na rukovodećim položajima u državnim organima u sektoru bezbednosti preduslov je za uvođenje rodne perspektive i urodnjavanje javnih i internih politika u ovom sektoru, smatraju u kancelariji Poverenika. Zastupljenost žena na komandnim i rukovodećim položajima u MO i VS se povećava i dostiže ciljeve koji su definisani budžetom Republike Srbije.
Ipak, iz institucije Poverenika smatraju da se taj proces mora ubrzati. Žene su na visokim pozicijama u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i dalje zastupljenje manje od deset posto (8,96), pokazuje Izveštaj o napretku u uvođenju rodno odgovornog budžetiranja (ROB) u sistem planiranja javnih finansija u Srbiji u 2019. godini.
„Izuzetno ohrabruje podatak o znatno povećanom procentu devojaka u obrazovnim instutucijama Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, jer će te devojke kasnije predstavljati svojevrsnu bazu iz koje ćemo dobiti visoko rangirane pripadnice sektora bezbednosti“, zaključuje se iz kancelarije Poverenika.
Sa druge strane, Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe za portal Nova.rs da je važno i pitanje odliva kadrova u sistemu odbrane.
„Naravno, svake godine, nakon završetka Vojne akademije, u sistem uđe određeni postotak žena oficira. Za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije je u poslednjih nekoliko godina primetan trend odliva kadrova s tim da nemam informaciju koliko je žena otišlo iz sistema odbrane“, ocenjuje Bjeloš.
Prema NAP-u Ministarstvo i Vojska bi morali da vode evidenciju o razlozima za zapošljavanje, zadržavanje, napredovanje ali i napuštanje radnih mesta, ali ove institucije to ne čine, navodi se u Izveštaju.
Za Maju Bjeloš zabrinjavajuća su i dva trenda – militarizacija i urušavanje demokratije.
„Prioritet vlade Srbije nije unapređenje rodne ravnopravnosti, već militarizacija društva i trka u naoružanju budući da je Ministarstvo odbrane uvećalo svoj budžet za 40 odsto i to za nabavku vojnog naoružanja i opreme. Drugo, urušavanje demokratije i zarobljavanje institucija praćeno promocijom desničarskih i konzervativnih politika i vrednosti, dovelo je do degradacije položaja žena u društvu, ugrožavanje dostignutih prava žena i direktan napad
države na žene ili preko medija ili desničarskih organizacija“, navodi Bjeloš.
Ona ocenjuje da povećenje broja žena u institucijama sistema odbrane i bezbednosti koje su zarobljene neće dovesti do njihovog boljeg položaja ili karijernog napredovanja.
„Imamo skoro oko 40 posto žena u Skupštini Srbije koje na zvonce bivše predsednice Narodne skupštine usvajaju zakone po hitnoj proceduri, uključujući i one iz oblasti odbrane i bezbednosti. Šta nam govori veća zastupljenost žena u policiji koja je sve više represivna prema građanima i građankama i stavlja se u službu režima i brani ratne zločince? Ili povećanje broj žena profesionalnih vojnika u Vojsci Srbije koju politika gura u krize i
konflikte“, pita Bjeloš.
Prethodni Nacionalni akcioni plan istekao je 2020. godine, a direktorka UN Women u Srbiji Milana Rikanović navodi da novi NAP treba da sadrži aktivnosti koje se odnose na dalji razvoj i unapređenje rodnih mehanizmima i mehanizmima podrške u MO i VS, povećanje senzibiliteta prema rodnim pitanjima i pitanjima sprečavanja nasilja prema ženama, povećanje učešća žena i saradnju i učešće ženskih organizacija, posebno na lokalnom nivou.
„Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 za 2020. godinu nam je pokazao da je u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije uspostavljen proces rodno odgovornog budžetiranja. Međutim, navodi se i to da sredstva za realizaciju aktivnosti Ministarstva odbrane predviđenih za sprovođenje NAP-a u toku 2020. nisu korišćena iz budžeta”, navodi ona.
Stoga je, prema rečima naše sagovornice, još značajnije unapređenje procesa rodno odgovornog budžetiranja i njegove dosledne primene u planiranju, pripremi, sprovođenju i praćenju realizacije novog NAP-a.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Transformativno finansiranje za unapređenje rodne ravnopravnosti: ka transparentnijem, inkluzivnijem i odgovornijem upravljanju na Zapadnom Balkanu“, koji finansira Vlada Švedske – Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, SIDA, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod
okriljem Ujedinjenih nacija.
Bonus video – Osnažene žene – osnažena ekonomija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
