Desankin prijatelj: Ona se ne može izbrisati gumicom

Živojinović isključivanje stvaralaštva Desanke Maksimović iz programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama smatra političkom stvari."Sa Desankom sam proveo jedan deo života u stvaralaštvu. Inače se i ja bavim pisanjem i kao književnik sam objavio knjige aforizama i roman od vojvodi Živojinu Mišiću, a nedavno i zbirku knjiga 'Usputnice'. Očigledno da Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, nije jedini zavod koji zavodi srpski narod na stranputicu nacionalnog interesa. Ovo je stvar politike, ovo nije stvar umetnosti. Izbaciti Desanku Maksimović iz lektire i književnosti znači ugasiti kod srpskog naroda svest o srpskoj kulturi, istoriji i književnosti; zatamniti rodoljublje kao odsjaj i odbljesak Desankinog pisanja i pevanja; poništiti ceo jedan vek srpske lirike; zgaziti «Krvavu bajku» i time se narugati istorijskoj istini; zamreti razigrane damare večite ljubavi u Desankinoj pesmi i zamračiti dronjavom i krvavom ponjavom globalizacije i satanizacije najlepši ćilim srpske poezije. Danas bi pink – predsednik, duboko tronut, hepi – vlada, ožalošćena od stida i srama i predsednica rijaliti – skupštine, trebali da proglase trodnevnu žalost u kojoj bi đavolov sluga - ministar prosvete i đavolov šegrt - ministar kulture, služili «Večnuju pamjat» i «Poslednje celuvanije» srpskoj književnosti na radost globalista i satanista", kaže on i osvrće se na jednu anegdotu koja ilustruje skromnost Desanke Maksimović."Desanka je zaista bila i ostala simbol našeg detinjstva, naše mladosti, jednog lepog putokaza kroz život kome smo mi svi težili i radovali se toj neiscrpnoj energiji, snazi, volji, koja je izvirala ispod jednog velikog crnog šešira. To je žena koja je ostala u narodu i s narodom. Vozila se sa istom radošću i u limuzinama i na seoskim taljigama. Jednom mi je pričala kako su je Cigani prepoznali usput, pa zaustavili one taljige i kazali: 'Desanko, ajde u kola', a ona kaže: 'Ubio vas Bog, otkud me znate', a oni su joj odgovorili: 'Pa naša deca i mi učimo u školi od tebe i o tebi", i kaže: 'Šta ću, ja sednem na one taljige, i ajde sa njima. Lepo mi je bilo, pa smo se i razgovarali'. Ona je toliko bila veličanstvena u svojoj jednostavnosti, da je ovo što je uradila Vlada Srbije njen najveći pad i krah koji može vlada jedne države da učini sa svojim velikanom", konstatuje Živojinović.

Kao razlog isključivanja stvaralaštva Desanke Maksimović iz programa za gimnazije Živojinović vidi to što je Desanka bila srpski pesnik, pre svega."Verovatno je razlog to što je Desanka bila srpski pesnik pre svega, što je ostala u Srbiji, što je pisala Srbija je velika tajna, ne zna dan šta noć kuva, niti noć šta zora rađa. Međutim, iako je pisala da je velika tajna, verovatno nije mogla toliko duboko da pronikne da će ta ista Srbija, za koju je ona sve dala kroz istoriju i stvaralaštvo, da je izbaci potpuno. To je želja - da je oni izbace, ali svakako, dokle god bude i poslednje biblioteke i knjige u Srbiji, uvek će se naći neki red u svemu tome, gde će se Desanka Maksimović pojaviti onako sveža, sa svojom zaista neprolaznom i poezijom i prozom. Ona je napisala dosta pesama vezanih za istoriju srpskog naroda. Sećate se njene "Gračanice" i njene poruke "Gračanice, da bar nisi toliko duboko ukopana u zemlju i u nas". Taj Desankin stih govori o jednom vremenu, koje sada, kada uporedite s ovim što se dešava na prostoru Kosova i Metohije, njoj daje veliki značaj, a posebno otrežnjenju srpskom narodu", skreće pažnju Živojinović i recituje njene stihove:Moliću se kad odem za oblakeza spas srpskog rodaza roditelja svojih blag i pobožan krajI da braća moja kroz život idu svetla hoda kao anđeli kroz raj"Dakle, želela je da svi mi pre svega budemo ne samo svedoci vremena, nego potomci ovih koji ostadoše iza nas da bismo mi njihove svetle puteve činili još svetlijim. Ako bar ne možemo toliko, onda bar da ih poštujemo u meri u kojoj oni to zaslužuju. Ljubav je bila filozofija njenog života i njene poezije, a pre svega taj usud srpskog naroda, koji je ona rano spoznala kroz taj bol, trpljenja, ponižavanja, odricanja, žrtvovanja i hrabrosti srpskog naroda. Mislim da se danas ne uklapa u ove okvire koji su zadati okupacionim sistemom, koji je uspostavljen u Srbiji. Dodvoravanjem okupatoru iz perspektive jedne kolonijalne uprave briše se sve ono što bi moglo da ostavi traga u svesti pokolenja koja dolaze. Njena zbirka 'Tražim pomilovanje' je posebno rodoljubiva. Ona je kroz tu našu istoriju molila da poštujemo pre svega tradicionalne i porodične vrednosti srpskog nacionalnog bića i srpskog etnosa, a sada mi za nju tražimo pomilovanje."Živojinović ističe i to kako je pesnikinja bila dovoljno hrabra da prkosi čak i Titu.

"Posebno mi stariji se sećamo Desanke koja je prkosila Titu, koja nije htela da ide tamo. Meni je pričala: 'Zovu me tamo kod njega, ja ne volim da idem'. Ja kažem: 'Zašto, Deso, ne volite da idete tamo', a ona kaže: 'Pa ti si mlad, ubi te Bog, ti znaš da je on bio u 42. diviziji na Drini i ratovao protiv mog dede, mog oca i svih mojih'. U tim razgovorima s njom shvatim da je ona u suštini sve vreme svog bitisanja branila i borila se isključivo za srpske nacionalne i državne interese. Ja sam je zvao čovečica, koja je praktično svima nama na neki način ostala učitelj u životu kako se treba držati pred neprijateljem, a izgledati tako mali, tako sićušan, slab fizički, a dušom nepojmljivo veliki i neustrašiv."Ipak, "brisanje" Desanke Maksimović iz školskog programa vidi kao poništavanje onih koji su tu odluku doneli."Ovo brisanje Desanke Maksimović u stvari nije brisanje nje. Ovo je poništavanje onih koji su doneli tu odluku. Desanka se ne može izbrisati gumicom, jer ona nije zapisana olovkom u sveskama. Ona je u našem pamćenju i biću, i dokle god ima srpskog naroda, oni će znati ko je Desanka i truditi se da se na neki način izvini njoj upijajući što više onoga što je ona ostavila kod nas. E, da bi nam negde tamo, kad se sretnemo s njom, oprostila", kaže sa uzdahom Živojinović i navodi da Desanku ova odluka Ministarstva ne bi mnogo iznenadila da je živa."Ona se ne bi mnogo iznenadila, jer je dobro znala šta smo, gde smo i ko smo. Ona je imala burnu i bogatu karijeru i proživela je gotovo čitav vek, u 93. godini je preminula. Znala je ona naše neprijatelje koji su tu oko nje i koji su blizu nas, i tako se i držala. Tako je i otišla - sa zebnjom šta će biti s nama", ističe i priseća se Desankinog poslednjeg javnog nastupa, kome je prisustvovao.

"Tada je počelo razbijanje Jugoslavije. Posetio sam je i ubedio da odemo u Smederevo u biblioteku da predstavimo njenu poslednju zbirku pesama 'Zovi na svirala'. To je bio njen poslednji izlazak u javnost na sceni. Desanka mi tada mahne rukom da se ukloni mikrofon ispred nje i kaže mi: 'Šta će nam ta skalamerija? Poezija se govori kao molitva'. I ona ju je tako i govorila. Bila je najbolji tumač svojih stihova. Bila je profesor. Predavala je književnost i pisala je, tako da je imala mnogo generacija iza sebe koje je izvela i koje su je poštovale i cenile, a ona među njima nije pravila razliku. Svi su oni bili deo Desinog velikog srca", zaključujePodsetimo, ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da odluka Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da iz trećeg razreda srednje škole isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje "Tražim pomilovanje", nije konačna.Zadužbina "Desanka Maksimović" hitno je reagovala pismom upućenim Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, čija komisija je, prema pisanju "Novosti", donela odluku da iz programa za treći razred gimnazija isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog njenu najpoznatiju zbirku "Tražim pomilovanje".****Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram