Dejan Vuk Stanković kaže da školski čas treba da traje 30 minuta: Pitali smo profesore i nastavnike da li će podržati tu inicijativu

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković govorio je o promenama u školama i reformama koje su neophodne zbog sve bržeg razvoja tehnologija, pa je, između ostalog, izneo ideju da se časovi skrate na 30 minuta zbog pažnje učenika.

On je naveo da je taj argument psihološki utemeljen, rekavši da učenici danas imaju takozvanu difuznu pažnju koja je sekvencijalna i vezana za kraći vremenski period.

Možda su se neki đaci obradovali na pomisao da kraće budu u školi. Međutim, učitelji, nastavnici i profesori sigurno nisu.

Učiteljica Sandra Radovanović iz Osnovne škole "Ivo Andrić" objašnjava za Nova.rs zašto ova ideja nije dobra, iako bi oni (prosvetni radnici) manje radili.

"Kada su u pitanju naši planovi i sve ono što nam je dato da radimo, 30 minuta je malo vremena. Ako bi se planovi korigovali, broj tema i oblasti koje treba obraditi smanjili, onda bi ta ideja mogla da prođe. S jedne strane, činjenica je da je deci nekad previše. Međutim, ako hoćemo da se fokusiramo na neke radionice i rad u grupama, nama je čak nekad potrebno da čas duže traje. Sve ima svoje za i protiv", objašnjava ona.

Kaže da dečija pažnja jeste slabija, ali da je mnogo i do nastavnika.

"Nastavnik je taj koji treba da im drži pažnju i da se izbori da su skoncentrisani sve vreme. Posebno mislim na starije učenike".

Mišljenja je da Ministarstvo prosvete pušta u javnost ovu informaciju kako bi uvidelo kakva je reakcija prosvetnih radnika o tome.

"Đaci nižih razreda bi možda mogli da imaju čas u trajanju od 30 minuta, pa ako učitelj oseti da mu za tu nastavnu jedinicu fali vremena, nastaviće je sledeći čas nauštrb nekog drugog predmeta. I tako sve u krugu. Mada, čemu onda i to vodi? Što se tiče starijih razreda, mislim da to može biti problem zbog plana i programa koji je dat nastavnicima. Pošto smo čuli tu ideju od ministra prosvete, povela se priča među prosvetnim radnicima da je razlog tome možda pokrivanje dugogodišnjeg problema - nedostatka kadra. Jer, pretpostavljam da bi nastavnici mogli da pokriju više odeljenja, ukoliko su im časovi kraći", smatra naša sagovornica.

Svima deluje da zaposleni u školama imaju kratko radno vreme i da malo rade, dodaje ona.

"Opet će nešto uraditi da nas zadrže što duže. Njih jako boli to što mi imamo uslovno kraće radno vreme, a koje uopšte nije kraće. Jer kada dođemo kući, bukvalno nastavljamo da radimo zbog obimne administracije koju imamo. Tako da, ako se uopšte razmatra ta ideja, nije u redu o njoj govoriti na prečas. Ipak ona zahteva ozbiljan pristup", dodaje učiteljica.

Što se tiče starijih razreda, profesori smatraju da su đaci više opterećeni brojem predmeta, nego časovima.

Ana Dimitrijević, profesorka u Devetoj gimnaziji, kaže za naš portal da đaci u gimnazijama imaju 16-17 predmeta, što je, smatra, previše gradiva.

"To je ogromna količina različitog gradiva, uvode se besmisleni izborni predmeti. Nije razumljivo da deca imaju skraćene časove, a s druge strane mnogo predmeta. To je besmisleno. Mi sada imamo 20 časova nedeljno, na primer, ja predajem drugoj i četvrtoj godini. Kada se meni poveća fond, moraću da uzmem i treću godinu. Vama se povećava broj gradiva, različitih planova i programa. Svašta nešto bi se promenilo skraćenjem časa. Nije to tako jednostavno. Imamo skraćene časove, ali više časova da bismo ispunili 40-časovnu radnu nedelju, ali to nije samo to. Kad pišemo planove, pišemo za sva odeljenja kojima predajemo, pa su to različita odeljenja, različiti smerovi, različite godine, tu se povećava i administracija", objašnjava ona.

Treba imati na umu, dodaje ona, da ako bi školski čas trajao 30 minuta, "otpalo" bi prvih i poslednjih pet minuta časa.

"Ako držite čas od pola sata, uvek morate da računate na prvih pet i poslednjih pet minuta, koji su nekakav uvod i završnica, gde vi ne radite, ne bavite se tim gradivom, nego samo uvodite u temu i zaokružujete je. Znači vama onda automatski ostaje 20 minuta za nešto konkretno. Tu se postavlja sad i problem jer je 20 minuta jako malo vremena, naročito kada govorimo o gimnazijama i sličnim srednjim školama, ali pre svega gimnazijama. Mislim da skraćeni časovi nisu dobri za starije razrede. Razumem kada govorimo o maloj deci i o pažnji, ali mladi ljudi od 17-18 godina, sigurno da imaju pažnju koja je duža od 20 minuta".

Provera i testiranje učenika

I provera i testiranje učenika teško bi bila uspešna, ako bi časovi bili kraći, dodaje.

"Vi biste imali pola sata da decu testirate. Kod pisanja eseja, to je neizvodljivo. Ima tu mnogo problema stvari koje moraju da se usklade ukoliko bi se zaista razmatralo o kraćim časovima. Da bi to bilo efikasno i da ne bi narušilo ceo sistem, moralo bi svašta nešto da se promeni. A najgora posledica je to gubljenje posla i prelazak u tehnološki višak", upozorava ona.

Za razliku od njene koleginice, profesorka smatra da bi zbog kraćih časova mnogi prosvetni radnici ostali bez posla.

"Deluje mi da oni koji su to predložili žele da nekako pokriju nemogućnost nalaženja nastavnika iz određenih predmeta. Ako bi skratili časove na 30, nama bi fond išao na 25, znači to je pet časova nedeljno više, što znači da taj peti profesor otpada, jer mu se gubi fond. Tu bi automatski gomila ljudi koja je na određeno izgubila posao, a koje oni drže godinama na određeno. A oni koji su zasposleni postali bi tehnološki viškovi. Verovatno oni koji su najkraće tu, ja pretpostavljam, ili bi morali da idu da rade u dve ili tri škole. To bi zakomplikovalo prilično život mnogim prosvetnim radnicima", poručuje ona.