Ako Srbija uđe u Evropsku uniju (EU), krenuće najveći odliv zdravstvenih radnika, ali i svih drugih. Birokratija će biti olakšana, diplome priznate i to će tek onda preći u ozbiljan problem. Jedino rešenje su – daleko veće plate, koje će bar sa finansijske strane zadovoljiti medicinske kadrove. To može da uradi ministarka Danica Grujičić, koja je intelektualno dominantna u odnosu na sve ostale članove srpske vlade, što joj daje prednost da osmisli pravi način kako da mnogo više novca iz budžeta ode na zdravstvo, kao što je to slučaj recimo u Nemačkoj, priča za Nova.rs dr Dejan Nešković, specijalista ginekologije i akušerstva iz Berlina, koji u razgovoru za naš portal upoređuje rad lekara u našoj zemlji i u razvijenim državama EU, ali i postavlja pitanja zašto su kolege iz Srbije uspavane, kada će se probuditi, pobuniti i zatražiti bolje uslove i plate, pa na taj način zadržati one koji žarko žele, i planiraju da zauvek odu.
Postoji više razloga koje mogu da navedem kao odgovore na pitanje zašto radim u Nemačkoj, a ne u Srbiji, ističe na početku našeg razgovora doktor Nešković.
“U vreme kada sam završio Medicinski fakultet, bilo je neophodno volontirati neodređen period i niko nije mogao da vam garantuje da li ćete se na kraju tog perioda i zaposliti. Bio sam svedok situacijama kada su moje kolege volontirale godinama, a kada bi se raspisao konkurs, nadležni bi zaposlili potpuno nepoznatu osobu, koja nema ni iskustvo, ni znanje iz te grane medicine. Tako se stvara jedna loša atmosfera za rad i nisam želeo sebe da stavljam u takvu situaciju i da prolazim kroz tu nepravdu. Takođe, ako želite da se bavite medicinom na visokom nivou, u Srbiji ste ograničeni na par institucija, čije su mogućnosti opet ograničene, dok u inostranstvu imate daleko više šansi, što je samo jedan od razloga zašto sam ostao u Nemačkoj”.
Postoji mnogo razlika između zdravstvenih sistema Srbije i Nemačke, ali najvažnije su, i najzabrinjavajuće, one koje se tiču onkoloških bolesnika.
“Pre svega su za pacijente najvažnije jer se odnose na dostupnost dijagnostike i terapije, što je presudno za ove smrtonosne bolesti. U Nemačkoj se, recimo, radiološka dijagnostika, kada je reč o onkološkim pacijentima, brzo odvija tako da nema potrebe da pacijenti idu u privatne klinike i plaćaju preglede. Kada se radi o terapiji onkoloških oboljenja, neki od najboljih lekova koji se koriste u svetu, u Srbiji još uvek nisu pokriveni od strane Fonda za zdravstveno osiguranje, tako da su dostupni samo u privatnim bolnicama i ordinacijama, onim ljudima koji imaju novac da ih plate. Tako da kada pričamo o lošijoj statistici u vezi sa onkološkim bolestima u našoj zemlji, ne smemo nikada zanemariti i zaboraviti ova dva faktora, od kojih sve zavisi”, priča dr Nešković.
Kolege lekari, tražite bolje uslove rada i veće plate! Zašto ćutite?, pita doktor.
Pročitajte još:
“U zdravstvenom sistemu Srbije pohvalio bih kolege, sve zaposlene u zdravstvenim ustanovama, njihov rad i angažovanje, ali i pacijente, koji su za razliku od ovih u inostranstvu, mnogo zahvalniji. Međutim, ono što mi smeta kada slušam o radu svojih kolega u Srbiji, su njihove plate. Evo primer dva nedavna događaja iz Srbije i sveta. U aprilu su mediji preneli kako su kolege sa Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu eliminisale liste čekanja za operacije na srcu, prekovremenim radom i radom vikendima. Nisam čuo da je taj prekovremeni rad plaćen, jer oni su radili besplatno, a istovremeno je u Engleskoj više od 50.000 specijalizanata štrajkovalo četiri dana i zahtevalo povećanje plata od 35 odsto. Svi znamo kakav je standard u Engleskoj, a kakav je kod nas. Gde su ti zdravstveni radnici u Srbiji, zašto se ne probude, ne pobune i ne zatraže da konačno rade u boljim uslovima i za normalne plate? Jasno je ovde ko treba i za šta da štrajkuje, ali nije jasno, zašto ćute?”
Za konstantno postepeno urušavanje zdravstva u našoj zemlji, kriv je višedecenijski zanemarujući odnos države prema zdravstvu, ali i nedostatak finansija, smatra doktor Nešković.
“Samo, sistem nije urušen, daleko od toga. Postoje problemi koji se mogu i moraju rešavati, još nije kasno. Sada je na čelu Ministarstva zdravlja profesorka Danica Grujičić, koja je vrhunski stručnjak u svom poslu. Ona, kao ministarka, je za razliku od njenog prethodnika, odličan predstavnik naše struke, a želim joj da u politici bude uspešna kao što je u medicini. Smatram međutim, da je vrlo bitno da dok je na toj poziciji, iskoristi svoju energiju, a posebno dominantni intelekt u odnosu na ostale članova srpske vlade. Ona može da se izbori za to da se iz budžeta izdvoji značajno više sredstava za zdravstvo, nego što je to ranije bio slučaj”.
Ukoliko se nešto hitno ne promeni, odliv mladih lekara, ali i najvećih medicinskih stručnjaka iz Srbije u Nemačku i druge zemlje, biće sve veći.
“Migracije stanovništva, uključujući i medicinsko osoblje u bogatije zemlje, su proces koji se u jednoj demokratskoj zemlji ne može zaustaviti. Određeni broj ljudi će otići šta god da uradite. Poređenja radi, prošlo je više od 20 godina od kako je formirana prva demokratska vlada u Srbiji i od kako je postavljen cilj članstva u Evropskoj uniji, a mi i dalje nismo članica. Sa druge strane, Slovačka je već 20 godina u EU i suočava se i dalje sa odlaskom lekara iz svoje zemlje jer uslovi nisu ni približni onima u, recimo, Nemačkoj. Nemojte misliti da će u Srbiji biti nešto drugačije kada uđemo u EU, pa čak i 20 godina nakon toga. Štaviše, diplome će biti automatski priznate, birokratija olakšana, tako da odliv može biti i veći nego sada, a može se pretvoriti i u državni problem. Jedan od načina da se taj trend ublaži, je da se ti poslovi mnogo više plate i da ljudi bar sa finansijske strane budu zadovoljni u svojoj zemlji”, naglašava srpski lekar iz Nemačke.
Doktor Nešković trenutno živi u Berlinu i na završnoj je godini specijalizacije iz ginekologije i akušerstva na jednoj univerzitetskoj klinici.
“Zbrinjavamo pacijentkinje sa normalnim, ali i sa visokorizičnim trudnoćama, lečimo sve vrste ginekoloških maligniteta, uključujući i rak dojke, a za operacije koristimo i robotski Da-Vinči sistem. Uključeni smo u edukacije studenata na fakultetu, a naučna istraživanja i studije su obavezni. Neizostavan deo specijalizacije su kongresi i kursevi. Nedavno sam u jednoj nedelji bio na ginekološko-onkološkom ‘Charitte-Mayo’ kongresu u Berlinu, a potom na ‘Doppler’ kursu iz akušerstva u Bonu. Za one koji nisu upućeni, ‘Mayo’ je zvanično najbolja klinika na svetu, a ‘Charitte’ najbolja u Evropi, tako da biram da učim od najboljih eksperata iz celog sveta. Uzimajući u obzir širok spektar aktivnosti i obaveza, mogu reći da je život u Nemačkoj intenzivan, dinamičan i lično ne mogu da budem nezadovoljan, naprotiv”, zaključuje dr Nešković, i za kraj još jednom poručuje mladim lekarima, ali i iskusnim kolegama u zdravstvu u Srbiji:”Borite se za svoj posao, probudite se dok ne bude kasno!” .
BONUS VIDEO: Niški kardiohirurzi radili 100 dana bez prestanka: Rezultat je da nema više liste čekanja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare