38
Tokom prošle godine postojale su uredno popunjene potvrde o smrti u kojima se kovid kao uzrok navodi u preko deset hiljada slučajeva, dok je zvanično saopštavan daleko manji broj - oko tri hiljade. BIRN navodi da je Komisija za analizu smrtnih ishoda formirana da bi se ova razlika zataškala, a ne objasnila.
Kada je letos zvanično saopšteno da je u Srbiji od korone preminulo 10.356 ljudi, javnosti je prećutan važan detalj – ovaj broj utvrđen je na osnovu potvrda o smrti koje su lekari popunili tokom prošle godine i u njima kao uzrok smrti naveli virus korona potvrđen laboratorijskim nalazima ili na osnovu kliničke slike.
Ovaj broj tri puta je veći od ukupno 3.130 preminulih koliko je za isti period zvanično objavljeno na sajtu covid19.rs, a na osnovu kog mediji svakodnevno u 15 sati informišu građane o toku pandemije.
Iako je predstavljeno da je podatak o 10.356 preminulih od korone najveći mogući broj izveden na osnovu revizije koju je sprovela Komisija za analizu smrtnih ishoda, ovo je zapravo najmanji broj ustanovljen isključivo na osnovu potvrda o smrti koje su stizale u Republički zavod za statistiku (RZS) po redovnoj proceduri, pokazuju podaci koje je BIRN dobio iz RZS.
To znači da su tokom 2020. godine postojali tačni brojevi preminulih, za njih se znalo na nivou bolnica u kojima su popunjavane potvrde o smrti, ali su do javnosti stizali neki drugi, umanjeni podaci.
Kako je došlo do toga da se objavljuju umanjeni brojevi umrlih od korone, pitanje je na koje nije odgovorila Komisija za analizu smrtnih ishoda.
Sumnje u zvanične podatke o broju umrlih od korone, koje su se javile već početkom pandemije, dobile su potvrdu istraživanjem BIRN-a iz juna prošle godine kada je otkriveno da je u državnom informacionom sistemu Covid19 bilo daleko više umrlih od korone nego što je to saopšteno javnosti.
Tačku na priče o manipulisanju brojevima trebalo je da stavi Komisija za analizu smrtnih ishoda koju je krajem maja 2021. godine formiralo Ministarstvo zdravlja. Međutim, Komisija je podatak Republičkog zavoda za statistiku predstavila kao revidiran podatak, odnosno kao maksimalan broj preminulih koji se uopšte mogu dovesti sa u vezu sa koronom.
„Uzeli smo zdravstvene kartone, sve drugo što postoji, potvrde o smrti, izjave rodbine, prijatelja svih onih koji su preminuli, ono što bismo mogli da dovedemo u vezu sa koronom, taj broj ljudi za 2020. godinu je 10.356“, izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati rada Komisije.
Ova konferencija održana je 30. juna 2021. godine, dan pre nego što Republički zavod za statistiku svake godine objavljuje konačne podatke za prethodnu godinu o umrlim i rođenim u našoj zemlji. Objavljivanje ovih podataka 1. jula svake godine predviđeno je Zakonom o državnoj statistici.
Komisija nije objasnila kako je došlo do ogromne razlike između stvarnog stanja i podataka objavljenih na platformi Vlade covid19.rs, ali iz danas dostupnih podataka jasno je da nije u pitanju razlika u metodologiji, kako su svojevremeno tvrdili predstavnici Vlade i Kriznog štaba.
Danas, kada dnevno od korone umire oko 50 ljudi, podaci i dalje predstavljaju problem. Dosadašnje upravljanje epidemijom pokazuje ne samo da su podaci netransparentni, već i da nije jasno na osnovu kojih informacija Krizni štab donosi odluke.
Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Branislav Tiodorović kaže za BIRN da on, kao ni drugi članovi medicinskog dela Kriznog štaba, ne raspolažu svim podacima o toku pandemije.
„Mi to nemamo, odmah da vam kažem. Ni jedan član medicinskog dela kriznog štaba te podatke nema, osim Batuta i Ministarstva zdravlja.“
Kada je krajem maja 2021. godine Ministarstvo zdravlja formiralo Komsiju za analizu smrtnih ishoda, javnosti je rečeno da će se ona baviti revizijom podataka kako bi utvrdila tačan broj umrlih od korone. Međutim, to nije bio njen formalni zadatak. Kako piše u rešenju o njenom formiranju, Komisija se bavila analizom podataka iz postojećih evidencija, a njeno osnivanje poklopilo se sa zakonski definisanim rokom, kada Republički zavod za statistiku treba da sravna podatke o broju preminulih za prethodnu godinu.
Naime, statistika umrlih u našoj zemlji definisana je Zakonom o zvaničnoj statistici i podrazumeva jasnu proceduru koja se ponavlja svake godine. Zaključno sa 1. majem u Republički zavod za statistiku stižu potvrde o smrti iz cele zemlje.
Republički zavod za statistiku zaključno sa 31. decembrom svake godine šalje ujednačene obrasce svojim područnim odeljenjima širom Srbije na osnovu kojih se prikupljaju različiti podaci o preminulim građanima za tu godinu. Popunjeni obrasci DEM 2 sa potvrdama o smrti zaključno sa 1. aprilom u elektronskoj formi stižu u Republički zavod za statistiku. Sektori statistike u Vojvodini imaju nešto duži rok, pa popunjene obrasce Republičkom zavodu u elektronskoj formi mogu da dostave do 1. maja.
Podaci se nakon toga obrađuju u RZS, a konačni rezultati objavljuju 1. jula svake godine, kako to predviđa Statistički kalendar.
Komisija formirana rešenjem Ministarstva zdravlja od 27. maja 2021. godine, imala je deset članova. Za predsednika Komisije je imenovana direktorka Instituta Batut dr Verica Jovanović, a jedan od članova je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
Kovačević je demantovao saznanja BIRN-a da je upozorio zvaničnike na veće podatke i u telefonskom razgovoru rekao da ne zna ništa o radu Komisije, odnosno da je član bio samo formalno. Na pitanje BIRN-a da li je još pre osnivanja Komisije signalizirao velike razlike u podacima Kovačević je odrečno odgovorio.
„Ja imam svoju metodologiju, naša metodologija uradi šta treba, objavi šta treba, kraj – tačka“, zaključio je i ubrzo nakon toga prekinuo vezu rekavši da ima drugu liniju.
Ceo tekst BIRN-a čitajte OVDE.
BONUS VIDEO: Poziv na booster – raste li vakcinacija trećom dozom?
