Poslednjih nedelja su se o tome oglasili zvaničnici više zemalja. Tako su u Švajcarskoj rekli da je u prvom polugođu trostruko više migranata zaustavljeno na Balkanskoj ruti nego u istom periodu prošle godine. U Bavarskoj se navodno poslednjih meseci upetostručio broj došljaka. U Austriji je do sada ove godine više zahteva za azil nego u celoj prošloj godini."Nova dinamika je u žižu postavila pre svega jednu zemlju: Srbiju", piše švajcarski list. "Jer, jačanje migracionih struja delom se zasniva na građanima onih država kojima nije potrebna viza za ulazak u Srbiju, ali jeste za šengenski prostor. Tu spadaju Tunis, Egipat, Indija, Burundi ili Kuba.""Te osobe putuju legalno preko aerodroma u Beogradu i pokušavaju da se domognu šengenskog prostora direktno ili preko Rumunije do Mađarske", navodi Noje cirher cajtung. "Recimo, Austrija je ove godine registrovala po više od sedam hiljada zahteva za azil od indijskih i tuniških građana."List se poziva i na reči švajcarske članice Saveznog veća (vlade) Karin Keler-Zuter koja je nedavno izjavila da su istočnoevropske partnerske zemlje upozorile da postoje sličnosti s dolascima iz Srbije i onima iz Belorusije pre godinu dana. Tada su vlasti u Minsku privlačile migrante jeftinim letovima, a onda su ljudi pokušavali da uđu u Poljsku, piše Dojče vele."Time je trebalo staviti EU pod pritisak", piše švajcarski list. "Da li sada Rusija pokušava da ponovi tu mustru preko Srbije, svog najbližeg partnera u jugoistočnoj Evropi? Naposletku, nema polja na kojem je lakše skršiti evropsko jedinstvo od pitanja migracija."

Nisu razlog samo bezvizna putovanja

Međutim, na upit lista u švajcarskom Departmanu unutrašnjih poslova kažu da nemaju dokaza za ovu tezu.Novinar nije našao dokaze ni u razgovoru s onima koji u Srbiji prate migracije i pomažu izbeglicama. Tako je Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila rekao da je u Beogradu najmanje deset hiljada migranata, dvostruko više nego krajem prošle godine, te da je državni sistem prihvata preopterećen. Prema Đuroviću, toliko povećanje broja ljudi ne može se objasniti samo bezviznim putovanjima.Milica Švabić iz organizacije klikAktiv koja nudi pravnu pomoć, rekla je da najveći broj migranata na Balkanskoj ruti i dalje potiče iz Sirije i Avganistana, te da mnogi dolaze preko Turske gde su godinama boravili. Prema njenim rečima, represivna politika Turske i Grčke u poslednje vreme šalje sve više ljudi na put Balkanskom rutom."Ova pravnica ipak potvrđuje da u improvizovanim smeštajima na severnoj srpskoj granici, gde se migranti pripremaju na prelazak mađarske ili rumunske granice, zbilja ima sve više osoba iz Burundija, Tunisa ili Indije", navodi list.

"Prilagoditi viznu politiku šengenskom prostoru"

Noje cirher cajtung dalje piše da srpski stručnjaci za migracije ne vide dokaze da Srbija namerno pušta više migranata u zemlju. Prema rečima Radoša Đurovića, Srbija time ništa ne bi dobila jer je ionako migraciona tampon-zona u koju mađarski i hrvatski graničari pušbekovima vraćaju migrante. Uz to, dodaje Đurović, u Srbiji se povećava broj tražilaca azila recimo iz Burundija, što nije u interesu Beograda.Švajcarska ministarka Keler-Zuter pozvala je nedavno Srbiju i druge zemlje regiona da prilagode viznu politiku šengenskom prostoru. Slično je govorila i nemačka ministarka unutrašnjih dela Nensi Fezer.Milica Švabić za švajcarski list kaže da će Beograd verovatno pokleknuti pod tim zahtevima. Ona podseća na 2018. godinu kada je Srbija, posle samo godinu dana, ukinula bezvizni režim sa Iranom nakon pritiska EU.BONUS VIDEO Migrantski centar Subotica

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=migrantskicentarsuboticamm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3761860"]