Deca migranti i izbeglice, koja putuju balkanskom rutom, izložena su sistematskom nasilju, a počinioci su najčešće policija i krijumčari, pokazuje istraživanje sprovedeno sa decom u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Većina dece koja su učestvovala u istraživanju rekla su da je, uz ostale vidove nasilja, vrlo prisutno seksualno nasilje, i da su ona sama bila izložena, svedočila ili čula od druge dece za brojne slučajeve.
Nalazi istraživanja govore o propustima u zaštiti dece izbeglica i migranata koja pristižu u Evropu, jer deca o nasilju govore kao o sastavnom i neizbežnom delu svojeg migrantskog iskustva. Zbog nasilja kojem je izložen zabrinjavajući broj dece – jedno od troje intervjuisanih – steklo je uverenje da niko ne može da im pomogne, dok neki od njih veruju da ne mogu pomoći ni sami sebi.
Šesnaestogodišnji Bazit* rekao je istraživačima:
„Uhvatila nas je policija. Rekli su nam da sednemo, i svi smo seli; onda su izabrali dvoje iz grupe i tukli ih… Rekli su nam, hajde, idemo, ka nekom putu. Krenuli smo, jedan od njih je stao
sa strane sa palicom, rekao nam da idemo u koloni po jedan, i kako bi neko prošao pored njega, on bi ga udario.“
Odrasli u njihovom neposrednom okruženju koji imaju moć, bilo da pomognu – kao što su policijski službenici, bilo da organizuju njihovo putovanje – kao što su krijumčari, zapravo su, prema svedočenjima dece, najčešći počinioci nasilja.
Ahmad*, dečak od šesnaest godina, rekao je:
„Policajac kaže: ‘Da li zaista imaš 15 godina?’ i ošamari me dva puta. Onda kaže: ‘Lažeš, nemaš 15, već 20 godina’.“
Sarina*, devetnaestogodišnja devojka, rekla je istraživačima:
„Dok smo putovali čamcem, u mraku, policija nije smela da nas čuje i vidi, jedno od dece počelo je da plače u majčinom naručju. Krijumčar je uzeo dete iz majčinih ruku i bacio ga u vodu kako bi ga ućutkao i zaštitio sebe. Majka se svađala sa njim, pokušala da vrišti, ali onda je i nju krijumčar gurnuo, i niko ne zna gde su sad. Ovo je istinita priča o kojoj niko ne zna ništa.“
Izveštaj otkriva da su deca migranti u velikom riziku od seksualnog nasilja, a posebno su ranjivi dečaci koji putuju sami.
Deca su svedočila o radnoj eksploataciji koja se dešava tokom putovanja, uključujući i o ponudama i prinudama krijumčara da se uključe u seksualnu eksploataciju ili kriminalne aktivnosti.
Ovo se često dešava u Srbiji i Bosni i Hercegovini gde deca ostanu „zaglavljena“, u nemogućnosti da nastave put kako zbog strogo čuvanih granica, tako i zbog toga što su potrošili novac, i zbog toga postaju posebno ranjiva.
Profesionalci koji su učestvovali u istraživanju, kao i deca, govorili su o primerima samopovređivanja, pokušajima samoubistva i zloupotrebi alkohola i narkotika kao strategijama koje deca primenjuju da bi se suočila sa stresom, teškoćama i strašnim iskustvima kojima su izložena.
Kvalitativno istraživanje „Gde god da idemo, čine nam zlo“ jedno je od retkih dubinskih istraživanja o nasilju nad decom izbeglicama i migrantima u Evropi. Istraživanje je pokrenuo Centar za migracije i raseljenost na Balkanu, koji radi u okviru organizacije Save the Children, kako bi se stekao bolji uvid u različite oblike nasilja kojem su deca izložena i faktore koji doprinose tom nasilju.
„Nalazi istraživanja su veoma značajni, iako poražavajući. Pokazuju da je nasilje u životima dece migranata prisutno u tolikoj meri da je normalizovano. Deca su nasilju izložena u svakom trenutku, u svakom koraku svog putovanja – zemljama porekla, tokom putovanja, u zemljama tranzita“, rekla je profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Nevenka Žegarac, koja je kreirala istraživanje sa svojim timom i timom Univerziteta u Sarajevu.
„Deci koja migriraju neophodna je zaštita, a umesto toga izložena su strašnom nasilju, između ostalog i nasilju na granicama evropskih država“, kaže profesorka Žegarac.
„Ovakva iskustva mogu ostaviti nesagledive posledice po živote dece i onemogućiti im pravilan razvoj u zrele, zdrave i punopravne članove i članice društva u kojem će se, na kraju svog putovanja, zadržati“, rekao je Bogdan Krasić, programski direktor Centra za migracije i raseljenost na Balkanu u organizaciji Save the Children.
„Deca migranti su u stalnom pokretu, i kako bismo ih zaštitili, potrebno je da se stalno prilagođavamo, unapređujemo sisteme podrške, i neophodna nam je saradnja – saradnja u Srbiji između države i nevladinih organizacija, saradnja u regionu, i saradnja sa zemljama u Evropi i Evropskom unijom, kao i dijalog sa zemljama porekla. Nasilje nad decom mora prestati i države na Balkanu moraju imati podršku kako se ne bi same nosile sa izazovima migracija“, rekao je Krasić.
Deca izbeglice i migranti koja su učestvovala u istraživanju izrazila su svoju želju da budu pitana i da se njihov glas čuje. Kažu da se često osećaju kao da nisu dobrodošli, ali da se mnogo toga promeni kada dobiju iskrenu „podršku od srca“. Intervjuisana deca su takođe izrazila želju da političari obezbede mir kako ne bi morala da napuštaju zemlje porekla, i da spreče nasilje na granicama.
-Trećina izbeglica i migranata koji pristižu u Evropu su deca. Mnoga od njih, poreklom iz zemalja u južnoj i zapadnoj Aziji zahvaćenih konfliktima i nesigurnostima, putuju balkanskom rutom, koja je deo istočne mediteranske rute.
-Istraživanje koje je rezultiralo izveštajem „Gde god da idemo, čine nam zlo“, sprovedeno je u Bosni i Hercegovini i Srbiji. U Bosni i Hercegovini intervjuisano je 48 dece uzrasta od 13 od 19 godina, poreklom iz zemalja zapadne i južne Azije.
-Avganistana, Iraka, Irana, Pakistana, a takođe je za potrebe istraživanja intervjuisano 27 profesionalaca koji rade sa decom izbeglicama i migrantima u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
BONUS VIDEO Izbeglička muka stranu ne bira
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar