Beloruski reditelj, aktivista i kritičar Lukašenka, Andrej Gnjot dobio rešenje o izručenju iz Srbije u Belorusiju

Četrdesetdvogodišnji Gnjot je uhapšen 30. oktobra 2023. godine, kada je sleteo na beogradski aerodrom, ne sluteći da će se naći u riziku da bude izručen u Belorusiju, jedinu zemlju u Evropi gde se i dalje sprovodi smrtna kazna, prenosi Danas.

U rodnoj zemlji, ovaj 42-godišnjak je optužen da je utajio porez u iznosu od oko 300.000 evra, dok njegov pravni tim tvrdi da je slučaj politički motivisan, a aktivisti tvrde da mu, u slučaju da bude izručen, u Belorusiji preti „tortura i nehuman tretman“.

Advokatski tim Gnjota najavio je žalbu na najnoviju odluku Višeg suda da ga vlasti u Srbiji predaju beloruskim.

U dokumentima u koja su BBC novinari imali uvid, navodi se da je Viši sud u Beogradu početkom 2024. godine naložio ekstradiciju, ali je Apelacioni sud 8. marta poništio presudu, a predmet je vraćen na ponovno suđenje.

U najnovijem rešenju Višeg suda, u koji je BBC imao uvid, navodi se da su „ispunjene zakonske pretpostavke“ da bude predat beloruskim vlastima.

Istu presudu, Viši sud je doneo i 7. decembra 2023. godine.

Najnovije rešenje Višeg suda datirano je na 31. maj, što znači da je doneto pre nego što je odlučeno da se Gnjot prebaci u kućni priztvor u Beogradu iz Okružnog zatvora.

„Iznenada su me oslobodili – šetao sam po dvorištu pritvora, a onda su došli policajci i počeli da viču moje ime, nije mi bilo jasno zašto.

„Drugi pritvorenici su mi rekli da me šalju kući, a ja sam prvo pomislio da će me izručiti“, rekao je Gnjot za BBC na srpskom iz stana u Beogradu pre najnovijeg rešenja suda.

Pozivajući se na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, Gnjotov advokatski tim se prethodno žalio Apelacionom sudu na pritvor, navodeći da mu se ne ukazuje neophodna medicinska pomoć, kao i da ga u zatvoru drže „proizvoljno“.

Svetlana Tihanovskaja, liderka beloruske opozicije u egzilu, apeluje na vlasti Srbije da ne izručuju Gnjota Belorusiji.

„Progon aktivista, koji se suprotstavljaju režimu Aleksandra Lukašenka, predstavlja neprihvatljivu praksu i krši osnovne principe demokratije i ljudskih prava“, saopštila je na njenom zvaničnom Telegram kanalu.

Dodala je da je premeštanje Gnjota u kućni pritvor „rezultat zajedničkog rada“ evropskih diplomata, beloruskih političara, advokata i nevladinih organizacija.

"Dali su mi pet minuta da se spakujem"

U telefonskom razgovoru za BBC pre nekoliko dana, Gnjot kaže da je u sredu, 5. juna popodne prvo odveden u ćeliju da se spakuje.

„Dali su mi pet minut da potrpam stvari u kese za smeće“, priča Belorus.

„Vratili su mi mobilni telefon, ali baterija je bila prazna“, dodaje.

Stavili su mu nanogicu.

Dobio je i papir sa memorandumom zatvora u zaglavlju, na kojem je stajala adresa stana, u kojem mu je odobreno da provede kućni pritvor.

„U zatvoru su mi rekli da imam sat vremena da stignem na adresu i da se javim odatle“, dodaje.

Stan su, kako pojašnjava, morali da pronađu njegovi advokati, kako bi mogao da bude prebačen.

„Zatvorska kapija se otvorila, i ja sam se našao na ulici, sa adresom ruci, bez keša, sa praznim telefonom u džepu i nekoliko kesa u rukama“.

Bila je sreda, kasno popodne.

Shvativši da mora da potraži pomoć, odlučio je da se pretvara da je turista.

„Ušao sam u prvu kafanu koju sam video, tamo sam zatekao dvojicu Srba koji su mi se obradovali, jer su pomislili da sam Rus“, dodaje.

Ponudili su ga odvezu na adresu.

„Izvadio sam papir da im pročitam adresu, ali sam ga brzo sakrio – nisam želeo da primete memorandum zatvora na njemu“, kaže.

A kada su seli u kola, ponudili su mu trešnje, dodaje.

„Nemam čak ni njihov broj telefona, ali zauvek ću im biti zahvalan“, kaže Gnjot.

Zašto Belorusija traži izručenje?

Beloruske vlasti traže Gnjotovo izručenje na osnovu Interpolove poternice, dok su njegovi advokati u novembru 2023. zatražili brisanje njegovih podataka iz Interpolove baze, tvrdeći da „ne postoji osnov“ za raspisivanje poternice.

Interpol je 20. februara doneo odluku da privremeno blokira pristup zemalja članica podacima aktiviste, navodi se u dokumentu Interpola, u koju je BBC na srpskom imao uvid.

Ovo znači da zemlje članice Interpola neće imati pristup dosijeu njegovog klijenta, sve dok Interpol donese odluku o zahtevu advokata za brisanje Gnjotovih podataka iz baze, objašnjava Vadim Drozdov, advokat beloruskog porekla, koji predvodi međunarodni tim Gnjotovih branilaca.

„Tokom ovog perioda, bilo kakva međunarodna policijska saradnja u vezi sa ovim slučajem, koja se odvija kroz Interpolove kanale, predstavljala bi kršenje Interpolovih pravilnika“, dodaje advokat.

Advokat podseća da je Gnjot uhapšen u Srbiji upravo na osnovu poternice koju je izdao Nacionalni centralni biro Interpola u Belorusiji.

BBC ruski servis je ranije razgovarao sa stručnjacima koji su izneli ocenu da „beloruske vlasti koriste Interpolovu poternicu kao mehanizam da se domognu političkih neistomišljenika“, među kojima mnogi žive u egzilu od spornih predsedničkih izbora 2020. godine.

U najnovijem izveštaju organizacije Hjuman rajst voč od 22. februara ukazuje se na slučajeve u kojima su beloruske vlasti verovatno zloupotrebile Interpol.

Andrej Gnjot tvrdi da je jedan od osnivača Slobodne asocijacije sportista Belorusije (SOS By – SOS baj), inicijative za smenu vlasti u Belorusiji, koja broji oko 2.000 članova.

„Pre dva dana, u ruskom zatvoru je stradao Aleksej Navaljni – ako budem izručen, biću eliminisan baš kao i on.

„Diktatorski režim u Belorusiji je do laktova u krvi – moj život je sada u vašim rukama“, rekao je Gnjot 19. februara, na završnom ročištu pred Apelacionim sudom u Beogradu, gde ga je policija sprovela u lisicama.

Beloruske vlasti rutinski pribegavaju taktici progona opozicionih političara i aktivista po optužbama u vezi sa finansijskim malverzacijama, rekao je Drozdov prethodno za BBC na srpskom.

Zvanični Minsk surovo se obračunava sa političkim neistomišljenicima od spornih predsedničkih izbora 2020. godine, na kojima je zvanično pobedio Aleksandar Lukašenko.

Ko je Andrej Gnjot?

Po obrazovanju je novinar, po profesiji reditelj televizijskih reklama i muzičkih spotova, a po političkim stavovima protivnik Lukašenkovog režima.

„Pred toga, ja sam verovatno prvi politički zatvorenik u Srbiji još od vremena socijalističke Jugoslavije“, rekao je Gnjot u završnoj reči na ročištu koje je pratilo nekoliko novinara i diplomata.

Već više od 100 dana, Gnjot je pritvoren u Okružnom zatvoru u Beogradu, a kako je rekao na ročištu, „zdravstveno stanje (mu) se pogoršava, a jezička barijera čini da se oseća veoma usamljenim“.

Uhapšen je nakon što je poslovno doputovao u Beograd sa Tajlanda, gde je živeo u emigraciji od 2021. godine, navodi se u dokumentaciji koju je Gnjotov advokatski tim dostavio BBC novinarima.

Kao i hiljade njegovih sunarodnika, napustio je Belorusiju zbog političke represije koja je usledila nakon spornih predsedničkih izbora 2020. godine.

Lukašenko, po mnogim analitičarima jedan od poslednjih diktatora u Evropi, tada je proglasio pobedu, što je rasplamsalo najmasovnije proteste u novijoj istoriji Belorusije.

Na vlasti je od 1994. godine – duže od bilo kog evropskog lidera. Trenutno mu teče šesti predsednički mandat.

Desetine hiljada ljudi su mesecima izlazile na ulicu, pokušavajući da ospore zvanične rezultate izbora, na šta su vlasti odgovorile hapšenjem, pritvaranjem i prebijanjem demonstranata i aktivista.

Takozvanu „sportsku kolonu“ na protestima u Minsku činili su članovi Gnjotove organizacije SOS baj, osnovane posle spornih izbora.

Okupila je stotine članova, među kojima su bili i poznati sportisti.

Beloruski KGB je 2022. godine proglasio SOS baj za „ekstremističku organizaciju“, uvrstivši je na spisak stotina grupa i udruženja koje su izrazile protest protiv Lukašenkovog režima.

Osim učešća u protestima protiv vlasti, Gnjot je organizovao rad udruženja, a takođe je pravio video-sadržaj koji je SOS baj objavljivao na društvenim mrežama.

Između ostalog, on je 2020. bio jedan od inicijatora otvorenog pisma Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK), u kojem je ukazano na političku represiju nad beloruskim sportistima.

Posle tog pisma, MOK je suspendovao finansiranje Beloruskog nacionalnog olimpijskog komiteta (NOK) i isključio Lukašenka, tadašnjeg predsednika NOK-a, iz olimpijskih događaja.

Gnjot je tada odlučio da napusti zemlju, pojašnjava advokat Drozdov.

Zašto je Gnjot uhapšen u Srbiji?

Gnjot je u Srbiji uhapšen na osnovu Interpolove poternice koju je izdao Nacionalni centralni biro Interpola u Belorusiji septembra 2023. godine, kaže advokat.

Drozdov tvrdi da je krivična prijava protiv Gnjota neosnovana – traže ga za utaju navodno počinjenu između 2012. i 2018, ali na osnovu zakona koji je u Belorusiji stupio na snagu tek 2019. godine.

„Beloruske vlasti izdale su nalog za hapšenje, a potom i Interpolovu poternicu, tek 2023. godine“, dodaje.

Drozdov ističe da su sa slučajem već upoznata i međunarodna tela.

Advokatski tim se decembra 2023. obratio Evropskom sudu za ljudska prava i zatražio da od Vlade Srbije zahtevaju da spreči Gnjotovo izručenje.

Mesec dana ranije, obratili su se Interpolovoj Komisiji za kontrolu dosijea, sa zahtevom da obrišu Gnjotove podatke iz baze poternica jer, kako tvrde, „ne postoji osnov“ da bude u njoj.

Generalno tužilaštvo Republike Belorusije uputilo je Vladi Srbije zahtev za izručenje 15. novembra 2023. godine – dve nedelje po hapšenju na aerodromu, kaže Drozdov.

„U zahtevu se iznose uveravanja da Gnjot neće biti podvrgnut mučenju ili drugom lošem postupanju u Belorusiji, kao i da proces nije politički motivisan“, dodaje.

Priloženi su nalozi Istražnog komiteta Republike Belorusije – za pretres Gnjota, izdat novembra 2023, kao i za njegovo hapšenje, iz februara 2023. godine.

Advokat dodaje da njegov klijent nije znao da ga u Belorusiji traže.

U kojoj fazi je postupak protiv Gnjota?

Gnjot je u pritvoru u Srbiji već više od sedam meseci.

Sve do pre nekoliko dana bio je u Okružnom zatvoru, gde su ga obilazili srpski advokati, a Drozdov kaže da su kolege iz njegovog tima imale „direktan pristup klijentu“.

„Suočili sa problemima u ukazivanju medicinske pomoći“, dodaje advokat, koji živi u Švajcarskoj.

Viši sud u Beogradu je 7. decembra 2023. presudio da su „ispunjeni uslovi za izručenje“ Andreja Gnjota.

Advokatski tim se na ovu odluku žalio Apelacionom sudu u Beogradu, gde je 19. februara održano završno ročište.

Advokatski tim se odvojeno žalio i na činjenicu da je Gnjot u pritvoru, i zatražio premeštanje u kućni pritvor, što se trenutno takođe razmatra pred Apelacionim sudom.

Da li Belorusija koristi Interpol za obračun sa neistomišljenicima?

Beloruske vlasti koriste međunarodne kanale Interpola da traže i izruče protivnike Aleksandra Lukašenka koji su pobegli iz zemlje, piše BBC na ruskom.

„Za Lukašenkov režim Interpol predstavlja efikasan način za borbu protiv disidenata. čak i u inostranstvu“, rekao je advokat Aleš Mihalevič, stručnjak za međunarodno krivično pravo, koji pomaže političkim aktivistima iz Belorusije koji su se našli na međunarodnoj poternici.

Istražni komitet Belorusije stavio je na međunarodnu poternicu Svetlanu Tihanovsku, liderku opozicije u egzilu, koju protivnici Lukašenka smatraju stvarnom pobednicom spornih izbora 2020. godine.

Beloruske vlasti terete Tihanovskaju, koja sada živi u Litvaniji, za „ugrožavanje nacionalne bezbednosti“.

BONUS VIDEO: