Veštački zaslađivač, koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), označila kao mogući uzročnik raka – aspartam, nalazi se u više od 6.000 proizvoda u svetu, među kojima su najčešći dijetetski, a u Srbiji ga uglavnom ima na deklaracijama gaziranih i energetskih pića, sporadičnim vodama sa ukusom i žvakaćim gumama. Građani, međutim, ne mogu uvek da znaju da li proizvod sadrži ovaj zaslađivač, jer su na deklaracijama često istaknute samo nerazumljive šifre, a ona na koju posebno treba obratiti pažnju je: E-951.
Proizvodi koji sadrže veštački zaslađivač aspartam, moraju imati na deklaraciji istaknutu napomenu. Kod određenih, međutim, stoji samo da „sadrži izvor Fenilalanina“, koji je jedan od sastojaka aspartama, a najčešće piše samo E951, što znači da proizvod sadrži ovaj zaslađivač.
“Ukoliko neki proizvod sadrži aditiv, a zaslađivači su aditivi, njihovo prisustvo u prehrambenom proizvodu ili dodatku ishrani i drugim proizvodima mora biti označeno u deklaraciji proizvoda punim imenom ili E-brojem (ili oba). Aspartam je niskokalorijski zaslađivač, E broj aspartama je 951, a to mora biti istaknuto kako bi potrošači bili obavešteni“, objašnjava za Nova.rs dijetoterapeut prof. dr Budimka Novaković, redovna profesorka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Ona naglašava da je aspartam od strane regulatornih tela dozvoljeni zaslađivač, osim za osobe koje imaju genetsko oboljenje fenil-ketonuriju (genetski poremećaj), jer aspartam sadrži amino-kiselinu fenil-alanin.
“Za svaki zaslađivač je određena maksimalno dozvoljena količina u određenoj namirnici, a prihvatljivi dnevni unos aspartama iz različitih izvora je 40 mg/kg telesne mase/dan. Evropska agencija za bezbednost hrane (European Food Safety Agency – EFSA) je još 2013. godine objavila reviziju istraživanja uticaja aspartama na zdravlje ljudi i zaključak je da je aspartam pogodan za ljudsku upotrebu. Istraživanja uticaja aspartama na zdravlje ljudi je nastavljeno i ako se pojavi neki novi dokaz, EFSA će ga objaviti”, kaže dr Novaković.
Ovaj veštački zaslađivač sastoji se od dve aminokiseline i čak 220 puta je slađi od šećera. U organizmu se razlaže kao i sve ostale aminokiseline, tačnije ima energetsku vrednost, ali zbog visokog stepena slatkoće, njegove kalorije se mogu zanemariti. Kao i sve aminokiseline, tako se ni aspartam ne sme izlagati povišenim temperaturama, jer se kuvanjem raspada i gubi slatkoću. Zato se upotrebljava za slađenje hladnih pića i jela, kao i toplih napitaka.
Pročitajte još:
Podsetimo, Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Zajednički stručni komitet za prehrambene aditive (FAO) i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) objavili su danas procenu uticaja na zdravlje zaslađivača aspartama.
Pozivajući se na „ograničene dokaze“ o karcinogenosti kod ljudi, IARC je klasifikovao aspartam kao moguće kancerogen za ljude (IARC grupa 2B), a stručnjaci iz JECFA (Zajednički stručni odbor SZO i Organizacije za hranu i poljoprivredu za prehrambene aditive ) su potvrdili da je prihvatljiv dnevni unos od 40 mg na kilogram telesne težine.
Slični zaključci IARC-a u prošlosti, za različite materije, izazvali su zabrinutost među potrošačima u pogledu njihove konzumacije, doveli do tužbi i izvršili pritisak na proizvođače da preispitaju recepte i zamene ih alternativama. JECFA, SZO odbor za aditive, smatra da je aspartam siguran za konzumaciju unutar prihvaćenih dnevnih granica.
Na primer, odrasla osoba teška 60 kilograma morala bi da pije između 12 i 36 limenki dijetalnih gaziranih pića (zavisno od količine aspartama u piću) svaki dan, da bi bila u opasnosti.
IARC, čiji je zaključak finalizovan ranije ovog meseca, nakon sastanka spoljašnjih stručnjaka grupe, ima za cilj da proceni da li je nešto potencijalna opasnost ili nije, na osnovu svih objavljenih dokaza. Sekretarijat za aditive „sprovodi procenu rizika, koja određuje rizik da će se određena vrsta štete (npr. rak) pojaviti pod određenim uslovima i nivoima izloženosti“.
Odluke IARC-a takođe su ranije kritikovane zbog izazivanja nepotrebne uzbune zbog supstanci ili situacija koje je teško izbeći. IARC je noćni rad i konzumaciju crvenog mesa, na primer, svrstao u kategoriju „verovatno kancerogenih“, a korišćenje mobilnih telefona kao „moguće kancerogenih“, slično aspartamu.
Aspartam se godinama opsežno proučava. Prošle je godine opservacijska studija u Francuskoj među 100.000 odraslih osoba pokazala da ljudi koji su konzumirali veće količine veštačkih zaslađivača, uključujući aspartam, imaju nešto veći rizik od raka.
Ona je usledila nakon studije Instituta Ramazzini u Italiji početkom 2000-ih, koja je objavila da su neki oblici raka kod miševa i pacova povezani s aspartamom. Prva studija nije mogla da dokaže da je aspartam uzrokovao povećani rizik od raka, a postavila su se pitanja o metodologiji druge studije.
Regulatori su odobrili aspartam za globalnu upotrebu nakon što su pregledali sve dostupne dokaze, a veliki proizvođači hrane i pića decenijama su branili upotrebu tog sastojka. IARC je rekao da je analizirao 1.300 studija.
Navođenje aspartama kao mogućeg karcinogena ima za cilj da podstakne dodatna istraživanja, rekli su izvori bliski IARC-u, što će pomoći agencijama, potrošačima i proizvođačima da donesu čvršće zaključke.
Prošlog meseca SZO je objavio smernice savetujući potrošače da ne koriste zaslađivače koji nisu šećer za kontrolu telesne težine. Ove smernice izazvale su buru u prehrambenoj industriji, koja tvrdi da zaslađivači mogu biti od pomoći potrošačima koji žele da smanje količinu šećera u svojoj ishrani.
***
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec_ Koliko su (ne)zdravi zaslađivači
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare