0
Beograd se poslednje decenije usmerava odlukama i ličnim voljama, zapravo jednom, neurbanom koje je radikalno antiurbano, izjavio je arhitekta Bojan Kovačević.
„Evo ovog aprilskog vikenda, u bivšem Dvorskom parku bogami i bitno duže, vidimo kako se urbani prostor ništi i mentalno i fizički. Ne radi se o onoj promišljenoj efemernosti, nego o oneređivanju grada“, smatra Kovačević.
Uzgred, ako ga nešto „posebno fascinira u studentskim protestima to su njihovi poriv i praksa da počiste prostore i partere nakon svojih masovnih manifestacija“.
Prema rečima Kovačevića, suprotna slika tome je višestruka epizoda u kojoj gradska vlast ne može da izvede gradski pod, kamene kocke po glavnom trgu, bez propasti već nekoliko meseci kasnije.
Sve i da nema destrukcije Genalštaba, on misli da je po nekoliko aspekata nedopustivo Amerikancima to dati za gradnju najavljenih objekata na tim placevima.
Upitan da li će Marina Dorćol biti novi Beograd na vodi, samo na Dunavu, Kovačević je odgovorio da je buka koja se u nekoj meri oko toga podigla loše postavljena.
Koliko on zna, projekat je poštovao sve uslove date od nadležnih.
Kovačević, pri tome, ukazuje na jasnu tendenciju da baš sve što se sada gradi bude osporavano, najčešće po manje bitnim razlozima, i to stvarno liči na onu ciničnu definiciju demokratije po kojoj je ona stanje u kojem „svako može da priča šta god hoće“, bez osećaja odgovornosti.
Ali ako je realnost Srbije svakodnevno laganje, ili prećutkivanje, ili podmetanje, s vrhova države, ali i od mnogih drugih – čemu se onda čudimo, rekao je Kovačević.
