5 uslova da se Srbija spase 2024: Već na prvom, Vučić dobija "keca ko vrata"

Više novca u novčaniku u 2024. godini, prema najavama iz vrha države, imaće zaposleni u javnom sektoru, kao i penzioneri. Ali, to je i dalje manji deo ukupnog radnog stanovništva u Srbiji, kaže za Novu ekonomista Mihailo Gajić, dodajući da upravo privatni sektor, može da “povuče” rast zaposlenosti, veće poreske prihode, pa samim tim i veće plate u javnom sektoru i za druga budžetska izdvajanja.

Prema njegovom mišljenju, “upali smo u zamku” da država kreira blagostanje u zemlji, a snagu jednog društva, podvlači on, zapravo čine privatni sektor i privreda.Zbog toga kao jednu od mera koju bi država trebalo da uradi u 2024. godini navodi smanjenje birokratije za mala i srednja preduzeća i “sređivanje” stanja u javnim preduzećima.

“Da bi privatni sektor efikasnije i profitabilnije poslovao, trebalo bi da se nastavi sa politikom digitalizacije i da se za male privrednike ukine deo tih administrativnih opterećenja koja im odvlače resurse i energiju od primarnog posla. Više posla i veće plate u privatnom sektoru pune državni budžet”, kaže Gajić.Uz olakšice u privatnom sektoru, na poboljšanje životnog standarda svih građana, uticala bi, kako kaže, “depolitizacija” javnih preduzeća, koja su, prema njegovom mišljenju, kamen oko vrata za javne fiinansije.

”Država pokriva njihove gubitke kroz subvencije iz budžeta. Onda mora da uzima više novca privatnom sektoru i svima nama iz džepa i onda smo mi siromašniji na dvostruki način. Prvo, moramo skuplje da plaćamo usluge komunalnih i drugih javnih preduzeća, a s druge strane, iz budžeta se izdvaja novac za pokrivanje dugova u javnim preduzećima, umesto da ide za škole i bolnice”, stav je našeg sagovornika.Ukinuti subvenicije za investitoreMihailo Gajić čvrsto zastupa stav da je, politika subvencija investitora koji otvaraju fabrike u Srbiji “potpuno besmislena”, a taj stav potkrepljuje ekonomskom teorijom po kojoj su ekonomisti zapravo protiv subvencija.

Objašnjava da je jedini izuzetak za subvencije, kada se kreiraju potpuno nove privredne grane, što kod nas nije slučaj, već se, dodaje on, subvencije daju tehnologijama koje su “prisutne decenijama ili su na zalasku”.Ocenjuje da su takva davanja potpuno nepotrebna, da su političke prirode i kako kaže, poligon za “trgovinu političkim uticajem”.Njegov stav je da, umesto u subvencije, novac treba uložiti u ono od čega će građani zaista osetiti boljitak i povećanje životnog standarda.“Pre svega to su obrazovanje i zdravstvo koji su zapostavljeni u poslednje dve decenije. Takođe, treba uložiti u komunalnu infrastrukturu. To će građanima popraviti kvalitet života. Ova vlast gradi puteve i to je dobro, ali komunalna infrastruktura dosta kasni”, zaključio je ekonomista Gajić.Đogović: Nema boljitka dok ne iskorenimo mito i korupcijuEkonomista Saša Đogović za Novu kaže da je pitanja boljeg životnog standarda kompleksnije od povećanja plata i penzija koje vlast najavljuje kao veliki napredak.

Prema njegovom mišljenju za bolji ambijent u celokupnom društvu, neophodna je sistemska borba protiv mita i korupcije, a kada se to, kako kaže, reši, biće više novca i za investicije i za povećanje plata.To je, ocenjuje on, bazični segment aktivnosti koji je preko potreban državi i društvu, ali pomalo razočarano dodaje “da ne vidi volju države” da krene u tom pravcu. Ipak, on navodi da bi za bolji standard svih građana Srbije, trebalo da se vodi jasno definisana poljoprivredna i industrijska politika.

“Mi u poljoprivredi nemamo definisanu politiku, odluke se donose ‘ad hoc’ i dosta populistički, pa imamo stalno opadanje stočnog fonda, zbog toga su cene mesa znatno više i moramo da ga uvozimo. Isto je i sa drugim poljoprivrednim proizvodima, uvozimo ono što bismo mogli sami da proizvodimo. Imamo i neselektivno davanje subvencija u industriji, gde postoje opravdane sumnje o pojavi mita i korupcije”, rekao je ekonomista Đogović.Inflacija pada, ali država ne treba da je “hrani” helikopter novcemĐogović kaže da je u Srbiji i dalje izražena visoka stopa inflacije, iako je “pala” na osam odsto. Prema njegovim rečima, davanjem jednokratne pomoći deci, penzionerima i građanima, država do sada nije bila konzistentna u, kako kaže, sprovođenju sistemske borbe protiv “inflacione aždaje”.

“Mi smo imali mere koje su hladile i koje su oživljavale inflaciju. Narodna banka Srbije je obuzdavala inflaciju povećanjem referentne kamatne stope i rigoroznom kreditnom monetarnom politikom, kako bi smanjivala novac u opticaju, a s druge strane vlada je davala novac šakom i kapom pred ove izbore. Povećavala je novac u opticaju, podsticala potrošnju i na taj način davala infuziju inflacionoj aždaji. Da nije bilo toga, inflacija u Srbiji bila bi znatno niža. Sad je na oko osam odsto, a ja očekujem da će ona do kraja 2024. godine biti na 4,9 odsto, ako ne bude nekih jačih spoljnih uticaja”, kaže Đogović.Na kraju zaključuje da je za bolji život građana Srbije, pre svega potrebno “eliminisanje korupcije”, koja je kako kaže, limitirajući faktor za izraženiji rast životnog standarda.BONUS VIDEO: Građani o standardu i slavskoj gozbi