Zašto je Si žrtvovao svog najbližeg saveznika u vojnom vrhu

Zvanično saopštenje kineskog Ministarstva odbrane bilo je šturo i navelo je samo „teška kršenja partijske discipline i državnih zakona“, formulaciju koja se u Kini često koristi kao sinonim za korupciju. Međutim, prema informacijama iz zatvorenog brifinga održanog za najviše vojne zvaničnike, Džang je optužen da je formirao političke klike unutar vojske, prodavao unapređenja i – što je izazvalo najveći šok – prosleđivao tehničke podatke o nuklearnom naoružanju SAD-u.

Optužbe da je kineski general Džang Jouksija odavao nuklearne tajne Sjedinjenim Državama označile su najdramatičniji trenutak u dosadašnjim vojnim čistkama predsednika Si Đinpinga i otvorile pitanje da li se Kina suočava sa najvećim potresom u vojnom vrhu još od vremena Mao Cedunga.

Posebno kompromitujući deo istrage vezan je za Džangov nadzor nad moćnim sektorom za razvoj i nabavku vojne opreme, gde je navodno primao ogromne sume novca u zamenu za unapređenja, uključujući i promociju Li Šangfua, kasnije ministra odbrane. Li je još 2023. nestao iz javnosti, a potom i zvanično smenjen i izbačen iz Partije zbog korupcije.

Džangov pad ima dodatnu težinu jer je važio za simbol vojne lojalnosti Siju. Obojica pripadaju takozvanoj eliti „prinčeva“, potomaka revolucionarnih lidera, a njihovi očevi su zajedno ratovali u kineskom građanskom ratu. Upravo zato njegovo uklanjanje predstavlja signal da više nema zaštićenih, čak ni među najbližim saveznicima.

„Džang imao previše moći izvan Sijeve kontrole“

Urednički komentar u vojnom listu PLA Daily otišao je korak dalje, optužujući Džanga da je „ozbiljno potkopao institucionalnu osnovu autoriteta predsednika Centralne vojne komisije“, što analitičari tumače kao direktnu optužbu za političku nelojalnost. Prema rečima Lajla Morisa iz Instituta za azijsku politiku i društvo, to ukazuje da je „Džang imao previše moći izvan Sijeve kontrole“.

Čistke su do sada pogodile više od 50 visokih oficira iz svih rodova kineske vojske, uključujući i raketne snage zadužene za nuklearno oružje. Od šest profesionalnih vojnih članova CMC-a iz 2022. godine, ostao je samo jedan aktivni oficir – politički komesar i disciplinski inspektor Džang Šengmin, promovisan tek nakon prethodnih smena.

Prema oceni Kristofera Džonsona iz Kineske strateške grupe, „ovo predstavlja totalno razaranje vrha kineske vojske bez presedana u modernoj istoriji“.

Kontrola nad vojskom

I dok Peking insistira da je reč o borbi protiv korupcije, sve više analitičara smatra da je u pitanju učvršćivanje apsolutne kontrole nad vojskom uoči potencijalno najvažnijeg strateškog cilja – Tajvana.

Dok su neki ranije smatrali da ovakvi potezi ukazuju na nesigurnost i paranoju lidera, sve je više onih koji veruju suprotno – da Si deluje iz pozicije potpune kontrole, uveren da niko ne može da mu se suprotstavi. Moguće je i da smatra da je duboko ukorenjena korupcija prepreka za spremnost vojske u eventualnom sukobu oko Tajvana.

Iako kratkoročno ove čistke mogu oslabiti efikasnost vojske zbog vakuuma u komandnom lancu, dugoročno bi mogle dovesti do promocije mlađih, ideološki tvrđih i nacionalističkijih generala. Pravi razlozi ove istorijske čistke verovatno nikada neće biti do kraja razjašnjeni, ali ona već sada oslikava sistem u kojem su moć i lojalnost apsolutni, a pad čak i najbližih saveznika moguć bez upozorenja.