"Penziju sam dočekao u nemaštini, sumorno i nezasluženo": Tužna sudbina legendarnog srpskog glumca

Žika Milenković rođen je 26. januara 1928. godine u Nišu, a glumačku karijeru započeo je u Niškom narodnom pozorištu.

Kasnije je prešao u Beogradsko dramsko pozorište, čiji je član bio do penzije.

Iako je ostvario jednu od najplodnijih glumačkih karijera na domaćoj sceni, Žika Milenković je tokom života dobio samo jedno zvanično priznanje. Iza njega je, međutim, ostao ogroman opus – više od 300 uloga u televizijskim dramama i serijama, kao i oko 150 nastupa na pozorišnim daskama.

Široka publika pamti ga pre svega po legendarnoj interpretaciji Soće Šurdilovića u kultnoj seriji „Vruć vetar“, ulozi koju je i sam glumac često isticao kao jednu od najdražih.

„Mislim da se pamti Soća Šurdilović iz ‘Vrućeg vetra’. On je za mene, iako je bio tvrdica, sinonim domaćina južnjačkog temperamenta, čoveka koji se nosi sa surovim životom. Onda, gazda Cvetko iz ‘Ljubav na seoski način’, i mudar i vispren i spreman na svaku priliku. Svi ti kompleksni likovi imali su i svoje mane. Trebalo je odbraniti te mane i opravdati vrline. Kao u životu“, govorio je Milenković.

Ipak, kada je govorio o ulozi u kojoj je pronašao najviše ličnih dodirnih tačaka, bez dileme je izdvajao lik Garca iz serije „Srećni ljudi“.

„Garac mi je jako drag lik, jer je vredan čovek, ali gubitnik. Hvala piscima, Siniši i Ljiljani, jer je lik baš pisan po mojoj meri. U mnogim segmentima mog ličnog života nalazi se baš taj Garac, naravno izuzimajući lični, porodični život. Jako sam ga zavoleo od prvog trenutka“, isticao je glumac.

Kolegega pamte kao izuzetno disciplinovanog i posvećenog profesionalca. Na probe je dolazio i po dva sata ranije, kako bi se ponovile scene ili ispravili eventualni propusti. Tokom jedne sezone, zabeležio je čak 172 odigrane predstave, prelazeći iz jedne uloge u drugu sa istim entuzijazmom.

Publika ga pamti i po nastupima u zabavnom programu „Veselo veče“, kao i po zapaženim ulogama u serijama „Ljubav na seoski način“, „Vruć vetar“, „Srećni ljudi“ i „Porodično blago“. Na filmu je ostavio trag u ostvarenjima poput „Žuta“, „Sok od šljiva“, „Davitelj protiv davitelja“, „Šmeker“ i „Neka druga zemlja“.

Penzionerski dani u teškim uslovima

Uprkos bogatoj karijeri, starost ga nije dočekala dostojanstveno. Milenković je otvoreno govorio o teškoj materijalnoj situaciji u kojoj se našao nakon odlaska u penziju.

„Penziju sam dočekao u siromaštvu, sumorno i nezasluženo. Sve se svelo na jednu bednu glumačku penziju. Nema nedelje da mi unuk ne dođe na ručak. Ćerka i unuk me paze, brižni su i unuk mi se zove Žika Milenković. I mislim da nema razloga da se postidi tog imena. U penzionerskim danima, zbog nemaštine, nisam mogao ni da kuvam svakog dana, nego po potrebi.“

Teškoće su se nastavile i nakon što je ostao bez osnovnih sredstava za svakodnevni život.

„Kad su mi ukrali kompletan alat, prestao sam da vozim kola, nisam bio pri parama da ponovo kupim, bedno sam provodio svoje penzionerske dane, ali sam se bavio svojim hobijima, kuvao sam i čitao knjige.“

Glumac je često povlačio paralelu između svog detinjstva i starosti, ističući da ga je siromaštvo pratilo kroz čitav život.

„I detinjstvo je provodio u siromaštvu. Kaže da nisu imali za obrok svakog dana, samo nedeljom, kad majka napravi tepsiju pite, pa nam podeli na šest jednakih delova, da niko ne legne gladan. Pamtim te dane, mislio sam da su prošlost, a evo i sad me to dočekalo u penziji“, ispričao je svojevremeno Milenković.

Žika Milenković je preminuo 18. marta 2008. godine u Beogradu.