0
Zabijen je kolac u srpsko malinarstvo, rod ove godine je podbacio, a nemoguće je obezbediti plasman, budući da u avgustu ni kilogram nije izvezen iz Srbije, tvrde uzgajivači "crvenog zlata". Kako navode pojedini hladnjačari i izvoznici idu u Republiku Srpsku i nude 2,1 evra za kilogram najkvalitetnijih malina sa pričom o daljem padu cene na svetskom tržištu.
„Stoji činjenica da je dosta maline uvezeno iz Ukrajine i Moldavije po ceni od jednog do 1,6 evra prilično problematičnog kvaliteta“, dodaju naši sagovornici. Cena će, kako dodaju, i dalje padati, pa će u septembru iznositi oko 1,5 evra. Dakle robe nema, a hladnjačari i izvoznici bliski režimu podržavaju tu priču, napominju oni.
„Podobnim udruženjima, odnosno Asocijacijama država bez ikave procedure, odnosno tendera, javne nabavke, dodeljuje vredne donacije u znak zahvalnosti za dezavuisanje proizvođača“, tvrde malinari.
Milijan Lazić iz sela Gostinica nadomak Užica kaže za Nova.rs da se apsolutno slaže sa svojim kolegama.
„Ja imam četiri tone letnje i deset tona jesenje maline. Država se igra sa nama, i nije samo u pitanju samo „crveno zlato“ i pljačka oko toga, već se radi o raseljavanju srpskog stanovništva i uništavanju sela“, priča sagovornik portala Nova.rs.
Prema njegovim rečima, to je agenda koju srpska Vlada sprovodi godinama.
„Glupo je što pojedina udruženja traže pomoć od države od 100 dinara po kilogramu, a ona nam je uzela pare. Mi samo malo izvozimo maline i nije nam upšte trebalo potpsivanje SSP“, kaže Lazić.
Pozvao je, kako kaže, čuvenog ministra finansiija Sinišu Malog da objasni kako se pšenica kupuje za 20, mekinje se prodaju za 40, a hlebno brašno 75 dinara.
„Koja je to matematika, to je dvostruka pljačka stanovništva, isto kao i sa nama. Mi ćemo smanjiti površine pod malinjacima i naredne godine će biti pedeset odsto manja“, kaže on.
Lazić dodaje da je nekada prinos bio od 10 do 15 tona po hektaru maline i to letnje.
„Usled sve ove situacije koja se desila sa cenom „crvenog zlata“ sada je to manje. Nama treba dosta radne snage, nadnice su skupe, radnika nema… Sada se pribegava hemijskim preparatima, upitnog kvaliteta. Dakle sa prosečnih 15 spali smo na pet tona po hektaru. Nema cene koja može da opravda taj prinos“, zaključuje Lazić.
Prema rečima dr Aleksandra Leposavića rod maline je podbacio ove godine. On kaže za Nova.rs da nije rodilo više od pedeset hiljada tona.
PROČITAJTE JOŠ:
„U optimalnim uslovima ta brojka je za dvadeset hiljada tona veća, ali država prikazuje i daje svoje procene“, kaže dr Leposavić.
Naša redakcija poslala je upit i Ministarstvu poljoprivrede povodom navoda malinara, ali do ovog trenutka nismo dobili odgovore.
BONUS VIDEO Mučna i teška situacija za proizvođače „crvenog zlata“: Nezadovoljni malinari danas predaju zahteve Vladi Srbije
