Za dve godine strancima poslovi vredni 4 milijarde evra

Biznis 24. jun. 202122:23 > 22:45
Podeli:
Foto: Shutterstock

Predstavnici vrha vlasti su tokom 2019. i 2020. godine sklopili ukupno 28 međudržavnih ugovora čija je ukupna vrednost četiri milijarde evra, pokazuju rezultati istraživanja Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava. Svi ovi ugovori su sklopljeni direktnom pogodbom, što znači da se država nije potrudila da obezbedi konkurenciju i možda povoljniju cenu. Prema mišljenju direktora Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragana Dobrašinovića to znači samo jedno - za srpsku vlast konkurencija je državni neprijatelj broj jedan.

Toplički centar za demokratiju i ljudska prava sproveo je istraživanje o potrošnji budžetskog novca kroz bilateralne investicione (međudržavne) sporazume u 2019. i 2020. godini. Istraživanjem je utvrđeno da je Republika Srbija u ovom periodu sklopila 28 ugovora čija je ukupna vrednost preko četiri milijarde evra. Svi ugovori su sklopljeni putem direktnih pogodbi vrha vlasti sa raznim finansijskim institucijama i državama.

Ove dugove države Srbije, ističu u Topličkom centru za demokratiju i ljudska prava, izmirivaće i generacije koje još nisu rođene.

“Bilateralni investicioni sporazumi, koji su rezervisani za najveće poslove u kojima je država naručilac (putevi, mostovi, železnica, metro…), a uz koje se, po pravilu, ugovaraju i krediti od stranog partnera, lišeni su i minimuma transparentnosti i uvida javnosti u njihovu pripremu i ugovaranje. Кroz ovakve poslove, do kojih se dolazi bez analize alternativnih rešenja i jasnog obrazloženja zbog čega je za našu državu direktna pogodba povoljnija u odnosu na tržišno takmičenje, osim konkurencije, eliminiše se i domaće zakonodavstvo, a država preuzima finansijske obaveze koje se mere milijardama evra, a koje će izmirivati i generacije koje još uvek nisu rođene”, piše u izveštaju.

Foto:Toplički centar za demokratiju i ljudska prava/nadzor.org.rs

Narodna skupština Republike Srbije je u 2020. godini potvrdila 17 finansijskih međunarodnih ugovora/sporazuma čija je ukupna vrednost 2,021,975,800 evra.

“Najviše ugovora/sporazuma zaključeno je sa Bankom za razvoj Saveta Evrope (4) čija je ukupna vrednost 494.000.000 evra, Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj (4) i njihova vrednost iznosi 201.800.000 evra i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (3) ukupne vrednosti 200.000.000 evra”, piše u izveštaju.

Foto:Toplički centar za demokratiju i ljudska prava/nadzor.org.rs

 

Slično kao i prethodne godine. U 2019. godini, od ukupno 11 ugovora/sporazuma, država Srbija je četiri zaključila sa Evropskom investicionom bankom, tri sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, dva sa kineskom Eksport-Import bankom, jedan sa Bankom za razvoj Saveta Evrope i jedan sa Vladom Ruske federacije.

Pojedinačno najvredniji ugovor/sporazum u 2020. godini zaključen je između Republike Srbije i Vlade Republike Francuske i njegova vrednost iznosi 581.000.000 evra.

“Predmet sporazuma je saradnja u oblasti sprovođenja prioritetnih, strateških projekata za razvoj Republike Srbije, poput kapitalnih infrastrukturnih i projekata u oblasti energetike. Opredeljeni iznos sredstava odnosi se na fazu I projekta „Beogradski metro“ u maksimalnoj vrednosti do 454.000.000 evra i uvođenje opšte automatizacije upravljanja srpskom elektrodistributivnom mrežom, na projektu automatizacije elektrodistributivne mreže srednjeg napona u Republici Srbiji (uz učešće Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“), u vrednosti od maksimalno 127.000.000 evra”, navodi se u izveštaju Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.

Direktor ovog centra Dragan Dobrašinović za portal Nova.rs kaže da je ovo još jedan pokazatelj da država ide u nekonkurentne postupke po svaku cenu.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

“Za srpsku vlast konkurencija je državni neprijatelj broj jedan. To se vidi iz javnih nabavki gde se poslovi mahom dobijaju na tenderima bez konkurencije, ali i iz ovih poslova koji se organizuju jedan na jedan”, kaže Dobrašinović.

Dodatni problem, navodi on dalje, jeste to što kroz ovakve sporazume i ugovore, koji se ratifikuju u Skupštini, država preuzima obaveze ne samo zajma, odnosno kredita već u te aranžmane ulaze i izvođači radovai nabavka opreme.

“To gotovo u potpunosti isključuje naše firme. Znači nije dovoljno što smo uzeli kredit za koji ne znamo da li je i najbolji, već naknadno eliminišemo naše izvođače radova iz tih poslova. To su višestruke štete, koje se mere milijardama evra”, zaključuje Dobrašinović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar