Piše Ivan Milićević: "Aboliranje" Veska

Iako ovi iskazi, odnosno iznete odbrane osumnjičenih bacaju potpuno novo svetlo na celokupnu zvaničnu verziju događaja, beogradsko Više javno tužilaštvo (VJT) stiglo je reaguje samo kukumavčenjem što se „senzacionalistički iznose detalji koji ugrožavaju istragu i bezbednost okrivljenih i svedoka“, umesto da je javnosti položilo račune o svom sumanutom postupanju, a ponajviše o svojim nedoslednim i logorejičnim saopštenjima, među kojima ima i onih, koja su, kako nam je „Radar“ otkrio, bazirana na apsolutnim i neobjašnjivim neistinama.

Da je zapravo VJT najodgovornije za to što je celokupna javnost sluđena ovim zločinom, dokazuju najpre sadržaji dokumenata koje je objavio „Radar“, a iz kojih deluje da je okrivljene, u najmanju ruku saslušavao radnički savet servirki i tetkica iz susedne Brodarske škole, a ne javni tužioci koji sprovode nekakvu istragu.

Jedini njihov putokaz je očigledno osluškivanje izjava i neartikulacija nenadležne predmetne institucije, pa nije ni čudo što je sve od početka postavljeno naglavačke i u kojoj se stvari nazivaju naopakim imenima.

Počevši od mesta zločina.

Jer naselje u kom se nalazi pomenuta kafana nema nikakve veze sa Senjakom, pa nije na odmet najpre upoznati svu tu kvazi i silikonjarsku naprednjačku elitu, sa delovima grada koje su okupirali, naselili, a neretko i razorili.

Dakle, Istarska ulica, na čijem se broju 27 nalazi istoimeno sumnjivo stecište naprednjačke kriminogene svite, ne nalazi se na Senjaku, već Topčiderskom brdu - iznad Topčiderskog parka, reke, kasarne, pa i čuvene kafane „Topčiderska noć“.

U Beogradu se Senjakom od pamtiveka nazivao samo deo Topčiderskog brda, odnosno padina koja je okrenuta ka Savi, iliti prekoputa Sajma, a ne ova sa druge strane koja gleda na Košutnjak.

Ali šta da se radi. Valjda svoj toj kvazi eliti, posebno onim primercima koji su preko noći prešli s popare i čušpajza na "blek angus" i kokain, zvuči "fensije" kad kažu Senjak, kao što s, usotalom i Dedinjem proglasili obronke Prokopa i Lisičijeg potoka.

No, vratimo se na slučaj, uz napomenu da cilj daljeg teksta nije nikakva odbrana lika i dela Veselina Milića, već samo osvrt na logički sled događaja.

Ako se osvrnemo na period od pre samo nekoliko nedelja, setićemo se da se u fokusu javnosti, potpuno nenadano, našao upravo Veselin Milić. Tada nas je, na godišnjicu najvećeg protesta u istoriji Srbije 15. marta, takođe „Radar“ obavestio ono što se mesecima ranije spekulisalo - da jedan policijski načelnik, te večeri, sprečio krvavi obračun policije i okupljenih građana, što je posledično dovelo do očajničke ideje, da se hiljadama mirnih građana, zapuca u leđa - iz zvučnog topa.

Iako je bilo poznato da Milić nije bio jedini policijski starešina koji se navodno isprečio sumanutim idejama predmetne institucije, usamljeni primer je ostao nakon što je sprovedena čistka na svim rukovodećim pozicijama u MUP, te nagrađivanje onih koji su se dokazali upravo tog 15. marta.

Da isto očekuje i MIlića, govorilo se u policijskim krugovima i u delu javnosti nedeljama unazad, ali iz nekog razloga, Milićeva smena nikako nije bila upriličena. Utisak je bio da je bliskost Milića sa vrhom vlasti i dalje neprikosnovena, te da čak ni njegova "neposlušnost" u krucijalnom trenutku po režim, to nije mogla da poljulja.

Da li je to realno, imajući u vidu psihološki profil predmetne institucije, na svakom je da promisli.

Kao drugi, podjednako jak i izvesno opravdan i smislen utisak u javnosti, bio je taj da Milić već duže vreme sprema sopstvenu odstupnicu od režima, svestan da se bliži kraj, pa se čak pominje i njegovo gotovo neskriveno šurovanje sa suparničkiom taborima.

Sa druge strane, Milić je nesporno riznica gotovo svih tajni ovog izopačenog režima, pa je jasno zašto nikom iz vlasti ne bi išlo u prilog da sa njim ulazi u bilo kakav sukob, posebno ne onaj koji bi bio motivisan njegovom smenom.

Posebno što se ova sada, ne bi, za razliku od one iz 2018. godine, sigurno završila izmišljenim mestom "savetnika predsednika za korupciju i kriminal".

To nas dovodi do naredne tačke za promišljanje - na koji se način ućutkuje svedok sa neograničenim ucenjivačkim potencijalom, a da to nije ono prosto, fizičko i trajno ućutkivanje tj nestajanje?

Možda tako što se upravo takav svedok stavlja u položaj da on bude taj koji će biti ucenjen i kom je sve, osim golog života, zapravo na kocki. Šta je to čime bi Milić mogao da bude ucenjen tako da mu se sav ucenjivački potencijal iz mesta anulira, dalo se naslutiti nakon TV gostovanja beogradskog advokata Seada Spahovića, koji je ukazao na jednu bitnu "grešku".

Naime, kako je kazao Spahović, u naredbi za sprovođenje istrage stoji da je Milić „namamio“ žrtvu (saučestvovao u zločinu), a da se tereti za pomaganje i ne prijavljivanje zločina, što je neuporedivo lakše delo. Osim što je posle ovoga, bilo jasno da nešto debelo nije u redu sa ovim slučajem, postavlja se pitanje da li je do ovog raskoraka u kvalifakciji dela došlo slučajno ili pak s predmušljajem.

Odnosno, da li je ova razlika u kvalifikaciji zapravo novonastali ucenjivački potencijal, ali - protiv Milića? Jer, za neupućene, ogromna je razlika da li će neko da vas otera na sud kao pomagača ili kao "namamljivača", jer je za ovo drugo zaprećena i doživotna robija.

Nakon „Radarovog“ otkrića, ostaje nejasno na osnovu čega je tužilaštvo zaključilo da je Milić počinio dela za koja ga terete, budući da niko nije rekao da je u trenutku pucnjave on zaista bio u restoranu. Da li je neko zaista proveravao kamere koje su snimile vreme njegovog povrataka u stan i ispitivao bazne stanice kretanja mobilnog telefona, tužilaštvo još nije saopštilo.

Zašto, kad bi to bio nesporno najlakši i brzopotezni način spasavanja Veska, kog, kako se čuje sve vreme u javnosti, pokušava da poštedi lično predsednik države.

To nas dovodi i do treće tačke za promišljanje - da li je nenadležna predmetna institucija osoba koja je kadra i sposobna da proguta nečiju neposlušnost ili još grđe, indicije, a možda čak i dokaze, da taj isti "neposlušnik" usput, zarad sebe i preživljavanja svojih nekretnina, ogavnog nameštaja i napucanih garderobera, šuruje s protivnikom i sebi priprema odstupnicu?

Boga mi, teško...

I da se razumemo - nesporno je da će doći dan kada će Veselin Milić morati da odgovara za brojna "rizničenja" tajni, i toga ga sigurno niko neće abolirati, ma koliko pokušavao da blagovremeno preleti. Ako bude trebalo da mu se sudi, onda treba da mu sude oslobođeni sudovi, po zakonu, na osnovu dokaza i u ime naroda, a ne na osnovu partijske (ne)lojalonosti.

Nikome, pa ni njemu, ma koliko ga zdušno prezirali, ne sme da se sudi za nešto što nije uradio. Posebno kad ima i više nego dovoljno onog što jeste uradio, a što će na red doći po oslobođenju.