Vučić je opet slagao? Srbija u ugovoru ima pravo preče kupovine NIS-a, ali niko ne zna zašto to ne koristi

Ruski vlasnici pristali su da prodaju svoj deo vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), a prema tvrdnjama predsednika Aleksandra Vučića, Rusi pregovaraju sa evropskim i azijskim partnerima o promeni vlasništva u NIS-u.

Iako u ugovoru o prodaji jasno piše da Srbija ima pravo preče kupovine, Vučić je rekao država u ovom trenutku ne može da insistira na tome jer, navodno, ruski akcionari navode da ova transakcija ne spada u kategoriju dobrovoljne prodaje.

"Rusi će reći – ovo nije dobrovoljna, već prinudna prodaja. Dajte nam bar mogućnost da prodamo kome hoćemo", rekao je on.

Urednik u nedeljniku "Radar" Milan Ćulibrk smatra da je ugovor o prodaji potpuno jasan i da odredba o prečoj kupovini stoji kao takva, a to što vlast u Srbiji neće da je koristi je - posebna priča.

"To samo potvrđuje da vlast u Srbiji ne vodi računa o nacionalnim interesima, kao što pokušava da predstavi. Mi ne znamo da li su naši pregovarači ikada postavili tezu i rekli ili predložili Rusima da oni kupe. Stiče se utisak da oni čekaju da taj posao završi neko treći, umesto njih", navodi Ćulibrk za Nova.rs.

Naglašava da je logično da Rusi neće sami ponuditi opciju prava preče kupovine, ali da je Srbija trebalo da zahteva na tome.

"Ako već vlast tvrdi da je to u našem najboljem interesu i da je bila greška što smo to uopšte prodali. Slažem se da je bila greška, tada sam bio od retkih koji su bili protiv. Ova vlast je tada bila za prodjau, glasala je u Skupštini za to. Tako da, očito je u pitanju nešto potpuno treće. Mi ne znamo da li, osim ovog problema sa NIS-om, imamo još neke probleme na relaciji Moskva-Beograd. Možda zbog tih nekih drugih problema naša vlast ne sme ni da pomene pravo preče kupovine".

Sumnja

Sagovornik Nova.rs ističe da javnost u Srbiji nikada neće saznati zašto je ignorisana ova odredba ugovora koja je jasno naznačena.

"To je sumnja koju nećemo znati zato što bi bilo logično da je Srbija zahtevala od većinskog partnera, kao u svakoj akcionarskoj firmi, kao što komšija, kada prodaje imanje, prvo ponudi svom prvom komšiji, a ako on neće da kupi, onda nudi nekom drugom. To su stari običaji, ali očito je da u ovom slučaju ne važe", navodi on, pa dodaje:

"Zašto naša strana u pregovorima kaže da bi se oni pozvali da je redovna situacija, odnosno jer je vanredna i da oni moraju da prodaju? Da li im je to neko rekao ili je to samo tumačenje? Nećemo to znati. Kao što nećemo znati da li smo 2008. godine mogli nekom drugom da prodamo da smo raspisali javni tender, ako je već bila odluka da se proda NIS? Pa da se proda onom ko najviše plati i ko ponudi najbolje uslove. Treća stvar: ako sada već govorimo o tome kao da oni sumnjaju da bi Rusi odbili pravo preče kupovine, zašto su onda pominjali na vanrednoj sednici Vlade nekakvu specijalnu operaciju? Čemu ona služi? To su sva pitanja na koja nemamo odgovore", ističe Ćulibrk.

Marković: Važan član Ugovora 8.2

Stručnjak u oblasti energetike Željko Marković kaže za Nova.rs da je važno pojasniti član Ugovora 8.2.

Pomenuti član glasi:

Sve dok su strane akcionari NIS-a, nijedna od strana (odnosi se na državu i na Gasprom) neće prodati, preneti ili na drugi sličan način raspolagati vlasništvom nad Paketom akcija, delimično ili u celosti, u korist bilo kojeg trećeg lica osim ako prethodno ne ponudi drugoj strani da kupi Paket akcija u skladu sa istim uslovima koji budu ponuđeni od strane trećeg lica ili sa kojima se složilo neko treće lice. U tom slučaju, druga strana ima pravo da, u roku od 60 dana, odluči bilo da prihvati ponudu i započne sa kupovinom u skladu sa procedurom i pravnom formom koje su predviđene za te slučajeve, ili da odbije ponudu, u kom slučaju će prva strana biti ovlašćen da proda, prenese ili na drugi sličan način raspolaže vlasništvom nad Paketom akcija u korist trećeg lica.

Marković dodaje da predsednik Vučić nije negirao da Srbija nema pravo preče kupovine, nego da nije u redu da se Srbija poziva na tu opciju.

"Zato što će oni reći da to nije njihova dobrovoljna prodaja, nego prinudna, pa kao ajde ako je već prinudna, da im dozvole da izaberu koga hoće. I u suštini država može da kaže: Mi nismo zainteresovani za kupovinu i da potpiše saglasnost da oni mogu da pregovaraju i prodaju nekom trećem. Njima i ne treba naša saglasnost da razgovaraju oko svog vlasništava sa trećim licem, ali kada dogovore nešto, onda su dužni da nama ponude, a mi možemo da kažemo: uzećemo mi ili nismo zainteresovani", objašnjava Marković.

Njegov kolega Miloš Zdravković u razgovoru za Nova.rs kratko je rekao da je ceo ugovor obavijen velom magle, te da je sve ostalo nepoznanica.

"Taj sporazum je obavijen velom magle, sporazum je pravljen tako da Naftnu industriju Srbije na silu kupi austrijski OMV, a onda su se pojavili Rusi. Tako da mi ne znamo šta se tu dogodilo. Rusi izlaze iz krize. Možda su rekli Vučiću: Mi hoćemo da prodamo, ali nećemo tebi da prodamo. Jer oni se pitaju. A da neko nacionalizuje rusku imovinu, to dolazi u domen naučne fantastike", ističe Zdravković.

Dodaje da je možda i uslov Rusa da ne prodaju Srbiji.

"Mi to ne znamo kao što ne znamo zašto nama nije produžen ugovor o snabdevanju gasom. Mi znamo samo ono što nam oni kažu. Prema tome, sve je ovo diplomatija. Moje mišljenje je da su naše vlasti svesne da ne mogu da nacionalizuju, da su Rusi svesni da će imati kratkoročne gubitke i da jednostavno ne žele da izgube ovde imidž", kaže Zdravković.

BONUS VIDEO: Tramp dolazi, sankcije ostaju