Ćulibrk o NIS-u i Arapima: Uklapa se, Emirati imaju dobre odnose sa SAD, Rusijom i Vučićem

Dobro je, kaže Milan Ćulibrk, što su Rusi pristali da prodaju svoj deo i što se konačno nazire nekakvo rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS), a onda i Rafineriju u Pančevu.

"Loša vest jeste da se na tu odluku čekalo deset i po meseci, jer se znalo još 10. januara da će to morati da se desi. Dodatno je loša vest to što nijednog momenta, ruska strana nije pomislila da većinski udeo od 56 odsto proda Srbiji, jer je to naša kompanija. Greška je bila i što je firma prodata 2008, na šta smo upozoravali i tada", rekao je on.

U ugovoru o prodaji, podseća Ćulibrk, piše da Srbija ima pravo preče kupovine.

"Što znači, ako se Gazprom sa bilo kim stranim partnerom dogovori da svoj većinski udeo proda po bilo kojoj ceni, da po toj istoj ceni treba da ponudi prvo Srbiji da ga otkupi. Očito se to nije desilo i sad se pitam zašto", rekao je on.

Jedino objašnjenje, nastavja, jeste da je "naša vlast sve ovo tako amaterski odradila, da su Rusi jednostavno odlučili da je zaobiđu".

"Pominjala se azijska zemlja, to su verovatno Ujedinjeni Arapski Emirati. Pominjali su se i partneri iz Evrope, to je verovatno MOL. Dušan Bajatović je pominjao čak i mogućnost da se jedna američka naftna kompanija umeša u taj dil", naveo je on.

Ekonomski novinar je istog mišljenja kao guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković - iznenađujuće je da ruska strana nijednog momenta nije pomislila da svoj udeo proda državi Srbiji.

"Ne znam, iskreno, ni koliko bi to bilo dobro, jer smo mi videli šta ova vlast može da napravi sa preduzećima kojim upravlja i rukovodi", dodao je.

Rusi nam biraju izlaz, Amerikanci će to da potvrde, a mi samo čekamo

Naša je strategija od 10. januara bila - Rusi nam biraju izlaz, Amerikanci će to da potvrde, a mi samo čekamo - objasnio je on.

"Gori scenario bi bio da Rusi ne žele da prodaju, onda ne bi bilo izlaza. Onda bi rafinerija definitivno stala za nekoliko dana i Srbija bi se suočila sa ozbiljnim posledicama. Džaba vam novci kada ne postoji logistika, ne postoji način da vi tolike količine derivata uvezete i zadovoljite potrebe i građana, i privrede, i toplana. Tako da je ovo na neki način dobra vest", istakao je.

Ćulibrk podseća da nije sve završeno - Rusi moraju da se saglase oko ugoora, cene, Amerikanci to moraju da odobre...

"I onda se postavlja ključno pitanje - da li će Rusi biti spremni da eventualno čekaju novac da im se uplati? Amerika je uvela sankcije pod obrazloženjem da bi sprečila finansiranje ruske agresije na Ukrajini. Sad se postavlja pitanje, ako je NIS do sada godišnje izdvajao nekoliko stotina miliona evra dividende kao većinskom vlasniku, šta će onda biti sa dve ili tri milijarde evra koliko možda vredi ova transakcija? To je veliki novac na gomili i pitanje je da li će on moći odmah da se uplati Rusima ili da se čeka... Suviše je rano da otvaramo šampanjac", kazao je.

Oči uprte u Abu Dabi

Tokom dana se Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija ADNOC pojavila kao najverovatniji kupac. MOL je i dalje u igri.

"O ADNOC-u znamo da njome upravlja (šeik Muhamed) Bin Zajed, za kog predsednik Vučić tvrdi da su lični prijatelji. Njemu je praktično poklonjen hotel na Kopaoniku. Njegov bliski prijatelj Mohamed Alabar ima ovde veliki projekat Beograd na vodi. Država im je u početku poklonila 200 hektara, a plan je da pokloni još 300 hektara koji vrede šest, sedam milijardi evra. Od toga je država dobila dividende u vrednosti pet ili šest stanova u Beogradu na vodi", nabrojao je Ćulibrk.

Mnogo zajedničkih poslova Srbija ima sa UAE, a Vučić je kao premijer 2014. godine pozajmio od Bin Zajeda milijardu dolara da bi popunio rupu u budžetu, podsetio je.

"U mnogo su dobrim odnosima, pa se ovo uklapa u priču. Emirati imaju dobre odnose i sa SAD, i sa Rusijom", zaključio je on, piše N1.