Vrućine osakatile srpski brend: Rod šljive manji za 30 posto

Ova godina je po svemu specifična - slažu se i poljoprivrednici i poljoprivredni stručnjaci, a ekstremno visoke temperature tokom kojih je zabeleženo čak 25 tropskih dana u jednom mesecu umanjiće i kvalitet  i prinos. Ana Nikodijević iz Ovisišta kod Topole opisuje da se ove godine ''šljiva sručila sama od sebe'' i da je prvi put došla u situaciju da deo roda Čačanske lepotice, koja je inače predviđena za izvoz,  preda za preradu rakije. ''Plodovi sami opadaju, gube na kvalitetu i znatno je smanjen rod. Nikada se ranije nije dešavalo da na početku berbe zateknemo plodove na zemlji, koji su smežurani i koji mogu da idu samo za rakiju'', kaže Ana koja pod šljivom ima oko tri hektara. Dodaje i da ova godina ne može da se poredi ni sa jednom prethodnom, jer se voću desilo sve ono od čega strahuju poljoprivrednici. ''Godina je ekstremna, prvo smo imali izmrazavanja voća, pa su padale obilne kiše kada je šljiva bila u cvetu, loše oprašivanje, pa grad i sad suša. Sve se kalemilo jedno za drugim, tako da je rod manji nego prošle godine'' opisuje Ana. Slično je, priča ona,  i sa drugim kulturama koje uzgaja. Kaže da su se na tikvicama i krastavcu pojavile ožegotine, te da je odustala i od navodnjavanja kap po kap, jer na visokim temperaturama dolazi do usparenja koje uništava plodove. Pojašnjava i da su na paradajzu za industrijsku preradu, koji je trenutno u fazi cvetanja, od vrućine počeli da opadaju cvetovi, pa će i tu, kako kaže biti prepolovljen prinos.Otkup šljive – sreća u nesrećiIako je suša umanjila rod i kvalitet šljive u Šumadiji, voćari nisu na gubitku, jer je zbog manje ponude  skočila otkupna cena.   Naša sagovornica kaže da se cena Čačanske lepotice ove godine kretala od 20 dinara za rakiju do 60 dinara za prvu klasu po kilogramu. U  Poljioprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi (PSSS) Kragujevac našem portalu je potvrđeno da je rod šljive umanjen, ali da su voćari generalno zadovoljni sezonom i otkupnom cenom.   ''Rod rane sorte šljive za konzumiranje u svežem stanju i džemove je opao za 30 odsto, ali su svi plodovi koji su oštećeni gradom ili sušom otišli u dalju preradu i za proizvodnju voćnih rakija, po zadovoljavajućoj ceni, pa su voćari generalno zadovoljni szonom. Suša je ipak ostavila posledice, pa primećujemo  kada idemo u kontrolu hladnjača, da voće naglo propada. Šljive su sazrele na brinu i ukoliko se ne potroše u kratkom periodu dolazi do truljenja i propadanja'' ističe  Biljana Milosavljević savetodavac za voćarstvo iz PSSS Kragujevac. Kada su u pitanju druge vrste voća koje se tradicionalno uzgajaju u Šumadiji, ona kaže da predstoji berba jabuka, koje trenutno dobro podnose vrućinu, pa ne očekuje pad prinosa.   Vrućine pogoduju razvoju bolesti ratarskih kulturaNa ratarskim kulturama, pre svega kukuruzu, zbog  intenzivno visokih temperatura postoji mogućnost  pojave gljiva iz roda Aspergillus na klipovima, koje mogu da sintetišu aflatoksine, upozorava Goran Varjačić savetnik za zaštitu bilja u PSSS Kragujevac. On kaže da se na zasadima pod kukuruzom trenutno registruje  brojnost najznačajnijih štetočina klipa, odnosno kukuruznog plamenca i pamukove sovice, koji otvaraju put za infekcije. Zbog toga savetuje ratarima da u ovom periodu zaštite kukuruz odgovarajućim insekticidima, kako bi se umanjio rizik od pojave gljive Aspergillus. Poljoprivredni stručnjaci za sada ne mogu da prognoziraju kakav će prinos kukuruza u Šumadiji biti ove godine i ocenjuju da usevi za sada ''izgledaju solidno'', ali da se  situacija razlikuje od atara do atara.  Pojašnjavaju da se na terenu ne beleže ekstremni rezultati i propadanje useva, već da će zbog visokih temperatura, ratarske kulture najverovatnije ranije stići za berbu i žetvu,  uz očekivanu prosečno rodnu godinu.Pratite nas i na društvenimmrežama:FacebookTwitterInstagram