U januaru stiže povećanje penzija za oko 1,6 miliona najstarijih građana. U pitanju je najavljena povišica od 14,8 odsto, koja treba da poboljša životni standard penzionera u Srbiji. Međutim, oni građani koji mesečno primaju minimalnu penziju od 20.631 dinar, od januara će primati tek nešto više - 23.684, što i dalje neće biti dovoljno za dostojanstven život. Napravili smo računicu za još dve grupe penzionera.
Januarska penzija koju će primiti najstariji građani Srbiji biće uvećana za 14,8 odsto.
Kako bismo proverili koliko će zapravo ovo uvećanje uticati na budžet najstarijih građana Srbije, izračunali smo koliko će primati oni koji imaju minimalnu, prosečnu i penziju od 70.000 dinara.
Kao prvi primer uzeli smo minimalnu penziju, koja u našoj zemlji trenutno iznosi 20.631 dinar.
Ovaj iznos, uz sva poskupljenja, previsoke cene hrane i mesečnih režija, nikako nije dovoljan za život.
Kada penzioner koji prima ovaj iznos dobije januarsku penziju, ona će biti 23.684 dinara. Dakle, to je povećanje od 3.053 dinara, što, jasno je, i dalje nije dovoljno za sve troškove koje građani imaju tokom jednog meseca.
Prosečna penzija u oktobru iznosila je 39.874 dinara i to su najnoviji zvanični podaci koje je krajem novembra objavio PIO fond. Sa januarskim povećanjem, ovaj iznos će se “popeti” na 45.775 dinara.
Dakle, ko sada prima prosečnu penziju, može da računa na povišicu od 5.901 dinar.
Kao poslednji primer, uzeli smo penziju od 70.000 dinara, koja je daleko veća od prosečne, a pogotovo od minimalne penzije.
Dakle, u januaru, nakon povećanja od 14,8 odsto, ovaj penzioner primaće 80.360 dinara.
Drugim rečima, primanja ovog penzionera biće uvećana za 10.360 dinara.
Stariji sugrađani su, počevši od 30. novembra, dobili po 20.000 dinara jednokratne pomoći.
Državu je ova mera, koja je došla manje od tri nedelje pred izbore, koštala, kako je rekao sam predsednik države, 285 miliona evra.
Takođe, od 1. oktobra, počele su da važe penzionerske kartice, uz pomoć kojih najstariji građani mogu da ostvare različite popuste.
Što se tiče iznosa tih popusta, oni se zvanično kreću od dva do 66 odsto, ali u praksi, većina njih je između pet i 10 procenata.
Popusti se odnose na različite oblasti, kao što su putovanja, boravak u banjama, auto-servisi, ustanove kulture, zdravstvene ustanove, apoteke, restorani, bazeni i samoposluge.
Uz ove kartice, penzioneri će, kako je najavljeno, imati i dodatne popuste za vozne karte od 30 i avio-karte od 15 odsto.
Od januara 2024. godine, na snagu stupaju nova pravila za odlazak u penziju za žene, koje će morati da rade dva meseca duže, odnosno moći će da se penzionišu sa 63 godine i osam meseci života, uz standardnih 15 godina radnog staža. Za muškarce se uslovi ne menjaju, te oni i dalje, pored 15 godina staža, moraju daimaju 65 godina života, a upravo zbog ove razlike, žene svake godine rade duže – kako bi u penziju išle isto kada i muškarci.
Pored starosne, menjaju se uslovi i za odlazak u prevremenu penziju, odnosno radni staž ostaje isti, 40, godina, ali se pomera starosna granica, pa mesto 59 i po godina, žena mora da napuni 60 kako bi otišla u prevremenu penziju.
Tako će naredne godine starosna granica za muškarce i žene biti izjednačena, jer će svi moći u prevremenu penziju sa 60 godina.
BONUS VIDEO Da li penzioneri ubiraju plodove penzionerskih kartica ili samo presipaju iz šupljeg u prazno?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare