Članovi porodice preminulog mogu da naslede njegova primanja ukoliko je on umro tokom primanja penzije ili ako ostvario najmanje pet godina staža ili ispunio uslove za prevremenu ili invalidsku penziju.Međutim, ako je radnik, odnosno korisnik penzijskog osiguranja, umro usled povrede na radu ili profesionalne bolesti, poput trovanja, članovi porodice imaju pravo da naslede primanja, bez obzira na radni staž preminulog.

Ko može da nasledi penziju?

Članovima porodice koji imaju pravo na nasleđivanje penzije smatraju se supružnik ili vanbračni partner, deca i roditelji.Udovica ovo pravo stiče ako je do smrti supružnika ili vanbračnog partnera navršila 53 godine života ili ako je u roku od godinu dana od dana smrti postala u potpunosti nesposobna za rad.Takođe, ako je udovica sa preminulim čovekom imala dete, nad kojim ona još vrši roditeljsku dužnost, odnosno ako je dete maloletno, takođe stiče pravo na porodičnu penziju.Ako udovica nije napunila 53 godine do smrti partnera, ali jeste 45, ona će sa 53 moći da iskoristi ovo pravo. Kada je u pitanju udovac, uslovi su isti, osim što on treba da ima navršenih 58 godina.Međutim, ovo pravo može da se ostvari jedino ako je brak ili život u vanbračnoj zajednici trajao barem tri godine. Ukoliko je par do smrti proveo manje vremena, pravo se ostvaruje samo ako su u tom periodu dobili dete.

Ukoliko se par pre smrti razveo, takođe je moguće ostvariti pravo na porodičnu penziju, i to ako se to utvrdi sudskom presudom.Ako se udovac ili udovica kasnije ponovo venčaju, oni ne gube pravo na penziju.Supružnik ili vanbračni partner profesionalnog vojnog lica koje je poginulo za vreme vojnih dejstava, ostvaruje ovo pravo bez obzira na godine života, pod uslovom da nije ponovo stupio u brak nakon smrti partnera.I dete ima pravo na porodičnu penziju do 15. godine života bez obzira na to da li se školuje, a potom i do kraja školovanja, ali najkasnije do 20. godine ako pohađa srednju školu, odnosno do 26. ako pohađa visokoškolsku ustanovu. Ukoliko je dete nesposobno za samostalan život, on pravo na porodičnu penziju ima dokle god ta nesposobnost traje, ako je ona nastala do 15. godine života i pre smrti roditelja.Ako dete prekine školovanje zbog bolesti ili služenja vojnog roka, ima pravo na penziju i duže od propisanih godina, ali samo onoliko koliko je zbog bolesti izgubilo od školovanja, odnosno do 27. godine ukoliko je razlog prestanka obrazovanja vojni rok.Roditelj preminulog penzionera, kao i očuh, maćeha ili usvojilac, kojeg je on izdržavao do smrti mmože da prima porodičnu penziju ako je do smrti deteta navršio 65 godina za muškarce i 60 za žene, kao i ako je ostao potpuno nesposoban za rad.Naravno, ako je neko od ovih lica prouzrokovalo smrt, namerno ili nepažnjom, nikako ne može da ostvari ovo pravo.Takođe, treba imati u vidu da, ukoliko je osoba koja prima porodičnu penziju, primera radi udovica, već penzionerka, isplata njene penzije će se obustaviti.Međutim, primalac penzija tada može da odabere da li želi da nastavi da prima svoju stečenu ili porodičnu penziju. Upravo to se desilo našoj čitateljki Gordani M."Kada mi je muž umro ja sam već bila u penziji, ali je njegova bila veća. Čak i sa umanjenjem koje se dešava kada se primanja nasleđuju, iznos je i dalje bio viši. Meni je tada ponuđeno da odaberem koju penziju ću primati, tako da sada dobijam samo porodičnu", kaže nam Gordana.

Koliki su iznosi porodičnih penzija?

Ovaj iznos određuje se na osnovu penzije koju bi penzioner primao u trenutku smrti, a njegova visina zavisi od broja članova porodice. Tako će jedan član koji ima pravo na nasledstvo da prima 70 odsto iznosa penzije, dva člana 80, tri člana 90, a tek četiri i više članova porodice primaće celokupnu penziju.Ukoliko je, na primer, penzioner primao 50.000 dinara mesečno, njegova udovica, ukoliko je jedini član domaćinstva, primaće 35.000.

Ako se iznos penzije deli na više članova porodice, onda se određeni iznos deli na jednake delove.U zavisnosti od toga da li je osoba u trenutku smrti već bila u penziji ili još uvek ne, zavisi o koji se zahtev popunjava, ali je adresa u oba slučaja – PIO fond u mestu prebivališta preminulog.

Pored zahteva, lista potrebne dokumentacije je dugačka – od izvoda iz matične knjige umrlih i rođenih i medicinske dokumentacije, preko izvoda iz knjige venčanih ili sudske presude o razvodu, pa sve do različitih uverenja o plaćanju doprinosa.Isplata se vrši na tekući, odnosno devizni račun ako je prebivalište koristnika van Srbije, kao I preko ovlašćenog lica.BONUS VIDEO 100 godina penzijskog sistema u Srbiji. Nove pogodnosti za penzionere

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=100godinapenzijskogsistemausrbijinovepogodnostizapenzionere-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5327286"]