Turističke agencije prave crnu listu banaka i osiguravajućih društava

„Privredni biro za preduzetnike i privrednike registrovaće sve poteze banaka i osiguravajućih kompanija, a koji su imali za cilj diskriminaciju privrednih delatnosti. Poneli su se kao ‘ratni profiteri'“, navodi se u saopštenju.Dodaje se da će se javnosti predočiti „crna“ lista banaka i osiguravajućih kompanija koje su odmah po proglašenju pandemije virusa, turistički sektor stavile u visoku zonu rizika, pa tako ni jedna turistička agencija, niti jedan zaposleni u turističkoj agenciji, nije mogao da dobije dozvoljeni minus, čekove ili kredit.Udruženje je istaklo da je Srbija turističkom sektoru pomogla isplatom minimalnih ličnih dohodaka i za 17 meseci trajanja epidemije turističkom sektoru je isplaćeno 7,2 minimalna lična dohodka po zaposlenom radniku, odnosno oko 216.000 dinara.U isto vreme, na taj isplaćen iznos, kako se navodi, poslodavci su morali državi da plate oko 125.000 dinara na ime poreza i doprinosa.„Za 17 meseci turistički sektor je od države Srbije dobio pomoć od oko 91.000 dinara, ili 5.350 dinara mesečno po jednom zaposlenom radniku. To je pomoć koja je uspela da spasi turistički sektor od potpunog kolapsa, prema podacima resornog, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija“, navodi se u saopštenju.Osiguravajuće kompanije koje posluju na teritoriji Srbije su takodje iskoristile ovu situaciju i cene svojih usluga, koje su turističke agencije po zakonu obavezne da koriste podigle za 300 odsto.„U državama u kojima institucije funkcionišu, kao i pravni sistem, ovakvo ponašanje karakterišu kao monopolsko udruživanje radi ostvarivanja ekstra profita“, navodi se u saopštenju.Dodaje se da su osiguravajuće kompanije „podlegle uticajima raznoraznih spoljnih faktora, te umesto da procenjuju rizike, svoje ponude su davali na ‘dojavu’, odnosno funkcionisale su sa listom ‘podobnih’ i ‘nepodobnih’.Udruženje je navelo da će banke i osiguravajuće kompanije morati da uplate taksu ukoliko žele listu iz biroa o njihovom stanju.Fond za razvoj Republike Srbije koji je, kako se navodi, prema odluci Vlade trebalo da najugroženijim delatnostima odobrava kredite za likvidnost zaključno sa krajem 2020. godine svoj posao nije završio u zadatom roku pravdajući se da je dobio preko 20.000 zahteva i da nisu stigli sve zahteve da obrade.„Pitanje nas privrednika je da li i mi možemo isto tako da Poreskoj upravi kažemo kako nismo stigli da na vreme obavimo svoj posao i da za to uplatimo porez“, ukazano je iz Udruženje.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram