Kontroverzne firme u top 5 graditelja: Jedna zida “elitno” naselje, druga koridor sa napumpanom cenom, a tu su i Kinezi

APR je formirao listu 100 najuspešnijih preduzeća koja posluju u Srbiji, i to na osnovu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja - poslovnih prihoda, neto dobitka, poslovnoj imovini, kapitalu… Kao jedna od kategorija izdvaja se i lista pet firmi iz građevinskog sektora koje su ostvarile najveći neto dobitak, odnosno čist profit.

Na ovoj listi našli su se “Beograd na vodi”, “Behtel enka” i još tri kineske kompanije koje su angažovane na projektima u našoj državi.

Beograd na vodi

“Beograd na vodi” je u 2023. godini ostvario neto dobitak od 5,2 milijarde dinara, odnosno čak 44,7 miliona evra. To i ne treba da čudi, imajući u vidu da je glavni projekat ove firme, u čijem vlasništvu udeo ima i država, “elitno” beogradsko naselje istog imena, istovremeno i jedan od omiljenih projekata aktuelne vlasti. Dosad je, naime, bila ustaljena praksa da država zarad Beograda na vodi privatnoj kompaniji prepušta sve što je potrebno - tako je bilo od rušenja u Savamali, pa sve do poslednjeg primera, kada je javnost saznala da će se Muzej Nikole Tesle preseliti upravo u ovo naselje.

Takođe, ogromna dobit ne čudi, imajući u vidu da se najskuplji kvadrat u čitavoj Srbiji prodaje upravo u Beogradu na vodi. Njegova cena premašuje i 9.000 evra.

Kineska firma koja gradi brzu prugu

Druga na listi građevinskih firmi sa najvećim dobitkom je “Čajna rejlvej”, odnosno njen ogranak u Srbiji. Ova firma je tokom prošle godine imala čist profit od 4,5 milijarde dinara, što je čak 39,28 miliona dinara, gotovo 100 odsto više nego godinu dana ranije. Iako se ne precizira zahvaljujući kojim tačno projektima je “Čajna rejlvej” je toliko zaradila, vrlo je dobro poznato na kojim je ona angažovana. U pitanju je, naime, brza pruga od Novog Sada do Subotice, na granici sa Mađarskom, koja bi, prema najavama predsednika Aleksandra Vučića, trebalo da bude otvorena krajem novembra.

Dužina pruge, koja je najavljena još 2014. godine, je 108 kilometara, a vrednost radova 1,16 miliona dolara.

Inače, rok za otvranje ove brze pruge više puta je pomeran, a još pre započetih radova, 2015, Vučić je, kao predsednik Vlade, obećao otvaranje do 2018. godine. Rok je, međutim, pomeran iz godine u godinu.

Posao je dobila zahvaljujući međudržavnom sporazumu, što znači da nije bilo tendera.

Jinšan konstrakšn

Na trećem mestu ove liste nalazi se još jedna kineska kompanija. U pitanju je “Jinšan konstrakšn” sa sedištem u Boru, koja je bila angažovana na gradnji pratećih objekata u rudniku “Čukaru Peki”.

Ova firma je na kraju prošle godine upisala neto dobitak od 3,5 milijardi dinara, odnosno gotovo 30 miliona evra. U pitanju je firma u vlasništvu kineske rudarske kompanije “Ziđin”, koja od 2018. godine upravlja rudnikom u Majdanpeku.

Firma se našla u centru pažnje prošlog leta, kada su lokalni mediji objavili “pravila ponašanja” koja moraju da poštuju radnici na sastancima: “stojiš u tri reda, ruke iza leđa, glava pravo, odelo zakopčano.”

Mediji su i ranije pisali da se radnici ove kompanije suočavaju sa zastrašivanjem i ograničavanjem kretanja.

Poslovni partner Rio Tinta

Četrvrto mesto pripalo je kompaniji “Behtel enka”, koja je 2023. godine profitirala 3,3 milijarde dinara, dakle više od 28,5 miliona evra. Ova kompanija dobro je poznata u Srbiji, a sarađivala je i sa Rio Tintom.

To se otkrilo 2022. hodine, a u februaru 2023, ova kompanija objavila je oglas za posao u kojem je tražila nekoliko radnika za projekat “Jadar”. Takođe, ova firma je dobila i vredan posao na izgradnji Moravskog koridora, i to po posebnoj proceduri. Prema pisanju Insajdera, u ovom slučaju nije primenjen Zakon o javnim nabavkama, već je donet novi – Zаkon o utvrđivаnju jаvnog interesа i posebnim postupcimа rаdi reаlizаcije projektа izgrаdnje infrаstrukturnog koridorа аuto-putа E-761, deonicа Pojаte-Preljinа. Time je Moravski koridor proglašen za projekat od javnog interesa, a potom je doneta i uredba.

Prema tom dokumentu, na javni poziv je mogla da se javi samo kompanija ili konzorcijum koji je u poslednje tri godine imao finansijski obrt od minimum milijardu evra, što je uz još neke uslove dodatno smanjilo konkurenciju.

Ova saobraćajnica je specifična i zbog ogromnog skoka cene, verovatno najdrastičnijeg do sada. Izgradnja tog koridora poskupela je sa oko 750 miliona evra na čak 1,6 milijardi. Za sada.

Još jedna kineska firma

Na kraju, firma koja se nalazi na petom mestu je “Čajna frst hajvej” čija se neto dobit u 2023. godini merila u iznosu od 138,5 miliona dinara (1,18 miliona evra).

Ova firma pre nekoliko godina dospela je u fokus javnosti, kada je otkriveno da je ova firma, inače angažovana na izgradnji fabrike guma Linglong, angažovala radnike iz Indije kojima su oduzeti pasoši.

BONUS VIDEO Saša Mihajlović: Rušenje Starog savskog mosta je isključivo zbog Beograda na vodi