Telekom Srbija planira emisiju obveznica od 200 miliona evra

Kompanija planira da izda korporativne obveznice nominalne vrednosti 23,5 milijardi dinara (oko 200 miliona evra) odnosno 2,35 miliona korporativnih obveznica pojedinačne nominalne vrednosti deset hiljada dinara, objavio je "Telekom Srbija" u dokumentima pripremljenim za skupštinu akcionara zakazanu za 15. septembar.Planirana ročnost obveznica je pet godina, a kamatna stopa najviše do 3,25 odsto + tromesečni BELIBOR. Obveznice su namenjene za kvalifikovane investitore, a emisija će se sprovesti bez objavljivanja prospekta.Kako je navedeno u obrazloženju odluke, obveznice se izdaju "u cilju finansiranja poslovnih potreba kompanije, uključujući refinansiranje postojećih finansijskih obaveza i finansiranje unapređenja poslovnih aktivnosti".Kao što je već objavljeno, nakon sprovedene serije preuzimanja domaćih kablovskih operatera neto dug kompanije je na kraju 2019. godine dostigao 135,5 milijardi dinara (1,15 milijardi evra).

Šta su to korporativne obveznice i zašto su stručnjaci zabrinuti

Korporativne obveznice su hartije od vrednosti koje izdaju kompanije, sa ciljem da prikupe novac investitora na tržištu kapitala. Ti investitori najčešće su banke i penzijski odnosno investicioni fondovi.Podsetimo da je Vlada Srbije još početkom aprila, dok je trajao vanredno stanje, donela uredbu kojom je  pojednostavila  postupak za preduzeća koja žele da izdaju korporativne obveznice kao način prikupljanja kapitala."Ceo postupak trajaće 17 umesto 77 dana. Trošak celog postupka će firmu koštati nešto više od 10.000 evra, umesto više od 80.000 evra koliko je bilo do sada. Tu je reč o objavi prospekta, prikupljanju svih dokumenata i celom postupku koji uključuje Beogradsku berzu, Centralni registar hartija od vrednosti, Komisiju za hartije od vrednosti", objasnio je tada ministar finansija Siniša Mali.

Ubrzo je i Narodna banka Srbije proširila  listu hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama Centralne banke, uključivanjem hartija od vrednosti (HoV) koje izdaju preduzeća sa odgovarajućim bonitetom. To znači da će Narodna banka moći da otkupljuje korporativne obveznice domaćih kompanija od poslovnih banaka, kao i da će te obveznice preduzeća moći da koriste kao kolateral kada uzimaju kredite.Deo stručne javnosti odmah se zapitao  zašto NBS ne kupuje hartije direktno od kompanija, a ne kroz trgovanje s bankama, dok pojedini ukazuju da već može da se pretpostavi da će se otkupljivati obveznice velikih javnih preduzeća i akcionarskih društava u kojima država ima kontrolni paket akcija, o čemu je Nova.rs detaljno pisala.