Iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za Biznis.rs kažu da su njihove nadležne filijale, primenjujući odredbe Zakona o zapošljavanju stranaca i Pravilnika o dozvolama za rad, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2022. godine izdale ukupno 35.180 dozvola za rad strancima. Godinu dana ranije broj dozvola je bio 23.662.Prošle godine je u Srbiji zaposleno ukupno 198.024 osoba, prema podacima NSZ preuzetim iz baze prijava na obavezno socijalno osiguranje. Iz centra za zapošljavanje i razvoj karijere Infostud kažu da je tokom 2022. godine bilo13 odsto više raspisanih konkursa nego godinu dana ranije, odnosno 76.247 oglasa za posao.Takođe, 2022. godinu obeležio je veliki deficit radne snage, ali i „uvoz radnika“ sa druge strane.„Najviše uvozimo građevinske radnike koji nam pretežno dolaze iz Indije, Kine i Turske. To su mahom kvalifikovani ljudi koji imaju iskustvo iza sebe i dobro poznaju posao. Radnike takođe uvozimo iz zemalja poput Šri Lanke, Nepala i Uzbekistana za poslove poput higijeničara, vozača, dostavljača. U manjem broju slučajeva za navedene pozicije imamo radnike sa Kube, ali i iz Bangladeša, Vijetnama ili susednih zemalja kao što su Severna Makedonija ili Albanija“, naveo je menadžer za odnose s javnošću Infostuda Miloš Turinski.Prema podacima Infostuda, najveći deficit bio je izražen za pozicije magacionera, konobara, kuvara, mesara, higijeničara, ali u velikoj meri nedostaju i građevinski radnici, vozači i zanatlije poput automehaničara i vodoinstalatera.„Vozači su i dalje dosta plaćeniji u zemljama Evrope. Iako postoji trud naših poslodavaca da budu što konkurentniji sa zaradama, i dalje je veoma teško takmičiti se sa evropskim platama koje idu i do nekoliko hiljada evra, dok se kod nas njihova zarada kreće oko hiljadu evra“, naglasio je naš sagovornik.Podsetimo, planirano je da se udvostruči kvota za useljavanje nekvalifikovanih radnika iz našeg regiona u Nemačku, kojih bi trebalo da bude do 50.000 godišnje. Najveća evropska privreda planira da do 2035. godine „uveze“ osam miliona radnika, dok bi samo nemačka železnica u ovoj godini da angažuje 25.000 radnika.

Najtraženiji radnici u građevinarstvu i IT sektoru

Podaci Infostuda pokazuju da su najtraženije oblasti, u kojima je bilo najviše mogućnosti za zaposlenje u prethodnoj godini, bile trgovina, prodaja, IT, mašinstvo, administracija i ugostiteljstvo.„Poslodavci su najviše raspisivali oglase za prodavce, vozače, magacionere, administrativne radnike, kao i radnike u proizvodnji. Ipak, želje kandidata se nisu mnogo razlikovale, pa su najviše konkurisali na pozicije prodavac, administrativni radnik, komercijalista i telefonski operater. Poznato je da postoji deficit u IT sektoru već godinama unazad, ali je prethodne godine u prvi plan izbio deficit zanatskih zanimanja i ‘uvoz’ radnika iz istočnih zemalja“, objašnjava Miloš Turinski.Sa manjkom kadrova na tržištu susreli su se i poslodavci koji su bili u potrazi za elektroinženjerima, diplomiranim farmaceutima, ali i advokatskim pripravnicima. Ipak, najtraženiji su radnici sa nižim stepeom kvalifikacija.„Kada se pogledaju svi oglasi, i dalje se u većoj meri traže radnici sa nižim stepenom kvalifikacija. Čak 61 procenat oglasa bio je namenjen onima sa srednjom stručnom spremom, a čak četiri odsto za one koji imaju samo osnovno obrazovanje. Svega 35 procenata oglasa ponuđeno je kandidatima sa višim kvalifikacijama ili fakultetom“, istakao je Turinski.Iz Nacionalne službe za zapošljavanje za Biznis.rs navode da je na osnovu prijavljenih potreba za zapošljavanjem, koje su poslodavci dostavili NSZ u toku 2022. godine, kao i realizacije posredovanja, utvrđeno da su najtraženiji profili: diplomirani inženjer građevinarstva, programer informacionog sistema, diplomirani ekonomista, diplomirani/master pravnik, diplomirani/master inženjer mašinstva, diplomirani profesor engleskog jezika i književnosti, profesor razredne nastave, profesor matematike, šivač teksila, prodavac, magacioner, tesar, zidar, armirač, vozač autobusa, kuvar, administrativni tehničar, ekonomski tehničar, medicinska sestra, građevinski tehničar, elektrozavarivač – specijalista.

Odliv domaćih radnika dodatni izazov

Prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu i dugogodišnjeg predsednika sindikata „Nezavisnost“ Zorana Stojiljkovića, i u Evropskoj uniji postoji pad određenog dela stanovništva, usled čega se pojavljuje potreba da se snabde radnom snagom koja joj je neophodna.„To se rešava jednim delom kretanjem radne snage u granicama EU sa novoprimljenim zemljama. Zatim se okreće ka zemljama koje su okolne EU, imajući u vidu da zbog jačanja populističke desnice najmanji otpor izazivaju oni koji su kulturno-religijski slični. Zbog toga ljudi sa Balkana imaju prednost“, objašnjava Stojiljković.Uprkos svim novinama i prilikama koje otvaraju Nemačka i druge zemlje, on kaže da u Srbiji još uvek ima cirkularnog kretanja (da se neki ljudi vraćaju u jednom trenutku), a da je veći problem kod drugih zemalja, posebno onih koje su već u EU. Ključno je, navodi, kakvu će razvojnu strategiju države voditi kako bi zaustavile odliv radnika.Na konferenciji “Posledice demografske krize u Srbiji” profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko naglasio je da popis stanovništva i informacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) ne mogu dati jasne i precizne podatke o tome koliko građana Srbije zauvek napušta zemlju odlazeći u emigraciju zbog toga što su nepotpuni.„Dostupni podaci pokazuju da najveći broj građana koji napušta Srbiju to čini privremeno. Naime, većina onih koji odu na kraju se vrate u zemlju. Primera radi, dosta njih koji dočekaju penziju u stranim zemljama čim steknu uslove za nju vraćaju se nazad. Tvrdnje da se Srbija suočava sa odlivom mozgova je nešto što činjenice ne potkrepljuju. Statistika pokazuje da je broj onih sa visokim obrazovanjem veći u zemlji nego onih sa takvim statusom koji su nastanjeni van Srbije. Isto tako, odlazak mladih obrazovanih ljudi iz Srbije je ipak u dubokoj senci broja onih koji zemlju napuštaju kako bi se bavili fizičkim poslovima”, smatra Arandarenko.

Veliki odliv građevinara

Iz Republičkog zavoda za statistiku ističu da su u novembru 2022. godine izdate 2.782 građevinske dozvole, što predstavlja smanjenje od 16,6 procenata u odnosu na isti period 2021. godine. Ipak, poslodavci tvrde da nema dovoljno radne snage u Srbiji i da dosta radnika odlazi u inostranstvo.„Što se tiče građevinarstva, u Srbiji zaista vlada veliki deficit, naročito za niskokvalifikovane pozicije koje ova oblast pokriva (od zidara, armirača, zavarivača do kranista). Veliki je odliv radno sposobnog stanovništva, stučnjaka u ovoj oblasti. Decenijama unazad odlaze u inostranstvo zarad boljih uslova rada, naročito u smislu zarade, a kod nas je sve veća i veća potražnja, dok je kadrova iz godine u godinu sve manje. Čak je i cena rada u prethodnim godinama bila korigovana naviše, kako bi se postojeći radnici zadržali i privukli novi“, otkriva Turinski.Sve ovo je, kako kaže, prouzrokovalno neophodnost „uvoza“ radne snage, naročito iz azijskih zemalja.Iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) za Biznis.rs tvrde da se svi problemi u vezi sa radnom snagom moraju rešavati sistemskim, a ne nekim jednokratnim merama.Da podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je polovinom prošle godine da u Srbiji nema dovoljno radnika za sve započete ili planirane građevinske radove, te da se zato prave ugovori sa Bangladešom, Vijetnamom i Gvatemalom o angažovanju njihovih radnika, kojim se daju dugotrajne radne dozvole. On je takođe rekao i da je zato Inicijativa Otvoreni Balkan važna.