Nemačka uvodi dramatičnu promenu u zapošljavanju, stručnjaci upozoravaju: Srpsko tržište rada ovo možda neće preživeti

Miloš Turinski iz Infostuda za Nova.rs ističe da između nemačkog i srpskog tržišta rada postoji uzročno-posledična veza, budući da deficit nekih radnika u Nemačkoj znači i deficit u Srbiji.Dakle, kada Nemačkoj zafale neki radnici, ta mesta, između ostalog, popune i ljudi iz Srbije, a onda se deficit u tom sektoru pojavi kod nas.„Nemačka ima plan da do 2035. godine 'uveze' osam miliona radnika, a samo nemačka železnica planira da ove godine dovede 25.000 radnika“, dodaje Turinski.

Što se tiče toga koji radnici najviše odlaze, a samim tim i fale Srbiji, Turinski navodi da tu svakako spadaju medicinski radnici, lekari, IT stručnjaci i inženjeri, ali da se to najviše oseti kod zanatskih zanimanja, kod građevinara, vozača i da će zbog ove promene u Nemačku doći najviše radnika koji će raditi fizičke poslove, kao i onih koji će se zaposliti u proizvodnji.Što se samog zakona tiče, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za naš portal ističe da je to samo deo ukupnog procesa pomeranja iz siromašnijih delova Zemljine kugle u one koji su bogatiji. „Nemci su tim zakonom napravili jednu promenu. Naime, ranije je bilo neophodno da poslodavac kome je potrebna radna snaga dobije potvrdu da nema raspoloživih tih kadrova u Nemačkoj, pa da na osnovu toga može da dovede radnike 'sa strane'. Novi zakon kaže da sada ne mora da se dokazuje potreba za time, već radnici na osnovu određenih dokumenata i potvrda o radnom iskustvu ulaze na nemačko tržište rada“, navodi Atanacković.

Kako ističe – Srbija od toga koristi sigurno neće imati jer će biti u situaciji da još više gubi kadrove koji su joj potrebni. „Široka je lepeza zanimanja koja su deficitarna, ali ako recimo govorimo o građevinarstvu, taj sektor sam po sebi uključuje mnogo različitih zanatskih zanimanja, naročito u nekim završnim fazama radova. Takođe, vozači su u Evropi deficitarni godinama, a deficitarni su i kod nas“, dodaje naš sagovornik. On ističe da se i u Srbiji radi na promeni zakonodavstva, u smislu toga da se pojednostave procedure dolaska i zapošljavanja radnika iz stranih zemalja. „Mi to rešavamo na sličan način kao Nemci, samo sa još šire otvorenim vratima. I, prirodno, mi u Uniji poslodavaca smatramo da je to neophodno jer bi mnoge delatnosti kod nas potpuno stale ako ne bi mogli da dođu strani radnici i popune ta mesta“, zaključuje Atanacković.Šta još Nemačka planira?Pored navedenog dupliranja kvote za dolazak nekvalifikovanih radnika, nemački zakonodavci planiraju još jednu novinu – "kartu šansi".To je mogućnost da se ljudi naprosto dosele u Nemačku te da tek tu, na licu mesta, traže posao i za to vreme imaju pravo da rade pola radnog vremena van struke kako bi zaradili za život.

Karta šansi bi trebalo da se dodeljuje po novom sistemu bodovanja svakome ko prikupi šest bodova.Četiri boda nosi određena stručna kvalifikacija, tri boda dobro poznavanje nemačkog ili tri godine radnog iskustva, dva boda ukoliko je osoba mlađa od 35 godina, a jedan bod ukoliko je ranije legalno barem šest meseci boravila u Nemačkoj.BONUS VIDEO Top 6 srednjih škola posle kojih je posao zagarantovan

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=top6srednjihskolaaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3676544"]