Plata za električara i vodoinstalatera do 300.000 dinara, a za servisera bele tehnike do 250.000. Ovi iznosi nisu izmišljeni već su detalji oglasa za poslove u Beogradu i Novom Sadu. Ponude za zanatlije sve su primamljivije zbog toga što je reč o deficitarnim zanimanjima, a o tome koliko je situacija sa kadrovima ozbiljna, govori to što su veće šanse da u jednom danu završite sve kod lekara, nego sa majstorom.
Iz firme koja je ove oglase postavila, za Nova.rs rekli su da se sve radi na procenat, pa prema tome zarada zavisi od učinka radnika i broja radnih sati. Dakle, plata nije fiksna i zagarantovana, ali ju je moguće zaraditi.
„Ne prihvatamo ljude koji rade manje od osam sati pet puta nedeljno. Ako neko želi da radi više, može i onda mu u skladu sa tim raste i zarada. Radnici su, naravno, prijavljeni i sve je regularno“, rekli su iz ove firme za Nova.rs.
Ipak, i pored toga što je plata velika, teško im je da nađu radnike, pa su oglasi konkretno ove firme otvoreni čak do 10. decembra.
„Javlja nam se dosta ljudi, ali ‘električar’ je jako širok pojam. Mi smo orijentisani na kućne popravke, što podrazumeva da se radni dan provodi u pokretu i saobraćaju. Budući da je saobraćaj bolna tačka Beograda, mnogima to ne odgovara, pa će se pre odlučiti za, recimo, rad na nekom gradilištu. Tako da nam nije baš lako da nađemo radnike“, dodaju iz ove firme za naš portal ističući da su dnevnice jako visoke već dve-tri godine, ali da jako malo ljudi hoće da radi taj posao.
Miloš Turinski iz Infostuda nam objašnjava da je ovo već standardna priča na srpskom tržištu, budući da su zanati u velikom deficitu. Oni koji imaju ovo znanje odlaze u inostranstvo jer su mnogo bolje plaćeni.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, reč je o problemu koji postoji godinama unazad, a naročito je postao izražen nakon izbijanja pandemije virusa korona.
Ipak, uzrok ovakve situacije vrlo je jednostavan – tržište.
„Visinu zarade, ali i visinu cene usluge diktira tržišni zakon ponude i potražnje. Tako smo sada u situaciji da, kada pozovete majstora, ne možete da završite posao u istom danu, nego postoje i rokovi čekanja. Čak i kod lekara uglavnom možete da završite u jednom danu, ali sa majstorima više ne“, ističe Turinski.
Budući da se u ovoj situaciji primenjuju pomenuta tržišna pravila, logično je da što manje majstora ima, njihove usluge više koštaju, pa samim tim i zarade budu veće.
Turinski se prisetio i jednog oglasa koji je prošle godine privukao pažnju javnosti:
„Reč je o oglasu za posao vodoinstalatera, plata je bila 2.000 evra, a poslodavac je čak nudio i mogućnost stanovanja ukoliko majstor nije iz Beograda“.
Ipak, dodaje Turinski, ako pitate nekog samostalnog vodoinstalatera, on će možda doći i do računice da na mesečnom nivou samostalo može da zaradi i više od navedenog iznosa.
“Uzmite u obzir da jedan izlazak majstora može koštati i par hiljada dinara, a čuli smo za primere da košta čak i 50 do 70 evra. Ako imamo u vidu da majstori imaju nekoliko izlazaka po danu, prostom računicom možemo doći do zaključka koliko mogu da zarade”, navodi naš sagovornik.
Dodaje da trenutne zarade zanatlija zvuče astronomski za naše uslove, ali da se ta situacija neće menjati, te da se tome šta je dovelo do ovolikih iznosa može pristupiti sa tri strane.
„Najpre, mladi su nezainteresovani za te poslove. Treba ih edukovati i objasniti im koliko su ta zanimanja profitabilna. Zatim je tu višedecenijski odlazak kadrova. I na kraju, pobošljanjem uslova rada vi motivišete radnike da menjaju posao, što je dobro jer polako nestaje sistem ‘ako nećeš ti, ima dvoje-troje na birou koji hoće'“, zaključuje Turinski.
BONUS VIDEO Zarađuju i do 100.000 – zašto 352 hiljade naših ljudi ne žele to da rade?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare