Struja se već gotovo dve nedelje obračunava po novim, višim cenama, pa kada potrošačima stignu novemabrski računi, oni će biti veći nego dosad, pa će prosečno domaćinstvo morati da plati i do 5.150 umesto dosadašnjih 4.780 dinara. A to svakako nije jedini udar na novčanike potrošača u Srbiji - cene gasa takođe su skočile. A kada poskupe energenti, postoji rizik da bi moglo da poskupi sve - od hleba, preko mesa, do toalet papira.
Struja je od početka godine poskupela čak tri puta, a iako ovi procenti ne deluju dramatično, od maja ove do maja naredne godine, kada će doći do još jednog poskupljenja, prosečan račun biće veći za oko 600 dinara, što svakako nije malo.
Domaćinstvo koje je od maja do novembra, koliko se cene nisu menjale, trošilo 350 kilovat-časova struje, platilo je do 4.780 dinara, a račun je varirao u zavisnosti od toga da li je električnu energiju trošilo u jeftinijoj ili skupljoj tarifi. Uz pomoć EPS kalkulatora, proverili smo koliki će računi za novembar pristići na adrese potrošača.
Kada pristignu novembarski računi, nakon poslednjeg ovogodišnjeg poskupljenja, domaćinstvo će, za istu potrošnju od, recimo, 350 kilovat-časova, morati da plati i do 5.150 dinara.
PROČITAJTE JOŠ
Račun će svakako biti nešto niži ako se struja koristi noću, kada je jeftinija, pa ako, recimo, domaćinstvo mesečno troši 100 kWh noću, a ostalih 250 danju, račun će biti oko 4.270 dinara.
Naime, sada kilovat-čas, po novim, osam odsto višim cenama, u najjeftinoj, zelenoj zoni košta 2,277 umesto 2,084 dinara, a kilovat-čas “skuplje” struje u ovoj zoni 9,109 umesto 8,336.
U nešto skupljoj zoni, plavoj, u kojoj se kilovati obračunavaju za građane koji premaše mesečnu potrošnju od 350 kilovat-časova, od 1. novembra cena je 3,416 umesto dosadašnjih 3,126 dinara, a “skuplja” struja u istoj zoni košta 13,6638, za razliku od dosadašnjih 12,504 dinara.
U poslednjoj, crvenoj zoni, cene se obračunavaju za one građane koji mesečno potroše više od 1.600 kilovat-časova, a najjeftinija tarifa iznosi 6,8319 umesto 6,252 dinara, dok je skuplja poskupela sa 25,008 na 27,3276 dinara.
Istovremeno kad i struja, poskupeo je i gas, i to za 10 odsto.
Ovo je, naravno, najveći problem za potrošače koji gas koriste za grejanje. Prema računici Agencije za energetiku, prosečno domaćinstvo tokom zime troši oko 1.850 kilovat-časova mesčno. A s obzirom na to da gas više ne košta 4,54, već 5,02 dinara po kilovat-času, mesečni račun može da dostigne i do čak 9.300 dinara.
“Dobra” vest, ili makar utešna je da gas neće moći da poskupljuje do maja naredne godine, jer je Vlada ograničila cenu.
Potrošači u Srbiji više nisu iznenađeni kada nešto poskupi, a upravo to se dešava kada poskupe energenti, prvenstveno struja.
Na najvećem udaru su oni proizvodi u čiju proizvodnju ulazi velika količina struje.
Jedna od takvih grupa su pekarski proizvodi, dakle hleb, burek i ostala peciva, ali to nije jedina hrana koja bi mogla da poskupi.
Na listi su i meso, riba, zamrznuto povrće i voće, jer su hladnjače takođe veliki potrošači struje.
Osim hrane, na spisku poskupljenja mogli bi da se nađu i svi oni proizvodi koji u prodavnice do potršača dolaze iz pogona za proizvodnju peleta i papira.
Dakle, od hrane, preko ogreva, do toalet papira – sve je na udaru poskupljenja.
A kada se u obzir uzme da su ove jeseni već povećane akcize, to samo znači da poskupljenjima nema kraja. Cigarete su već poskupele, a isto bi moglo da se desi sa kafom i alkoholom.
Akcizna roba je i gorivo. Doduše, prošle nedelje je dizel je pojeftinio za tri dinara, pa sada košta 207, benzin za dva, što znači da je čitar 180.
Ipak, treba imati u vidu da cene goriva određuje država.
BONUS VIDEO Bogdan Petrović o poskupljenju struje i gasa