Podeli
Foto:EPA-EFE/NEIL HALL

Republički zavod za statistiku saopštio je da je broj zaposlenih od aprila do juna ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, porastao za 35.532 radnika - ali se u ovom slučaju radi o "registrovanoj zaposlenosti", odnosno o onima koji ne rade na crno već imaju regularne ugovore o radu. Sa druge strane, upravo su oni "nevidljivi", neprijavljeni radnici u najvećem riziku da ostanu bez posla zbog epidemije.

Pročitajte još:

Iako ovaj podatak nije objavljen “na sva zvona”, kao privredni rast u periodu pred izbijanje pandemije od 5 odsto, rast registrovane zaposlenosti od 1,6 odsto, odnosno za 35.532 radnika u drugom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine gotovo da zvuči ohrabrujuće.

Nažalost, radi se o trendu koji je u najboljem slučaju očekivan, s obzirom na to da su april, maj i jun “pokriveni” prvim paketom podrške Vlade Srbije za ublažavanje posledica epidemije.

Podsetimo, mala i srednja preduzeća iz privatnog sektora, kao i preduzetnici mogli da računaju na isplatu 30.000 dinara po zaposlenom, uz uslov da se radnici ne otpuštaju do kraja septembra.

Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije “Centar za demokratiju”, skreće pažnju na to šta aktuelni statistički podaci ne govore.

“Ono što na osnovu podataka iz ovog saopštenja i iz baze Republičkog zavoda za statistiku ne možemo utvrditi, a vrlo je značajno za procenu kvaliteta zaposlenosti, je broj zaposlenih sa ugovorima na neodređeno vreme i broj zaposlenih sa ugovorima na određeno vreme.

Drugim rečima, ne znamo odgovor na pitanje koliko povećanju broja registrovano zaposlenih doprinosi nesigurno, a koliko sigurno zaposlenje”.

Foto: Medija centar Beograd

Da bi znali koliko je važan “kvalitet zaposlenosti”  treba samo da se prisetimo da je Vlada dala podršku poslodavcima uz uslov da ne otpuste više od deset odsto zaposlenih, ali se u taj broj nisu računali zaposleni “na lizing” i na ugovore o privremeno – povremenim poslovima, koji su prvi i izgubili radna mesta kada je izbila epidemija koronavirusa.

Među njima su bili i zaposleni u kompanijama koje su dobile subvencije države za otvaranje novih radnih mesta, poput “Hačinsona” ili “Norma grupe”, a tokom vanrednog stanja Nova.rs je pisala i o otpuštanjima na aerodromu “Nikola Tesla” kao i u kompaniji PKC u Smederevu koja je otkaze zaposlenima uručila uoči – Praznika rada.

Otpušteni radnici Fabrike kablova PKC ispred Inspekcije rada, Foto: privatna arhiva/Saša Đorđević

Šta kaže statistika za april, maj i jun?

U drugom kvartalu 2020. godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2 197 065 lica. Od ukupnog broja, 1 752 536 zaposleno je u pravnim licima, 377 535 predstavljaju preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 66 994 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.
U odnosu na drugi kvartal 2019. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 1,6 odsto.

Sa druge strane, Republički zavod za statistiku objavio je podatke za drugi kvartal o “registrovanoj zaposlenosti”, koja nije ista kao i “zaposlenost” koja se pominje u saopštenjima iz Ankete o radnoj snazi, ali što ne sprečava političare da koriste jedan ili drugi podatak u zavisnoti od toga koji prikazuje lepšu sliku stvarnosti.

Da bi ilustrovali razliku u podacima, navedimo samo da dva istraživanja daju različit odgovor na pitanje ‘Koliko ima zaposlenih u Srbiji?’

Saopštenje o “registrovanoj zaposlenosti” govori o 2 197 065 zaposlenih lica. Poslednji podatak iz Ankete o radnoj snazi za prva tri meseca ove godine, navodi da u Srbiji ima 2 877 400 zaposlenih.

Razlika leži u tome kako se definiše “zaposleni”.

“Registrovano zaposlenima se smatraju svi oni koji se nalaze u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja – zaposleni u radnom odnosu, zaposleni van radnog odnosa, preduzetnici i registrovani individualni poljoprivrednici.

‘Anketno zaposlen’ je svako ko je radio bar jedan sat u posmatranoj nedelji i za taj rad bila ili bio plaćen u novcu ili naturi.

Zato će se među anketno zaposlenima naći i neplaćeni članovi domaćinstva kao i svi oni koji nemaju plaćene doprinose na socijalno osiguranje jer rade na crno”, objašnjava Sarita Bradaš.

Zašto je važno zapamtiti tu razliku?

Ilustracija Foto:EPA-EFE/SERGIO G. CANIZARES

Upravo zato što će podaci za drugi kvartal iz Ankete o radnoj snazi biti objavljeni tek krajem avgusta, a to je jedini izvor koji može da ukaže na kretanje zaposlenosti u “neformalnom” sektoru, odnosno među onima koji rade u “neformalnom” sektoru, na privremenim i povremenim poslovima.

U Srbiji je na kraju prošle godine čak 649.200 ljudi radilo na takvim poslovima ili na crno.

Sarita Bradaš podseća da neformalno zaposleni, kojih je oko 250 000 van poljoprivrede, ni u “regularnim” okolnostima nemaju nikakvu zaštitu, ne ostvaruju socijalna i radna prava, i imaju značajno niže zarade od formalno zaposlenih, a kad ostanu bez posla i prihoda – ne mogu da ostvare pravo na novčanu naknadu.

Pročitajte još:

“Jesen će nam nakon prestanka mera podrške dati pravu sliku posledica krize koju sada najviše osećaju oni koji su u ranjivoj zaposlenosti  – neformalno zaposleni i samozaposleni.

Različite procene govore da će bez posla ostati od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada zaposlenih.

Pri tome treba imati u vidu da će i desetine hiljada porodica ostati bez ikakvih prihoda budući da je svaki drugi radnik u Srbiji u isto vreme i jedini zaposleni u domaćinstvu”, upozorava Sarita Bradaš.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar