Gejming industrija u Srbiji je u protekloj godini prihodovala 150 miliona evra, u Srbiji postoji 15 kompanija koje zapošljavaju 2.500 ljudi, i po svim parametrima ide u korak sa globalnom gejming industrijom.
Ono što Srbiju dodatno izdvaja na globalnom nivou je to da je u ovoj industriji zastupljeno 30 odsto žena, a važno je naglasiti i to da srpske kompanije razvijaju tehnička rešenja koja se koriste u ovoj industriji širom sveta.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović rekao je da gejming industrija u Srbiji zvanično postoji od 2017. a godišnji rezultati istraživanja pokazuju konstantan rast od 10 odsto, što se očekuje i u 2023. godini.
On je istakao ovo industrija koja je u porastu i koja osim privrede uključuje i druge oblasti kao što su obrazovanje, a da je dodatno važno istaći i to da okuplja veliki broj stručnjaka kako iz tehnološkog tako i kreativnog sektora.
„U gejming industriji se prepliću kreativna industrija i IT i na globalnom nivou je pokazala da je rastuća i preuzima primat u kreativnim industrijama. Ono što je važno je da Srbija ima svoje značajno mesto u ovoj globalnoj industriji“, rekao je Vesović.
On je naglasio da bavljenje gejming industrijom nije samo igra, i da je ovo za Srbiju važna oblast u svakom smislu.
„Mi u PKS želimo da radimo da ta perspektiva bude do kraja ispunjena. Da pokušamo i da pomognemo zakonodavcima da otklanjaju probleme sa kojima se suočavaju kompaniije u ovoj industriji, i stimulišemo mlade da se bave zanimanjima u ovoj oblasti“, rekao je Vesović.
Ove godine će PKS podržati nastup naših gejmera, odnosno gejmerskih kompanija na Međunarodnom sajmu Gejmskom u Kelnu, ističe Vesović i to je jedan od načina da podrži promocija ove industrije na međunarodnom tržištu.
Izveštaj o gejming industriji u Srbiji predstavila je izvršna menadžerka Srpske gejming asocijacije (SGA) Kristina Janković Obućina i posebno naglasila da je Srbija na prvom mestu po statistici kada je reč o udelu zaposlenih žena u ovoj industriji.
„Što se tiče prihoda, odnosno prodaje igara, igre za mobilne uređaje se i dalje najviše prodaju. Broj igara koje su srpske kompanije objavile u prethodnoj godini je 51, a čak 94 su trenutno u razvoju“, rekla je Obućina.
Kada je reč o tržištu najviše se prodaje u Americi, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, ali to standard i za druge globalne gejming kompanije.
„Kao uput za budućnost kada je reč o obrazovanju, mogu da kažem da je za tri pozicije u ovom sektoru najteže pronaći kadar. To su producenti, slično kao u filmskoj industriji, zatim stručnjaci za akviziciju korisnika, i treće – sve vrste menadžera“, rekla je Obućina.
U Srbiji u ovoj industriji radi 126 stranaca, a svi zaposleni se u firmama zadržavaju dugo, dodaje Obućina, prosek je pet godina i u tom smislu je Srbija u skladu sa trendovima u globalnoj industriji.
„Čak 50 odsto članova planira da širi timove, i biće otvoreno 330 novih pozicija. Čak 46 odsto naših članova je zaposlilo studente, odnosno diplomce nakon prakse, a 54 odsto kompanija pruža priliku za prakse od kojih su 44 odsto plaćene praske i jako često ljudi ostaju da rade u tim kompanijama“, rekla je Obućina.
Velika većina ispitanih za ovo istraživanje, njih 72 odsto je optimistična po pitanju budućnosti razvoja gejming ekosistema u Srbiji.
„Ono što najviše očekuju od države su poreske olakšice, a drugi najčešći zahtev je obnavljanje obrazovnog sistema, odnosno da malo brže ide u korak sa industrijom. Ono što se dalje očekuje jeste medjunarodna promocija“, ističe Obućina.
BONUS VIDEO Miloš Paunović i Milovan Dekić: Gejmlab – kako da vam video igre postanu profesija?