Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za pola posto. Referentna kamatna stopa je sada 2,5%, a bila je 2%. Ovo je loša vest za sve one koji su se u bankama zadužili po promenjljivim kamatnim stopama u dinarima.
Posledice rasta referentne kamtne stope mogu osetiti oni koji imaju promenljivu kamatnu stopu na dinarske kredite, ali na udaru mogu biti i onako preskupi dozvoljeni minusi. Sve ono gde po ugovoru kamatna stopa nije fiksna.
„Za one koji su uzeli male iznose kredita, to neće predstavljati veliko opterećenje, ali za one koji su imali investicione kredite na duži period, to može biti znčajno opterećenje“, naveo je ranije za Nova.rs Ljubodrag Savić.
On podseća da je referentna kamatna stopa NBS godinama bila jedan posto.
„Ako neko kaže ovo je samo malo povećanje, to nije tačno – u odnosu na raniji period, koji je dugo trajao, ovo je povećanje od 100 posto“, jasan je Savić. On dodaje i da su krediti sa fiksnim kamatnim stopama bili dosta nepovoljniji od onih sa varijabilnim, ali da se sada situacija menja.
Naš sagovornik nije optimista.
„To nije kraj, ovo j početak klizanja referentne kamtne stope. Inflacija hvata zamah i zalet“, ocenjuje Savić i dodaje da će sada svi koji su razmišljati da uzmu kredit za putovanje ili kupovinu stana, češće odustajati od te opcije, pa će i potražnja za kreditima biti manja.
Analiza profesora Šoškića
Bivši guverner i profesor Ekonomksog fakulteta Dejan Šoškić, kaže za Novu da banke teoretski, pored dinarskih kredita, mogu podići i kamate na dozvoljeni minus. Ipak, smatra da su kamate na tu vrstu zaduženja inače previsoke, pa se na kraju ovo povećanje od pola posto na kamatu koja ide i do 20 procenata neće preterano osetiti.
Još kada je referentna kamatna stopa prvi put porasla u aprilu, nekadašnji guverner i profesr Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić rekao je u analizi za Nova.rs da je takva odluka trebalo da bude doneta ranije.
Zakašnjenje
Ova mera NBS znači da se blago zaoštravaju uslovi finansiranja u domaćoj valuti. To znači da će dinarski krediti biti sa malo većom kamatnom stopom, ali i da će dinarska štednja verovatno donositi nešto veći prinos.
Istovremeno se podiže kamatna stopa na većinu dinarskih zaduživanja što može da učini atraktivnijim i ulaganje u obveznice države i za domaće i za inostrane ulagače. Mogući rast tražnje za dinarima od strane inostranih investitora može da umanji pritiske na devizni kurs u narednom periodu.
Istovremeno šalje se i signal da centralna banka vodi računa o inflaciji u zemlji i da teži da spreči sekundarne i tercijalne efekte na inflaciju koji dolaze sa strane ponude, ali i da obuzda rast inflacionih očekivanja. Ova mera je, po mom mišljenju, zakasnila bar nekoliko meseci, ali je dobro da je donešena makar i sa zakašnjenjem.
Bonus video: Veća rata za kredite u evrima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare