Sedam "rampi" za izvoz srpskih proizvoda od početka godine: Švajcarci vratili srpsko brašno, a ova zabrana je samo vrh ledenog brega

Informacija da se u kukuruznom brašnu koji proizvodi kompanija iz Srbije nalazi nedozvoljena količina toksina, 2.656 mikorgrama po kilogramu umesto dozvoljenih 1.000, objavljen je na sajtu za brzo alarmiranje na hranu i stočnu hranu pri Evropskoj komisiji. Međutim, nisu je saopštili zvaničnici. Na sajtu je pisalo da je u brašnu pronađen visok nivo toksina fuminizima, za koji se sumnja da može da izazove tumor jednjaka.

U brašnu je pronađeno i više aflatoksina B1, i to daleko više od propisanog nivoa – 5,21 mikogram po kilogramu, a dozvoljeno je dva mikrograma.

Vraćali nam robu još šest puta

Ovo, međutim, nije prvi put od početka godine da roba iz Srbije nije mogla da se prodaje na inostranom tržištiu. Čak šest puta su kontingenti robe zaustavljeni na granici ili povučeni sa tržišta i svaki put je ustanovljeno da roba sadrži nešto što je opasno po zdravlje.

Tako su 10. maja, sa tržišta u Nemačkoj povučeni suvi vrganji proizvedeni takođe u našoj zemlji. Tada je ustanovljeno da ove pečruke sadrže ostatke pesticida hlorpirifos. Nakon kontakta sa ovim pesticidom, kod potrošača može da dođe do različitih efekata na nervni sistem, poput glavobolje, zamagljenog vida, pojačanog lučenja pljuvačke, napada, a u ekstremnim slučajevima, u zavistnosti od količine i dužine izlaganja – i do kome i smrti, navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.

Pre toga, 19. aprila Finska je utvrdila da se na obodu šolje za decu, koja je proizvedena u Srbiji nalazi olovo, te da je moguća “njegova migracija”.

Proizvod koji nismo mogli da izvezemo je i sok od divljih borovnica, koji nam je vraćen sa granice sa Hrvatskom. Iako na sajtu RASFF piše da je proizvod vraćen u Srbiju 5. aprila, ne navodi se zbog čega, ali piše da razlog nije opasan.

Oznaka “ozbiljno”, napisana crvenim slovima, nalazi se kod vesti od 22. marta, kada je Holandija sa tržišta povukla zamrznute višnje proizvedene u Srbiji. One su sadržale nedozvoljene količine pesticida dimetoata - 0,044 miligrama po kilogramu, dok je dozvoljena količina 0,01 mg.

Iako količina ostataka pesticida metalaksil, pronađena u kiselim krastavcima iz Srbije nije opasna, već jednostavno neusklađena sa standardima Evropske unije, sa granice sa Hrvatskom nam je 29. februara vraćen kontigent ove robe. Kako je navedeno, analize su pokazale da je u proizvodu prisutno 0,022 miligrama po kilogramu, dok je maksimalno dozvoljeno 0,01 mg.

Takođe, 14. februara u Italiji utvrđeno je da u zamrznutim kupinama koje se proizvode kod nas postoji virus iz grupe norovirusa, koji kod ljudi uzrokuju stomačni grip ili gastroenteritis.

Iako ovaj proizvod nije vraćen, Poljaci su 6. februara utvrdili visok nivo akrilmida, supstance koja nastaje na visokim temperaturama, a koja potencijalno povećava rizik od kancera - u keksu. Jedini razlog što nam ovaj proizvod nije vraćen je što ga jednostavno više nije bilo na tržištu.

Šta se desilo sa hranom, potrošači ne znaju

Šta se desilo sa hranom za koju je utvrđeno da sadrže opasne materije nikada nije zvanično saopšteno. Od Ministarstva poljoprivrede pokušali smo da saznamo šta se desilo sa kukurznim brašnom, poslednjim primerom. Zanimalo nas je da li je ona uništena, kao i da li se prodaje na domaćem tržištu.

Odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

BONUS VIDEO Ilić: Nema šanse da se hrana koja se vrati iz EU nađe na pijacama - uništava se