Rekonstrukcija "Horgoša" treći put poskupela, cena uvećana za 3,4 miliona evra: Radove izvodi dobro poznata firma

Javnost u Srbiji već je navikla na to da se povećava vrednost velikih projekata, koji nas na kraju koštaju daleko više nego što je to prvobitno bilo planirano.

Takav je slučaj i sa rekonstrukcijom i dogradnjom graničnog prelaza Horgoš, kod Mađarske, koja je ponovo, po treći put, poskupela, ovog puta za oko 99 miliona dinara.

Tako je cena ove rekonstrukcije porasla sa prvobitno ugovorenih 2,1, na gotovo 2,5 milijardi dinara, uključujući i PDV, odnosno za oko 400 miliona dinara.

Ugovor je menjan i u januaru ove godine, kada je vrednost povećana za 250 miliona dinara.

Isto se desilo i u junu, kada je cena povećana za 90 miliona.

Rasla cena, a rasli i rokovi

Uporedo sa rastom cene, menjali su se i rokovi za završetak radova, u dva navrata. Poslednji rok je 30. septembar, što je godinu dana kasnije u odnosu na prvobitno planirani rok.

Taj rok zapravo je promenjen početkom godine, u januaru. Isto se dogodilo i sredinom septembra prošle godine, kada je ugovor izmenjen zbog “nemogućnosti pristupanja pojedinim parcelama (eksproprijacija)”.

Prvi ugovor inače je potpisan još 2021. godine, ali su izabrane firme na teren izašle u martu 2022, kada su i započeti prvi radovi.

Inače, nakon rekonstrukcije i proširenja, Horgoš će umesto dosadašnjih 16, imati 24 saobraćajne trake. Pored radova na terminalu i samom ulazu i izlazu iz zemlje, projekat obuhvata i radove na prilaznom delu auto-puta.

Posao dobila dobro poznata firma

Radove na rekonstrukciji graničnog prelaza Horgoš izvodi konzorcijum firmi predvođen dobro poznatim “Jadranom”.

Ova firma, čija su delatnost “završni radovi u građevinarstvu, antikorozivna zaštita, spoljna i unutrašnja trgovina”, poznata je po tome da dobro posluje sa državom, odnosno često dobija vredne poslove. Tako je, recimo, ova firma krajem maja sklopila ugovor sa Elektromrežama Srbije, za izvođenje antikorozivnih radova na više dalekovoda. Taj posao vredan je oko 3,5 miliona evra sa PDV-om.

Pored unosnih poslova koje sklapa sa državnim preduzećima, “Jadran“ je 2023. godine od državnog Fonda za razvoj dobio povoljni kredit, koji inače ova institucija daje firmama, sa ciljem da, barem kako se navodi na zvaničnom sajtu, pomogne unapređenju mikro, malih i srednjih preduzeća. Iako nije precizirano koliko novca je pozajmljeno “Jadranu”, Fond generalno dodeljuje kredite od 300.000 do 250 miliona dinara, a kamatne stope idu od svega 1,5 odsto do maksimalno 2,8 procenata, a zbog izuzetno povoljnih uslova otplate, ova pozajmica bi praktično mogla da se smatra poklonom.

Interesantno je, međutim, da je „Jadran“ prema zvaničnim podacima iz APR-a, veliko preduzeće sa 497 zaposlenih i godišnjim profitom od 7,3 miliona evra (u 2023. godini), te se ne uklapa u standarde Fonda za dodelu kredita.

Firma “Jadran” angažovana je i na nekoliko projekata koji su poznati u javnosti, poput radova na izgradnjii nacionalnog odbojkaškog centra na Novom Beogradu i rekonstrukcije Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, u kojoj se 3. maja prošle godine desio nezapamćen masakr.

Zanimljivo je da je ova firma samo u jednom mesecu dobila čak devet ugovora, a u jednom danu ugovorila čak četiri posla.

Kao većinski vlasnik “Jadrana”, prema podacima Agencije za privredne registre, navodi se Nikola Malbaša. Interesantno je da Malbaša bio i predsednik vaterpolo kluba Novi Beograd u kojem „vedri i oblači“ gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

BONUS VIDEO Rekonstrukcija platoa kod Hrama Svetog Save zabrinula mnoge stanovnike prestonice