Pet stvari koje će zaprepastiti svakog prosečnog Srbina kada se zatekne u Nemačkoj, prvi šok ih čeka u prodavnici

Cene osnovnih životnih potrepština iste kao u SrbijiKupovina u nemačkim marketima, sa prosečnom srpskom platom od 83.000 dinara, odnosno oko 700 evra, samo na prvi pogled može izgledati traumatično. Zapravo, proizvode koje pazarite u Srbiji možete da kupite u Nemačkoj za istu, čak i manju svotu novca. Litar mleka sa 3,5 procenta mlečne masti možete da kupite već za jedan evro, a 250 grama maslaca za 1,6 evra. Čokolada „milka“ od 100 grama košta 0,8 evra, dok krem „nutela“ od 400 miligrama, kada nije na akcijskoj prodaji, košta 2,9 evra.

Cene kućne hemije, toalet paprira i ubrusa povoljne su i za građene Srbije, a da ne govorimo o radnicima u Nemačkoj čija minimalna zarada iznosi 13 evra po satu. Pakovanje od 10 troslojnih rolni papira koje u prodavnicama u Srbiji ne može da se kupi za manje od 500 dinara u nemačkim prodavnicama prodaje se već za 2,8 evra (330 dinara), a isto toliko košta i veliko pakovanje ubrusa. Pakovanje od 450 milideterdžentaza ručno pranje sudova feri može da se kupi već za 1,25 evra, a za 1,95 evra veliko pakovanje šampona „palmoliv“.U Nemačkoj svi voze bicikleJedna od stvari koje će vam prvo pasti u oči kada odete u Nemačku je veliki broj biciklista i biciklističkih staza, kako u velikim gradovima, tako i u malim mestima. Na ulici možete videti na biciklima decu od dve godine, ali i ljudi koji imaju više od 82 godine. Sasvim je uobičajna slika da lepo sređena žena, u haljini i sandalama sa štiklama, na posao odlazi vozeći bicikl sa nezostavnom kacigom na glavi. Retki su stanovnici Nemačke, uključujući i naše ljude u toj zemlji, koji nemaju bicikl, a uglavnom imaju po dva. Jedan za svakodnevne odlaske do posla i u nabavku, a drugi za vožnju tokom vikenda. Svi oni kojima zdravlje dozvoljava nastoje da tokom vikenda pređu što više kilometara u prirodi i tada čitave porodice biciklima u jednom danu prelaze i po 20, 30 ili više kilometara.

Broj bicikala na ulicama i mestima odrđenim za njihovo parkiranje u pojedinim gradovima zaista je fascinantan, ali su zato nema gužve u saobraćaju i prenatrpanih parkinga za automobile, naročito u manjim mestima.U Nemačkoj se svi voze vozovimaPosle samo par dana provedenih u Nemačkoj shvatite da železnica za stanovnike te zemlje predstavlja isto ono što i autobuski prevoz za građane Srbije. Mreža železnica u Nemačkoj je izuzetno razvijena, polasci česti, a vagoni savremeni i čisti, tako da mnogi Nemci prevoz železnicom koriste svakodnevno. Veliki broj zaposlenih praktikuje da na posao odlazi vozom, a na svakoj železničkoj stanici postoji parking za bicikl, jer mnogi do stanice dolaze biciklom, a nastavljaju putovanje vozom. U vagonima su posebno obeležena mesta za odlaganje dvotočkaša, jer mnogi za putovanja kombinuju vožnju biciklom i železnicom.

Mesečna karta za prevoz železnicom na čitavoj teritoriji Nemačke košta samo 49 evra (5.800 dinara), što predstavlja zaista mali izdatak kada se uzmu u obzir zarade zaposlenih. Poređenja radi mesečna đačka autobuska karta od Niša do okolnih mesta udaljenih 40 kilometara košta 12.000 dinara i može da se koristi samo na relaciji za koju je kupljena.Divljih deponija ni u tragovimaOno što najpre primetite kada krenete da putujete Nemačkom je da nema divljih deponija i da je sve savršeno čisto. Možete da pređete stotine i stotine kilometara, a da pored puta ne vidite ni jednu bačenu plastičnu kesu ili flašu. Sasvim je sigurno da stanovnici Nemačke koji ne putuju izvan granica svoje domovine samo na fotografijama mogu da vide kako izgledaju divlje deponije sa gomilama šuta, plastičnih flaša, kesa, konzervama, polomljenim nameštajem... Kante za smeće su čiste, a možete da ih vidite pored puteva i biciklističkih staza i van naseljenih mesta.

Nemci izuzetan značaj pridaju sakupljanju i reciklaži otpada, tako da kada se doselite u tu zemlju obavezno dobijete uputstvo za odlaganje otpada jer se razvrstava u najmanje šest kanti. Mnogima u Srbiji zvučaće zaista neverovatno, ali stanovnici Nemačke su obavezni da staklene tegle pre odlaganja u otpad operu i to poštuju.Kazne za one koji ne poštuju pravila su visoke i to ne samo „na papiru“ već se i striktno primenjuju, a povlašćenih nema.Nema napuštenih sela i imanjaZa razliku od Srbije u Nemačkoj nema napuštenih sela. Zapravo sela poput naših u toj zemlji i ne postoje, to su uređena naselja u kojima se velika većina stanovnika ne bavi poljoprivredom, već su zaposleni u fabrikama izvan gradova ili u firmama u samim gradovima.

Život na selu, daleko od gradske buke u Nemačkoj smatra se privilegijom i mnogi Nemci štede novac da bi stan u gradu zamenili sopstvenom kućom u nekom od malih naselja.Bonus video: I u Nemačkoj bi pale plate kad bi sistem dopustio da ih tržište određuje

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ilasiunemakojbipaleplatekadbisistemdopustiodaihtriteodreujenm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4454257"]