Pelet i drvo blago pojeftinili, ima li šanse za još veći pad cena? Evo šta treba da se desi da bi ogrev koštao manje

Na polovini smo grejne sezoze. U poređenju sa prethodnim zimama, potražnja za ogrevom je znatno slabija za ovo doba godine. Ovih dana beleži se tek blagi pada cene ogrevnog drveta – kubik je jeftiniji do 200 dinara. Ista je situacija i sa peletom.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je više razloga zbog čega nema značajnijeg pojeftinjenja ogrevnog drveta i peleta.

"Jedan od razloga je što smo na sredini grejne sezone, dosta je dana do kraja grejne sezone i ne zna se da li će oni biti pretežno ledeni ili pretežno topli kao što je bilo do sada. Trgovci pomno prate potražnju i vremenske prognoze. Ukoliko se desi da u narednom periodu bude više ledenih dana, to će svakako uticati na povećanje potrošnje ogreva, samim tim i porasta potražnje. Trgovci dobro znaju da pojeftinjenje ogreva, a zatim poskupljenje u slučaju da dođe do naglog porasta potražnje nije popularno i zbog toga oni drže pre svega ovaj nivo cena“, objansio je Glavonjić.

Drugi razlog je što u uslovima smanjene potražnje, ovaj nivo cena njima omogućava da pokrivaju troškove redovnog poslovanja.

Prva pojeftinjenja ogrevnog drveta i peleta

Profesor Glavonjić kaže da na nedeljnom nivou prate kretanje cena.

"Želim da kažem da smo 15. januara evidentirali prva pojeftinjenja ogrevnog drveta na nekoliko stovarišta u Beogradu i u centralnoj Srbiji. Pojeftinjenja su simbolično oko 200 dinara po prostornom metru, ali smo evidentirali i dva stovarišta na kojima je došlo do pojeftinjenja peleta“, naveo je Glavonjić.

Jedno stovarište se nalazi u Beogradu i cena peleta 15. januara je bila niža od 1.000 do 1.400 dinara po jednoj toni u poređenju sa decembrom, a na drugom stovarištu koje se nalazi u Šapcu cena je bila niža od 500 do 1.500 dinara po toni.

Zašto slabo ide prodaja peleta

Govoreći o tržištu peleta, Glavonjić kaže da je situacija u Evropi slična situaciji u Srbiji, sa izuzetkom severne Evrope u kojoj su snežne padavine i veoma niske temperature. U ostatku Evrope je potpuno suprotno.

"Drugi razlog je što je u Evropu prošle godine uvezeno izuzetno puno peleta. Zima je bila blaga i velike količine peleta su ostale neprodate. To je svakako uticalo i na nivo potražnje za peletom i u vodećim zemljama Evrope po potrošnji peleta kao što su Italija, Velika Britanija, Holandija, Belgija, Nemačka, Austrija“, kaže profesor.

Prema njegovim rečima, to je uticalo i da interes inostranih trgovaca prema peletu u Srbiji bude na rekordno niskom nivou.

"Sve to je uticalo na to da je izvoz peleta iz Srbije u prvih 11 meseci prošle godine iznosio svega 38.000 tona. A u istom periodu u Srbiju je uvezeno oko 57.000 tona. Upravo cifra od 57.000 tona dovoljno govori koliko je teška situacija i koliko postoji kriza, pre svega, u proizvodnji i prodaji peleta ne samo u Srbiji već i u zemljama okruženju“, objašnjava Glavonjić.

Najveći proizvođač peleta prekinuo proizvodnju posle 14 godina

Vodeći proizvođači iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore usmeravaju jedan deo svoje proizvodnje u Srbiju jer je Srbija najveći potrošač peleta u jugoistočnoj Evropi.

"Sve to, zajedno sa domaćom slabom potražnjom i drugim problemima sa kojima se fabrike susreću uticalo je da veliki broj proizvođača obustavi proizvodnju peleta već sredinom novembra, a veći proizvođači su drastično smanjili obim proizvodnje. Umesto tri rade u jednoj smeni. Naš najveći proizvođač peleta je prekinuo proizvodnju posle 14 godina redovne proizvodnje prvi put u decembru i očekuje se tek nastavak proizvodnje negde krajem januara", podvukao je Glavonjić.

Prognoza kretanja cena

"Kada je u pitanju prognoza kretanja cena u narednom periodu, naše analize pokazuju da jedan mali prostor postoji kod ogrevnog drveta za blagim pojeftinjenjem. Međutim, ne treba očekivati spektakularna pojeftinjenja u narednom periodu jer je proizvodnja ogrevnog drveta troškovno zahtevna", dodaje on.

Drvo je jeftinije u odnosu na prošlu godinu.

"Ono je jeftinije u odnosu na prošlu godinu, a kada je u pitanju pelet, praktično ako dođe do nekog pojeftinjenja, to može da dođe isključivo kao rezultat odricanja trgovaca od dela njihove marže“, ukazuje Glavonjić.

Kada su u pitanju fabrike, to nije realno očekivati jer su u ovom trenutku fabrike na toj tački poslovanja, pa bi dalje pojeftinjenje peleta za njih bilo katastrofalno u smislu da bi ih odvelo u velike gubitke.

Neophodan sastanak sa proizvođačima peleta

"I zbog toga ja želim da uputim apel pre svega kabinetu predsednice Vlade i resornom Ministarstvu rudarstva i energetike da se u najkraćem roku organizuje sastanak sa proizvođačima peleta u Srbiji koji imaju svoje predloge kako da se postojeće zalihe, koje se procenjuje na preko 60.000 tona samo u fabrikama i oko 40.000 tona u prodaji, iskoriste u grejnoj sezoni“, istakao je Glavonjić.

Globalna trgovina drvetom i proizvodima od drveta je u padu već drugu godinu za redom.

Globalni izvoz drveta

U prvih devet meseci protekle godine globalni izvoz drveta i proizvoda od drveta je opao čak za 24 odsto, a uvoz za 27 odsto.

To se, kako kaže, odrazilo i na Kinu kao globalnog lidera u proizvodnji, izvozu i uvozu drveta i proizvoda od drveta. Za prvih devet meseci njihov izvoz je opao za 17 odsto, a uvoz za 19 odsto. To se odrazilo i na drvnu industriju Srbije, slično je i u Evropi.

"S obzirom da su Kina i Evropa glavni trgovinski partneri preduzeća u drvnoj industriji Srbije, to je uticalo i na pad izvoza drveta i proizvoda od drveta za 15 odsto u prva tri kvartala protekle godine. Jedina svetla tačka u ovoj industriji u ovom trenutku je proizvodnja nameštaja i njen izvoz koji je porastao za oko 7 odsto", naveo je Glavonjić.

Srbija najviše izvozi rezanu građu lišćara u Kinu, Ujedinjene Arapske Emirate, nešto malo u Italiju i u Egipat.

BONUS VIDEO Slaba potražanja za ogrevom: Miholjsko leteo krivo za puna stovarišta