Pazite šta i kako plaćate karticom, neke usluge će poskupeti čak 80 odsto

Novi cenovnik usluga još uvek nisu objavile sve banke, ali prema dostupnim informacijama, građani će, uz sveopšti talas poskupljenja ,,opipljivih‘‘ stvari, imati i novi namet za, naizgled nevidljive i svakodnevne bankarske transakcije.Tako će izdavanje serije čekova, umesto 200, koštati 300 dinara, održavanje računa poskupeće za oko 80 odsto, a pojedine banke su već najavile poskupljenje ove usluge sa 250 na 500 dinara. Izdavanje kartice po hitnom postupku koštaće 400 dinara, iako je do sada bilo besplatno, dok će isporuka kartice na kućnu adresu, sa simboličnih 50 dinara, skočiti čak na 800.Građani treba da budu spremni i na povećanje provizije za podizanje novca sa bankomata druge banke, kao i za sve transakcje koje obavljaju preko eBankinga.U najavi je i proširenje naknada banaka, pa će tako banke naplaćivati više pokušaja za podizanje novca sa bankomata i neuspele pokušaje plaćanja preko interneta.Ono što se postavlja kao glavno pitanje je, šta je to tačno za banke poskupelo u ovim uslugama pa dižu cene.Nešto je pokušalo da objasni Udruženje banaka Srbije (UBS), navodeći da su zbog inflacije ,,povećani inputi banaka‘‘.Odgovor na pitanja koji su to inputi, zbog kojih će nam banke skidati više novca sa računa za svako plaćanje koje obavimo preko eBankinga, ili ukoliko imamo više pokušaja da nešto platimo preko interneta, Nova od ovog udruženja nije dobila.Iz Službe za odnose s javnošču UBS, nam je rečeno da se ,,javimo za sat vremena‘‘. Nakon toga se više nisu javljali.

Bankama opada zarada od kredita, pa podižu nameteZa Zorana Grubišića, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji, najavljeno poskupljenje bankarskih usluga, je ,,okretanje banaka ka izvesnim prihodima‘‘, odnosno naknadama koje uzimaju od građana po raznim osnovama.Prema njegovim rečima, zbog krize i opšteg poskupljenja, bankama je teško da do kraja godine predvide svoje kamatonosne prihode, koji su u osnovi glavni prihodi svake banke, pa su se preorjentisali na drugi vid zarade.,,Činjenica je da će zbog svih poskupljenja biti smanjena kreditna sposobnost građana i raspoloživost za uzimanje kredita. Banke se sada orijentišu na takozvane nekamatonosne prihode, koji su im izvesni i koje svakog meseca uzimaju od građana‘‘, prokomentarisao je profesor Grubišić i istakao da ,,banke nisu dužne da pravdaju podizanje cena svojih usluga‘‘, što je prema njegovoj oceni ,,suština svega‘‘.

Kaže, da je sada na Narodnoj banci Srbije, kao centralnoj banci, da svojim supervizorskim nadzorom kontroliše, da li će banke sa ovim poskupljenjima ,,izaći iz okvira dobre poslovne prakse‘‘ i ako izađu, da ih upozore i sankcionišu.U Udruženju za zaštitu potrošača ,,Efektiva‘‘, za naš portal su izneli računicu, da banke svakom prosečnom korisniku mesečno ,,uzmu‘‘ minimum 1.000 dnara na ime održavanja računa i raznih provizija.

,,Zaobiđite bankarske provizije‘‘

Profesor Grubišić zaključuje i da je ovo vreme kada bi građani, kako kaže, trebalo da ‚,postanu pametniji‘‘, odnosno da svuda gde je moguće, iskoriste onlajn plaćanje bez provizije i tako izbegnu nove namete banaka.,,Većinu računa za mesečne režijske troškove, možemo da platimo karticom bez provizije, direktno kod isporučioca usluge preko njihovih portala. To je moguće za Infostan, EPS, Telekom, operatere mobilne telefonije, svi oni imaju mogućnost direktnog onlajn plaćanja. Mi, možemo za 90 odsto naših redovnih plaćanja da izbegnemo proviziju banke, samo treba biti pametan i treba racionalno koristiti kartice‘‘, poručio je profesor Grubišić.***BONUS VIDEO: Da li i na koji način Narodna banka Srbije štiti građane od inflacije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=daliinakojinainnarodnabankasrbijetitigraaneodinflacije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3207482"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram