44
Setva poljoprivrednih kultura poskupela je u proseku od 35 do 45 odsto, a voćari i povrtari iz čačanskog kraja ne znaju da li će, imajući u vidu rast sume koju treba da izdvoje za preparate i radnu snagu, biti na nuli ili, pak, ostvariti neku zaradu. Oni su za naš portal govorili o problemima sa kojima se suočavaju u jeku proizvodnje, ali i ceni gotovih proizvoda, kako bi imali kakvu-takvu dobit od svog rada i ulaganja. Po svemu sudeći, od cena voća i povrća ove sezone će nam se vrteti u glavi i za mnoge će to biti luksuz.
Prema rečima Dane Jakovljević iz trnavskog sela Baluga, posejala je krompir, kukuruz i i papriku zasejala u kontejnere kako bi dobila zdrav rasad.
„Imamo problem jer je đubrivo poskupelo za više od 50 odsto. Džak od 25 kilograma je bio prošle godine 1.100, a sada staje 2.500 dinara. Ono se koristi i za krompir, a za 1 ar je neophodno 10 kilograma“, objašnjava sagovornica portala Nova.rs.
Prema njenim rečima, ukoliko klimatski faktori budu idealni cena krtole bi trebala da bude preko 50 ili 60 dinara, inače od prihoda ništa.
Naša sagovornica ponavlja da je posejala papriku u kontejnere, kako bi dobila zdrave biljke za sadnju.
„Gajim ovu kulturu godinama, sada sam smanjila na dvadeset ari površine. I tu sam kupila deset džaka prihrane, znači oko 200 kilograma“, navodi ona. Na naše pitanje koliko bi trebalo da staje kilogram paprike, kada stigne rod, ona odgovara da je prošle godine bila oko 100 dinara na veliko, jer je kod kuće prodavala kupcima.
„Po toj logici , sa ekonomske tačke gledišta, ne bi trebalo da košta manje od 150 do 170 dinara na veliko. Ukoliko bude tako, mogu ostvariti minimalnu zaradu. Naravno, to opet zavisi od vremenskih uslova“, objašnjava Jakovljević.
Podseća i da je skočila cena nafte, a na njena minimalna primanja su sve to ogromni troškovi.
„Verujte da ne može narod da živi. Penzije su nam povećane 5,5%. Ovo je sramota, treba preživeti ovu godinu koja je započeta katastrofalno“, zaključuje naša sagovornica. Ni voćari nisu u zavidnoj situaciji. Žarko Damljanović u selu Miokovci nadomak Čačka ima zasade trešnje, šljive, kajsije i jabuke.
„Trenutno radimo tarupiranje, frezeriranje, prskanje i zaštitu. Trešnja se bere od kraja maja do polovine juna. Hemijski preparati su poskupeli za oko 30%, a nadnice su 4000 dinara. Obavezni smo da beračima damo dva obroka i obezbedimo prevoz. To praktično znači da me jedan radnik dnevno košta 5000 RSD, a prosek je da on ubere pedeset kilograma. Zbog toga, samo berba staje 100 dinara po kilogramu. Ukoliko ovo voće bude stajalo 150 dinara bićemo na nuli, tako da bi trebalo da bude veća od tog iznosa“, objasnio je Damljanović koji pod ovom kulturom ima tri ipo hektara.
Prema njegovim rečima, jabuka se prska, odnosno prihranjuje od 15 do 20 puta u zavisnosti od klimatskih faktora.
„Zbog toga će proizvodnja jabuke koštati preko 25 dinara po kilogramu. Najavili su i poskupljenje sanduka za to voće sa 72 na 105 RSD. Realna cena jabuke bi trebalo da bude preko 50 dinara. Svaka niža od tog iznosa bi bila poražavajuća“, objašnjava Damljanović koji ima zasad od tri hektara, napominjući da će biti za trećinu biti umanjen rod.
Govoreći o kajsiji, niske temperature su oštetile rod na svakoj parceli u zavisnosti od položaja zemljišta. Negde su šete od 80 do 90, a ponegde i do 20 – 30 odsto. Naš sagovornik se, ipak nada, da će biti roda.
„Ovo selo živi kada kajsija dobro rodi. U suštini za sada očekujemo dobar prinos. Novije sorte su ranije cvetale, pa je plod odrastatao u odnosu na starija stabla. Kada je on veći, nežan je i više izložen mrazu. Poslednje dve godine kajsija je imala loš prinos, hladnjače su prazne, nadamo se da će biti dobra cena, kako bi imali mi na selu imali neke koristi“, rekao nam je Damljanović.
„Šljivu imam na 2,5 hektara. Ona je ponela lep rod, a ako se bude prodavala na evropskom tržištu možemo se nadati zaradi. Hladnjačari se, doduše žale, da ovog voća ima neprodatog od lane. Kod šljive nije skupa zaštita, ali berba opterećuje naše budžete, tako da je veliki trošak za nas. Cena od 50 dinara za konzumnu je veoma niska, a za onu koja se koristi za spravljanje rakije je ispod dvadeset centi je katastrofalna. Ukoliko budu više od pomenutih, možemo se nadati prihodu od mukotrpnog rada“, zaključio je Damljanović. Na naše konkretno pitanje sagovornicima, koliko će to stajati kupce voće i povrće u maloprodajama oni kažu da sve to zavisi od njihove marže i činjenice da li robu kupuju na veliko ili na male količine.
Bonus video: Krompir na pijacama 100 dinara kako je pire postao luksuz
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
