Gotovo da nema dužnika koji je podigao kredit sa varijabilnom kamatnom stopom, a koji ne strahuje od svakog narednog obračuna rate, s obzirom na to da kamate, a samim tim i mesečni iznosi koji se vraćaju banci, rastu.Kroz to prolazi i Dragana, čitateljka "Nove", svaki put kada pročita vest o tome da je Evropska centralna banka povećala kamate, da je euribor porastao ili da se približava datum novog obračuna u banci.

Naime, ona je u martu prošle godine podigla stambeni kredit od 100.000 evra sa rokom otplate od 15 godina, a njena prva rata iznosila je 660 evra. Usled rasta euribora, kamate koja utiče na sve kredite u evrima, Dragana sada banci plaća 791 evro mesečno.Ipak, kako kaže za "Novu", ona ne bi pristala na produženje roka."Bolje mi je da se 'patim' 15 godina nego 20, ne bih volela da moram da budem dužna duže nego što moram", kaže Dragana.Međutim, postoje dužnici koji jednostavno ne mogu da nastave da otplaćuju kredit, te im je ptoduženje roka jedina opcija.Zbog toga je nedavno NBS omogućila bankama da dužnicima kojima je to zaista potrebno obezbede neophodne olakšice, kako bi mogli da nastave sa redovnim otplatama duga.

Šta ove olakšice znače u praksi?

Banka može svom klijentu, koji ima potreškoća u isplati kredita, da produži rok otplate za tri ili pet godina, zavisno od vrste pozajmice.

Korisnicima keš i potrošačkih kredita može da bude odobren novi rok otplate, koji za obe vrste pozajmice mora da bude kraći od devet godina.Što se tiče korisnika auto-kredita, produženje roka je moguće i za njih, ali sa produžetkom on mora da bude kraći od 11 godina.Korisnici stambenih kredita su verovatno u najvećem problemu, s obzirom na to da su uvek u pitanju veliki iznosi pozajmica, koji se otplaćuju i po nekoliko decenija. Tu je pomoć i za njih – rok otplate može da bude produžen za pet godina.

Ove ustupke može da inicira banka uz pristanak dužnika, ali i sam dužnik.Ukoliko dužnik shvati da više ne može da otplaćuje kredit, on treba banci da podnese zahtev za produženje roka otplate, te da objasni banci koje su ga okolnosti dovele u situaciju da ne može da nastavi sa otplatom duga. Tada banka treba da proceni da li postoje okolnosti koje su uticale na pogoršanje finansijskog položaja klijenta, a koje mogu da dovedu do toga da on nikako ne može da nastavi da plaća rate. Prilikom procene finansijskog položaja klijenta, banke obraćaju pažnju na to da li korisnik ima više kredita, da li mu je rata značajno skočila, kolika su njegova mesečna primanja.Inače, iz NBS ističu da ova olakšica može da se koristi samo jednom.

Takođe, ako je u pitanju kredit sa fiksnom kamatnom stopom, ona ne sme da bude viša od one koju dužnik trenutno plaća.S druge strane, ukoliko se radi o kreditu sa promenljivom kamatom, marža banke ne sme da bude veća od trenutne.

Da li postoji "caka"?

Kako je nedavno za "Novu" objasnio profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić, kada se produži rok otplate – povećava se ukupan iznos kamate koju će dužnik na kraju da isplati banci.

"Međutim, kreditni korisnici će trpeti manji pritisak, s obzirom na to da će im rata, uz produženje roka otplate, biti manja. Rata bi trebalo da se vrati na, otprilike, nivo na kojem je bila pre skoka kamatnih stopa", rekao je dr Grubišić za "Novu".