Foto:shutterstock;Goran Srdanov/Nova.rs; Vladislav Mitić; N1

Inflacija u Srbiji u julu je nastavila da raste i iznosila je 12,8 odsto, od čega je oko 70 odsto poticalo od rasta cena hrane i energenata. Vrhunac poskupljenja građane ipak tek očekuje, jer će prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije inflacija u septembru iznositi 14 odsto.

Tradicionalno, ovo je mesec u kom građani imaju i najviše troškova i povećanu potrošnju. Pored nezaobilazne potrošačke korpe, kućni budžeti su na udaru i zbog drugih velikih izdataka poput pripreme zimnice, polaska đaka u školu, pripreme ogreva za predstojeću zimu i sve to dok se cenovni potresi ne smiruju i kada se najavljuje poskupljenje struje koje će se preliti i na sve proizvode i usluge.

„Inflacija će najpre uticati na kućni budžet. Već mnogo novca moramo da odvajamo za hranu i ostale potrepštine. Srećom, za sada računi i komunalije miruju, a sve ovo ostalo ide naviše“, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović i dodaje da je evidentno da su pojedine cene i veštački „napumpane“.

Na pitanje šta je savet građanima u trenutku kada su cene hrane i ogreva drastično poskupele i kada je samo za đačku torbu neophodno izdvojiti mnogo više novca nego prošle godine,  sagovornik portala Biznis.rs kaže da je preporuka potrošačima da ekonomišu i traže povoljniju ponudu i za proizvode i za usluge.

„Savet je da provere cene u nekoliko radnji jer veliki trgovinski centri primetno pumpaju cene. Dosta proizvoda, poput hrane i kućne hemije, može da se nađe u manjim radnjama znatno jeftinije. Savet je da se ekonomiše, dobro pogleda i proveri jer time može da se uštedi značajan novac. Znači, da se ne kupuje sve na jednom mestu, već da se probere i kupuje tamo gde je najjeftinije“, ističe Gavrilović.

Komentarišući neopravdano podizanje cena, on navodi da gde god se pronađe primer da u jednoj radnji jedan proizvod košta 500 dinara, a u drugoj 300, to znači da trgovac neopravdano „drži“ tako visoku cenu i da pokušava da zaradi na talasu poskupljenja.

„Naročito nisu opravdana poskupljenja ogreva. U ovom slučaju postavlja se pitanje šta je poskupelo nekome ko priprema drva, pa je metar bio 50-60 evra, a sada je 100. To je primer kako se koristi prilika i rat u Ukrajini, koji je sada izgovor za sve i tamo gde ima i gde nema logike. Jednostavno, pojedini sektori pokušavaju neopravdano dodatno zarade, a naravno ima primera i gde su poskupljenja u prihvatljivim i logičnim procentima potpuno opravdana“, napominje on.

Prema mišljenju predsednika Efektive, neopravdana poskupljenja takođe su primetna kod većine hrane, kućne hemije, kozmetike i u sektoru proizvoda i usluga.

„Primera radi, kada je reč o uslugama, drastično je poskupela ugradnja klime, koja je do prošle godine bila 50-60 evra, a sada je 100 evra. Zbog čega je sada ova usluga skupjlja? Majstori se pravdaju i kažu da je poskupeo materijal, a onda se nameće pitanje koji materijal jer oni zapravo samo ‘ruke’ naplaćuju“, podvlači on.

Dezodorans u Srbiji više od 600 dinara, u zemljama EU oko 200

Komentarišući cene kozmetike i primere koji se mogu videti na rafovima pojedinih srpskih trgovinskih lanaca, gde jedan dezodorans košta više od 600 dinara, dok je isti u zemljama Evropske unije oko 200 dinara, Gavrilović kaže da je to još jedan dokaz da se cene veštački „prave“ i da to uglavnom čine najveći brendovi.

„Ljudi uđu u jednu radnju vide da dezodoran košta 600 dinara, odu u drugu i vide cenu od 620 dinara i onda kada uporede manje-više istu cenu odluče da ga kupe, a nemaju pojma da to u nekoj trećoj, manjoj radnji može da se nađe za 300 dinara“, ističe on.

Cene kozmetike i hemije značajno su jeftinije i na pijacama širom Srbije i Gavrilović kaže da je to čist primer da u talasu poskupljenja ima i onih koja su neopravdana jer je nemoguće da se jedan proizvod donese iz Evropske unije i na pijaci prodaje jeftinije nego u prodavnici.


BONUS VIDEO Skuplja struja, koliko je potonuo EPS

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar