Milionske poslove i najekskluzivnije lokacije Apoteka Beograd preuzeće privatnici: Vlast dovodi na ivicu propasti poslednjeg državnog proizvođača lekova

Prema rečima zaposlenih u Apoteci Beograd, epilog poslednjeg dogovora sa Ministarstvom zdravlja je da pet objekata mora “ostati u pogonu”.

“Tih pet apoteka koje odrede da ostanu i rade, odnosno proizvode magistralne lekove i preparate za građane, ali i domove zdravlja, klinike u Beogradu, Srbiji, pa i za poručioce koje imamo iz zemalja regiona, biće zaštićene. Međutim, još ne znamo koje će to apoteke biti”, kaže za Nova.rs predsednica sindikata Opstanak Jelena Šikuljak, zaposlena u Apotekama Beograd, koja navodi i da duže od 11 meseci volontira, jer toliko dugo nisu primili plate.

Dakle, od ukupno 106 apoteka, koliko ih je ranije bilo, ubuduće će samo pet morati da obezbedi ustanove i građane magistralnim lekovima (lekovima njihove proizvodnje) u količinama koje su postizali sa daleko više laboratorija, objekata i kadrova.

“To će biti jako teško i plašim se da ako ne uspemo, zatvoriće nas ili će deo naših poslova preuzeti privatnici. Međutim, mi, za razliku od većine privatnih apoteka, imamo prostorije za proizvodnju, merne uređaje, koji se sertifikuju svake godine. Privatnici su trgovci, više nego proizvođači. Ako bi nas preuzeli, većinu mašina bi bacili ili bi morali da zaposle ljude da rade na njima. Sve bi to naplatili prodajom lekova domovima zdravlja i klinikama, koje su državne i sve se to plaća iz budžeta”, objašnjava Šikuljak.

Privatne kompanije koje bi eventualno preuzele poslovanje i deo objekata apoteka, naplaćivale bi proizvode, po rečima zaposlenih, duplo ili troduplo skuplje.

“Na primer jedan lek koji mi proizvodimo za domove zdravlja košta 2.500 dinara, a privatnici ga prodaju za 10 do 12.000. Kapi za oči za decu koje proizvodimo za Institut za majku i dete i Dečju bolnicu u Tiršovoj, kod nas košta oko 50.000 pakovanje od 100 kapi, dok bi privatnik naplatio minimum 200.000. Pitanje je koliko bi i država izdržala ovakve cene”.

Zarada od saradnje sa zdravstvenim ustanovama je, naglašava naša sagovornica, milionska.

“Samo pet apoteka koje bi ostale da rade, imale bi od proizvodnje za domove zdravlja i klinike minimum pola miliona evra godišnje zarade, a to je samo za ustanove u Beogradu. Mesečno je to oko 100.000 faktura. To je oko milion dinara puta 12 meseci, pa sve to puta pet, bude oko 60 miliona dinara godišnje. I to je za samo pet apoteka i samo taj deo poslova. Međutim Apoteka Beograd sarađuje i sa ustanovama u drugim delovima Srbije, koji od nas poručuju magistralne lekove. Takođe, građani, pojedinačno poručuju lekove iz Crne Gore, Republike Srpske, Severne Makedonije, pa čak i Hrvatske. Dolaze u Beograd kako bi te lekove podigli”, naglašava Šikuljak.

Vredna imovina još vrednije lokacije

U prostorijama Apoteka koje su zatvorene, ali i u malobrojnim koje i dalje rade, nalaze se i skupocena umetnička dela.

“U gotovo svim apotekama su stolovi od punog drveta. Ako jedan takav sto košta 200 evra, a mi imamo površine, pultove, od 20 takvih stolova u svakom objektu, onda izračunajte koliko je to. Takođe imamo i fioke rezbarene u drvetu, lučne rezbarene staklene okvire, duboreze. Pored toga, na zidovima su skupocene slike, koje vrede više desetina hiljada evra. Šta će biti sa tom imovinom?” pitaju zaposleni nadležne, ali odgovora još nema.

Finansijski direktor radio je, kaže Šikuljak, procenu pokretne imovine, ali zaposleni tvrde da je ona daleko od precizne i istinite.

“Naša firma, odnosno finansijski direktor, procenio je da je vrednost naše imovine oko 4,5 miliona dinara, a to je čista laž. Oborili su vrednost naše imovine i nije ih sramota. Ako se radi koncesioni akt, onda mora da se uradi tačna procena. Pored svega što sam navela, imamo i nove, savremene mašine kupljene 2016. godine za Galenske laboratorije, koje su bila jako skupe”, naglašava Šikuljak.

Inače, iz Apoteka Beograd, zaposleni su objasnili nadležnima u Ministarstvu zdravlja da je pet apoteka za proizvodnju i trgovinu - nedovoljno.

“Međutim, bilo je ili uzmite ili ostavite, pa smo pristali na bilo koju mogućnost samo da se koliko toliko spasimo. To je neki novi sistem, po kojem Ministarstvo hoće da spasi bar deo objekata. Sada imamo oko 40 otvorenih apoteka. Dve su zatvorene početkom ove, a dve prošle nedelje”, navodi naša sagovornica.

U Apoteci Beograd, osim navedenih kapi za oči za dečje bolnice, proizvodi se i diazepam mikroklizma, rivanol rastvor, potom rastvori za elektroforezu lekova za domove zdravlja za fizikalnu medicinu, kao i alkoholni hidrogen i drugi proizvodi.

“Ne znamo od koga sada domovi zdravlja nabavljaju alkoholni hidrogen. Klinike su nam poručivale dijazepam mikroklizme i brojne rastvore. Radili smo 20 vrsta kapi kojima smo snabdevali Tiršovu i Institut za majku i dete, kao i razne sirupe za decu. Ukoliko tih pet apoteka ne postigne potrebnu proizvodnju, klinike i domovi zdravlja će morati da se obrate privatnicima, ali teško da će moći da isprate njihove cene. Mi ćemo svakako, ukoliko Ministarstvao ispuni ovaj dogovor, morati da radimo u tri smene”, naglašavaju zaposleni.

Podsetimo da se veliki broj objekata Apoteka Beograd nalazi na najekskluzivnijim lokacijama u prestonici, a da je većina tokom proteklih meseci zatvorena, kao i sve laboratorije za proizvodnju lekova, osim one u objektu u Bulevaru kralja Aleksandra.

Jedna do najstarijih apoteka “Njegoš”, u Njegoševoj ulici, koja je otvorena odmah posle Drugog svetskog rata, zatvorena je 25. marta ove godine. Apoteka Beograd, inače posluje i dalje u objektima u Knez Mihailovoj ulici, potom u Ulici kralja Milana, u Bulevaru kralja Aleksandra, zatim u kralja Petra i u Resavskoj, kao i u gotovo svim domovima zdravlja u gradu.

Podsećamo i da je v.d. direktor Apoteka Beograd, kako smo pisali na Nova.rs, u pismu obavestio zaposlene da im od 1. aprila nisu overene zdravstvene knjižice, a oni već 11 i po meseci ne primaju plate, dok im je račun u blokadi još od oktobra 2025. Iznos blokade računa Apoteka Beograd, prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, iznosi gotovo 480 miliona, tačnije 479.359.946 dinara.