Kako je Grad Beograd stavio šapu na milionski vredne objekte Apoteke Beograd, koje su oni platili: Još 2015. molili Sinišu Malog za pomoć

Zaposleni u Apoteci Beograd tvrde da prema dokumentaciji koju poseduju, ova ustanova je vlasnik više apotekarskih objekata koji su plaćeni iz njihovog budžeta, tačnije njihovim novcem.

Međutim, jedini dokaz o vlasništvu u koji smo imali uvid tiče se nedovršenog objekta u Ljermontovoj ulici.

Naime, farmaceutska kompanija Medifarm i Apoteka Beograd zajednički su investirali u izgradnju ovog objekta, ali je Medifarm ubrzo upao u finansijske probleme, nakon čega su potpisali ugovor o prenosu prava vlasništva na Apoteku.

Između dve firme sklopljen je ugovor kojim je Medifarm izvršio prenos bez naknade u vlasništvo Apotekama. Medifarm se obavezao da će, kako stoji u ugovoru, “preneti Apotekarskoj ustanovi predmetni objekat u viđenom stanju sa svom pratećom investiciono-tehničkom dokumentacijom, tako da Apoteke mogu da raspolažu sa celim objektom, kao i da se knjiži u zemljišne i druge knjige kao njegov vlasnik”.

Ovaj ugovor su u aprilu 2002. potpisali tadašnja direktorka Apoteka Ljiljana Ivanović i direktor Medifarma Miodrag Prodanović.

Apoteka Beograd je u januaru 2005. izmirila obavezu iz pomenutog ugovora u skladu sa Ugovorom o prenosu nepokretnosti iz 2002, odnosno isplatila je Medifarmu kompletnu cenu za poslovni objekat na lokaciji “Košum”, u Ljermontovoj.

Prvobitni plan bio je da u pomenutoj zgradi Apoteke premeste galenske laboratorije i kompletnu administraciju.

Međutim, 2007. Apoteke su iz nadležnosti Republike prešle u nadležnost Grada, kada su u Skupštini grada doneli odluku da se vlasništvo svih objekata prenosi na Grad.

Od tada je zgrada u Ljermonotvoj napuštena.

“Iz nje je 2007. godine ukinuto obezbeđenje, tačnije čuvar. Potom su se tamo useljavali ljudi bez doma, ostavljali smeće, zgrada je bila zapuštena i ostavljena bez namene”, priča za Nova.rs bivši službenik u Apotekama Beograd, koji je vodio adminstraciju.

Gradonačelnik bez odgovora

Tek 2015. godine Uprava Apoteka poslala je dopis tadašnjem gradonačelniku Siniši Malom, tražeći informacije u vezi nedovršenog poslovnog objekta “Košum” u Ljermontovoj ulici. Oni su tražili finansijsku pomoć za završetak radova, kako bi zgradu konačno mogli da koriste.

Međutim, zvaničan odgovor nikada nije stigao.

“Imali smo jedan sastanak u Skupštini grada, ali Mali nije prisustvovao jer je bio van zemlje. Tadašnja direktorka Jasmina Bjeletić je u dopisu Malom tražila finansije za preostale radove na objektu Košum ili odobrenje da Apoteka sama reši to pitanje jer smo tada imali dovoljno novca u budžetu. Sastanku je prisustvovala Irena Vujović i Slavica Savičić, tada iz Sekretarijata za imovinu, a danas državna sekretarka u Ministarstvu finansija. Savičić nam je tada rekla da će videti šta će biti sa objektom kad se Mali vrati sa puta, pa će oni proceniti kome je ta zgrada najpotrebnija. Nikakav odgovor od njih više nismo dobili”, kaže naš sagovornik, dobro upućen u poslovanje Apoteka.

Iz Apoteka Beograd smo više puta ukazivali na potrebe da se ovaj objekat završi i da se uključi Grad Beograd, kao osnivač.

“Tadašnja direktorka Apoteka Jasmina Bjeletić tada je upoznala Upravni odbor sa činjenicom da naša firma platila deo troškova završetka objekta, čime bi Apoteka konačno dobila vlastiti prostor na površini od 3.500 kvadrata za sve stručne službe i galenske laboratorije. Preostali deo od 1.500 kvadrata bi bio stavljen na raspolaganje Gradu”.

“Medifarm i Apoteka su zajedno finansirali objekat, a kad je Medifarm upao u probleme, dogovoreno je da im isplatimo njihov deo. Kad je to završeno, vlasnička prava su prenesena na Apoteke. Međutim, 2007. kada je Apoteka iz republičke nadležnosti prešla u nadležnost Grada, neko je doneo odluku da se imovina prebaci na Grad".

Zaposleni tvrde da ovo nije jedini objekat koji je u njihovom vlasništvu, a koji je preuzeo Grad.

"Ne može ‘odlukom’ da se uzima nečija imovina, to je u najmanju ruku protivpravno, protivustavno. Radni ljudi Apoteka su od svojih sredstava kupili objekat 'Košum', kao i objekte apoteke ‘Mostar’ u Resavskoj, u strogom centru Beograda, potom ‘Lipov lad’ u Bulevaru kralja Aleksandra, kao i ‘Žarkovo’ u Trgovačkoj ulici, a apoteku u Surčinu dobili smo testamentom od pokojnog vlasnika, privatnika”, objašnjavaju zaposleni u Apoteci Beograd.

Podsećamo da je upros tome što je osnivač Apoteka Beograd, Grad Beograd zbog milionskih dugova za zakup poslovnog prostora, protiv ove apotekarske ustanove pokrenuo čak 28 tužbi. Inače, račun ove ustanove je od oktobra 2025. u blokadi, zaposleni nisu primili poslednjih devet plata, nabavke robe su stale još u oktobru prošle godine, a preko 30 objekata na ekskluzivnim lokacijama, je privremeno ili trajno zatvoreno u proteklih godinu dana, čime se ustanova gura u stečaj, tačnije privatizaciju.

Početkom 2024. godine ova Apoteka radila je u 106 objekata, sada ih ima svega 50, zaposlenih je bilo 800, sada ih je oko 400, a blokada računa ove ustanove prema podacima Narodne banke Srbije trenutno iznosi 394.978.162 dinara, odnosno 3,4 miliona evra.