Najjače posledice pandemije koronavirusa na ekonomije Zapadnog Balkana najviše će osetiti Albanija i Crna Gora zbog snažne uloge koju sektor turizma ima u tim državama, dok će Srbija, Severna Makedonija i BiH osetiti ''manji udar'' zbog postojeće industrijske infrastrukture, ocenio je danas regionalni ekonomista EBRD za Zapadni Balkan Peter Tabak.

Tabak je na onlajn predstavljanju regionalnih ekonomskih perspektiva EBRD za maj 2020. i okruglom stolu sa MMF i Svetskom bankom na temu „Povratak poslu kao i obično – Ekonomije Zapadnog Balkana nakon pandemije koronavirusa“, naglasio da zemlje Zapadnog Balkana imaju sličnu strukturu ekonomija, ali da će biti značajne razlike u oporavku među državama regiona nakon pandemije.

„Na Zapadnom Balkanu očekujemo brz oporavak ekonomije u trećem kvartalu ove godine, a već za sledeću godinu predviđanja su da će se vratiti na nivo pre krize. I ovo je velika razlika u odnosu na predviđanja za druge zemlje i druge regione“, kazao je Tabak i naglasio da očekuju najveću recesiju u Albaniji.

Kako je naveo, Albanija će biti pogođena spoljnim udarom zbog snažnih ekonomskih veza sa Italijom i dodao da je 50 odsto spoljne trgovine te zemlje povezano za Italijom.

„Takođe Albanija će osetiti snažan udar na ekonomiju zbog sektora turizma koji je najpogođenija privredna oblast u celom svetu. U Albaniji prihod od turizma čine od 15 do 20 odsto nacionalnog BDP“, objašnjava on i dodaje da oporavak ovog sektora ne zavisi samo od te zemlje, već i od drugih država i njihovih mera.

Kako je rekao, zbog gubitaka u turizmu, očekivana je recesija u Crnoj Gori.

Sa druge strane, smatra, Srbija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina će biti manje pogođene u odnosu na Albaniju u Crnu Goru jer, kako je kazao, ove zemlje imaju snažnu industriju, te njihove ekonomije neće u tolikoj meri osetiti ekonomske posledice zbog slabih rezultata u sektoru turizma.

Međutim, u svim zemljama na Zapadnom Balkanu podjednako će trpeti sektor usluga zbog zatvaranje granica, a najveći teret u tom sektoru osetiće manja preduzeća.

Kada je reč o Prištini, Tabak kaže da je u pitanju inače slaba ekonomija.

„Mnogi radnici sa Kosova u Zapadnoj Evropi će izgubiti posao i neće moći da šalju novac svojim kućama“, smatra Tabak.

Javne finansije će u celom regionu trpeti zbog brojnih mera koje su nacionalne vlade sprovodile u periodu pandemije kako bi zaustavili posledice pandemije na ekonomije, te su se i javni dugovi povečali.

I spoljni ekonomski disbalans koji se pre svega tiče uvoza i izvoza roba, osetiće se u celom regionu.

Tabak smatra da je važno dugoročno nastaviti sa strukturnim reformama, na unapređenju vladavine prava, boljoj poslovnoj klimi ali i raditi na reformi javnih preduzeća i sektora obrazovanja.

Jače povezivanje Zapadnog Balkana otvoriće mogućnost za veće tržište koje će, prema njegovim rečima, pružiti suštinski potencijal za dalji razvoj.

Podseća da postoje snažni izazovi u celom regionu poput migracija ali i infrastrukturnih problema.

„Zato, potrebno je pronaći alternativu javnom finansiranju kako ne bi došlo do povećanja fiskalnog deficita“, rekao je Tabak.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram