Kriza u regionu najviše pogađa Albaniju i Crnu Goru

Tabak je na onlajn predstavljanju regionalnih ekonomskih perspektiva EBRD za maj 2020. i okruglom stolu sa MMF i Svetskom bankom na temu "Povratak poslu kao i obično - Ekonomije Zapadnog Balkana nakon pandemije koronavirusa", naglasio da zemlje Zapadnog Balkana imaju sličnu strukturu ekonomija, ali da će biti značajne razlike u oporavku među državama regiona nakon pandemije."Na Zapadnom Balkanu očekujemo brz oporavak ekonomije u trećem kvartalu ove godine, a već za sledeću godinu predviđanja su da će se vratiti na nivo pre krize. I ovo je velika razlika u odnosu na predviđanja za druge zemlje i druge regione", kazao je Tabak i naglasio da očekuju najveću recesiju u Albaniji.Kako je naveo, Albanija će biti pogođena spoljnim udarom zbog snažnih ekonomskih veza sa Italijom i dodao da je 50 odsto spoljne trgovine te zemlje povezano za Italijom."Takođe Albanija će osetiti snažan udar na ekonomiju zbog sektora turizma koji je najpogođenija privredna oblast u celom svetu. U Albaniji prihod od turizma čine od 15 do 20 odsto nacionalnog BDP", objašnjava on i dodaje da oporavak ovog sektora ne zavisi samo od te zemlje, već i od drugih država i njihovih mera.Kako je rekao, zbog gubitaka u turizmu, očekivana je recesija u Crnoj Gori.Sa druge strane, smatra, Srbija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina će biti manje pogođene u odnosu na Albaniju u Crnu Goru jer, kako je kazao, ove zemlje imaju snažnu industriju, te njihove ekonomije neće u tolikoj meri osetiti ekonomske posledice zbog slabih rezultata u sektoru turizma.Međutim, u svim zemljama na Zapadnom Balkanu podjednako će trpeti sektor usluga zbog zatvaranje granica, a najveći teret u tom sektoru osetiće manja preduzeća.Kada je reč o Prištini, Tabak kaže da je u pitanju inače slaba ekonomija."Mnogi radnici sa Kosova u Zapadnoj Evropi će izgubiti posao i neće moći da šalju novac svojim kućama", smatra Tabak.Javne finansije će u celom regionu trpeti zbog brojnih mera koje su nacionalne vlade sprovodile u periodu pandemije kako bi zaustavili posledice pandemije na ekonomije, te su se i javni dugovi povečali.I spoljni ekonomski disbalans koji se pre svega tiče uvoza i izvoza roba, osetiće se u celom regionu.Tabak smatra da je važno dugoročno nastaviti sa strukturnim reformama, na unapređenju vladavine prava, boljoj poslovnoj klimi ali i raditi na reformi javnih preduzeća i sektora obrazovanja.Jače povezivanje Zapadnog Balkana otvoriće mogućnost za veće tržište koje će, prema njegovim rečima, pružiti suštinski potencijal za dalji razvoj.Podseća da postoje snažni izazovi u celom regionu poput migracija ali i infrastrukturnih problema."Zato, potrebno je pronaći alternativu javnom finansiranju kako ne bi došlo do povećanja fiskalnog deficita", rekao je Tabak.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram