Kori Udovički o NIS-u: Mogu da se izvuku pouke iz kolapsa EPS-a 2022. godine

Ekonomisti su, kako prenosi Nova ekonomija, ukazali i da pošto znamo da država raspolaže budžetom po sistemu „ako imamo problem daj da ga platimo ili da se zadužimo“, a da građane niko i ne pita kako i za šta novac treba da se troši, to nas verovatno čeka i u narednom periodu. No, pošto je država akumulirala devizne rezerve i depozite, treba da se osećamo sigurnije, dok u budžetu ima prostora da država „izdrži još dugo“.

„Mogu da se izvuku pouke iz 2022. godine, kada smo značajna sredstva iz budžeta izdvajali za kupovinu struje zbog kolapsa Elektroprivrede Srbije. Još jedna kriza kroz koju Srbija ponovo prolazi u energetskom sektoru poguraće ova plaćanja, a kako stvari stoje, privreda neće rasti, sigurno ne onim tempom kojim je država ranije očekivala“, rečeno je na događaju koji je organizovao CEVES.

Ekonomisti su istakli da je došlo do ubrzanih ulaganja u Kolubaru da bi se sustigla proizvodnja uglja posle havarije u EPS-u. Ta ubrzana ulaganja u Kolubaru nisu mogla da daju rezultat za minimum godinu dana ako ne i više, kako je istaknuto, pa se i uvozio ugalj za domaću proizvodnju i skočile su cene i nafte i gasa. Naredne dve godine potrošeno je 1,5 milijardi evra, suštinski neopravdano, prema rečima ekonomista.

„Posle kolapsa u EPS-u, naredne dve godine, koliko se sećam, nekih tri procentnih poena BDP-a smo imali davanja da se sanira problem. Ali to niste primetili. Bilo je smanjenje investicija jer 2023. godina je bila loša za sve i još uvek je postojao uticaj kroz energetiku, više cene svega. Dakle mnogo toga se desilo, ali ovo što je koštalo mnogo više nego da smo kupili NIS, a moralo je da se troši, jedva se osetilo. U stvari, malo su usporile investicije i malo su ubrzali zaduživanje. Nismo svesni koliko prostora se stvara u fiskalnoj i makro politici ako vi vodite računa da održavate neke odnose i jako je bitno da se to nastavi. Ja ne verujem da će moći to da se nastavi jer mora da se generiše rast, spoljne investicije će da padaju. Trebaće period od nekoliko godina da ovo postane ozbiljan problem za njih (vlasti), za budžet i za održivost. A u međuvremenu ćemo stajati na veoma niskom nivou rasta“, kaže Kori Udovički, predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja u Ceves-u.

Ceves nije računao eventualne uticaje na javni dug, to su radili MMF i Svetska banka, ali prema rečima Udovički, do tog uticaja će doći u slučaju pada dinara. A do toga ne može da dođe tako brzo, osim ako se „krene u toliko populističke politike da servisiranje duga odjednom postane skupo“, navodi ona. U tom slučaju bi za par godina to postao ozbiljan problem.

Prema njenom misšljenju svi ti parametri su osetljivi, ali najveći problem će predstavljati rast BDP-a.

Drugim rečima, sve i da se promeni vlast u Srbiji, ona će morati da se suoči sa stagniranjem u rastu privrede, a nove ekonomske politike bi trebalo da budu usmerene upravo na poboljšanje rasta BDP-a.

Srbija nema ni plan na papiru kako da investira 17 milijardi evra

Da će investicija biti manje i u narednoj godini potvrđuju i drugi ekonomisti, a sve zbog geopolitike. Što se tiče zaduživanja, nije isključeno da ono bude teže dostupno zbog te iste geoplitike, a ako ga bude biće po višoj ceni. Nije isključeno da se za zaduživanje obratimo i Međunardonom monetarnom fondu i Svetskoj banci ukoliko zaista ne budemo imali od koga da zajmimo.

Za godinu dana ukupna procenjena vrednost projekata vrednih preko 20 miliona evra povećala se za oko 820 miliona evra, računica je Ceves-a.

Realizacija projekata usko povezanih sa projektom Beograd Expo 2027, uključujući i Nacionalni stadion (oko tri milijarde evra ukupno), kasni za 270 miliona evra u 2025. godini, sa manjim kašnjenjem u 2026. godini od oko 14 miliona evra, ali i prebacivanjem oko 10 odsto ukupne vrednosti izgradnje u samu 2027. godinu (14 odsto ukoliko se posmatraju samo EXPO i Nacionalni stadion – oko 260 miliona evra, a Nacionalni stadion i u 2028. godinu sa još 10 odsto sopstvene vrednosti, tj. oko 62 miliona evra), prema nalazima Ceves-a.

„Kasni i realizacija još ukupno 14 projekata, među kojima je pruga Beograd–Budimpešta čija je realizacija jednim delom prebačena u 2026. godinu sa 6 odsto vrednosti (tj. oko 83 miliona evra). Međutim, 16 projekata napredovalo je brže od plana, neki od njih značajno, tako da je ukupna realizacija u 2025. godini veća od plana za oko 360 miliona evra. Problem sa kašnjenjem u realizaciji projekata vezanih za Beogradski Expo 2027 jeste da postoji ogroman pritisak da se on završi na vreme za Svetsku izložbu, što pojačava sklonost ka zaobilaženju procedura i rizike u kvalitetu izgradnje kakvi su doveli do pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu,“ rekli su ekonomisti Ceves-a.

Veliki razvojni nedostatak je i taj da se kapitalni izdaci u sektoru odbrane više nego udvostručavaju u 2025. godini na preko 1 odsto BDP-a i rastu još više u 2026. godini. S obzirom da je slično i povećanje materijalnih izdataka, trošenje na odbranu u 2026. godini dostiže 2,7 odsto BDP-a, skoro dvostruko više od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope (1,5 odsto u 2023. godini, poslednji dostupni podaci).

„U 2026. imamo i kapitalne rashode od kojih 80 odsto treba da ode na odbranu, odnosno vojsku i saobraćaj. Za narednu godinu od kapitalnih rashoda je 25 odsto opredeljno za vojsku, a 55 odsto za saobraćaja, dok su 20 odsto ostali kapitalni rashodi,“ rekao je Lazar Ivanović, ekonomista CEVES-a.

Da Srbija nema plan niti jasnu ideju kako bi nova ekonomska politika trebala da izgleda, šta bi moglo da se menja ili popravi, kao i u kom smeru treba da se ide sa investicijama i politikom u vezi njih, sada je jasno. Naime, prvi veliki ekonomski, investicioni plan sa kojim su vlasti izašle u javnost početkom prošle godine sa velikom pompom – ne postoji. Država se odnosi prema investiranju izgleda isto kao što i troši budžet – kako vetar dune. Činjenica da Srbija nema ni plan na papiru kako da investira 17 milijardi evra, govori i spoljnim i domaćim investiorima sve što treba da znaju.

„Zvaničnici su više puta opisali ovaj plan kao paket koji obuhvata 17,8 milijardi evra kroz 323 projekta, i na njega se referiše i Fiskalna strategija. Međutim, Vlada je 27. marta 2024. godine zvanično potvrdila da „Skok u budućnost“ nije dokument javne politike u smislu Zakona o planskom sistemu i da nijedan organ državne uprave nije učestvovao u njegovoj izradi,“ nalazi su Ceves-a.