Koliko i po kojoj ceni se zadužuje Srbija

Biznis 29. apr. 202111:06 > 11:07
Podeli:
Foto: Uprava carina

Skupština Srbije pre nekoliko dana usvojila je rebalans budžeta, kojim se povećava fiskalni deficit preko dva puta, na 6,9 odsto BDP, odnosno za 2 mlrd evra u odnosu na prvobitni plan. To će se finansirati novim zaduživanjem zemlje, piše Nova ekonomija.

Naime, s ovako planiranim deficitom javni dug će i tokom 2021. nastaviti da raste u odnosu na BDP – s 58,2 odsto BDP-a na nivo od 61 do 62 odsto BDP-a na kraju godine – što je preterano veliko zaduženje za zemlju poput Srbije, ocenjuje Fisklani savet.

Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?

Na primer, Srbija se na međunarodnom tržištu zadužila za još jednu milijardu evra – 24. februara kada je emitovala 12-godišnje obveznice denominovane u evrima, po kuponskoj stopi od 1,65 odsto, ali i većom stopom prinosa (1,92 odsto), piše Nova ekonomija.

Negde u isto vreme i Hrvatska je prodala 12-godišnje obveznice, ali sa dosta nižom stopom prinosa – od 1,26 odsto. Takođe, Hrvatska je prodala i 20-godišnje evro-obveznice, takođe po nižoj stopi prinosa od onog koji plaća Srbija – 1,77 odsto.

Šta to znači kada je stopa prinosa veća od kuponske stope?

“To znači da je naša obveznica uprkos kuponu (kamati) prodata uz diskont u odnosu na nominalnu vrednost”, objašnjava prof. Šoškić.

Povezane vesti:

“Istovremeno, takođe u februaru, Hrvatska je sa višim nivoom javnog duga u odnosu na BDP, za isti tip obveznica (12 godina) ostvarila za trećinu nižu kamatnu stopu (1,257 odsto). Da ne spominjemo Bugarsku koja je krajem prošle godine za 10-godišnju obveznicu ostvarila kamatnu stopu od samo 0,389 odsto, tj. pet puta nižu kamatnu stopu od one koju smo ostvarili mi u februaru (i sa kojom se hvalimo). Sve to jasno ukazuje da nije samo bitno koliki je dug zemlje, već i kakvi su uslovi finansiranja javnog duga, što dodatno ukazuje na ispravnost stava Fiskalnog saveta da su javne finansije isuviše okrenute potrošnji i da je trebalo konzervativnije formirati budžet za 2021”, kaže Šoškić.

Danko Brčerević napominje da je javni dug sada već nešto iznad 58 odsto BDP i ocenjuje da je to preveliki dug za Srbiju.

“Kamatne stope na zaduživanje Srbije dvostruko su veće nego u razvijenim zemljama EU. Zato Srbija sad izdvaja više sredstava za plaćanje kamata na dug od 58 odsto BDP-a nego Francuska na javni dug od preko 115 odsto BDP-a. Da bi Srbija ušla u sigurniju zonu morala bi da spusti javni dug na ispod 50 odsto BDP-a. Postoji i zakonska obaveza da javni dug ne sme da bude veći od 45 odsto BDP-a, ali smo mi, nažalost, već skoro deceniju iznad tog nivoa, što je ozbiljan fiskalni problem”, kaže Brčerević.

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta se ujedno pita – da li će se budžet nakon krize vratiti u ravnotežu?

“Jednokratne antikrizne mere koje su u 2020. i 2021. povećale deficit trebalo bi automatski da nestanu kad se kriza završi. Ali zato se mora posebno paziti da se trajni budžetski rashodi poput penzija, plata u javnom sektoru i subvencija ne otrgnu kontroli. Ako Vlada nastavi da dosledno primenjuje švajcarsku formulu za indeksaciju penzija, napokon ograniči rast zarada u javnom sektoru i uvede red u javna preduzeća, učešće javnog duga u BDP-u moglo bi da počne da se smanjuje od 2022. godine”, kaže Brčerević.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar