Koliko i po kojoj ceni se zadužuje Srbija

Naime, s ovako planiranim deficitom javni dug će i tokom 2021. nastaviti da raste u odnosu na BDP – s 58,2 odsto BDP-a na nivo od 61 do 62 odsto BDP-a na kraju godine – što je preterano veliko zaduženje za zemlju poput Srbije, ocenjuje Fisklani savet.Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?Na primer, Srbija se na međunarodnom tržištu zadužila za još jednu milijardu evra - 24. februara kada je emitovala 12-godišnje obveznice denominovane u evrima, po kuponskoj stopi od 1,65 odsto, ali i većom stopom prinosa (1,92 odsto), piše Nova ekonomija.Negde u isto vreme i Hrvatska je prodala 12-godišnje obveznice, ali sa dosta nižom stopom prinosa - od 1,26 odsto. Takođe, Hrvatska je prodala i 20-godišnje evro-obveznice, takođe po nižoj stopi prinosa od onog koji plaća Srbija - 1,77 odsto.Šta to znači kada je stopa prinosa veća od kuponske stope?“To znači da je naša obveznica uprkos kuponu (kamati) prodata uz diskont u odnosu na nominalnu vrednost”, objašnjava prof. Šoškić.“Istovremeno, takođe u februaru, Hrvatska je sa višim nivoom javnog duga u odnosu na BDP, za isti tip obveznica (12 godina) ostvarila za trećinu nižu kamatnu stopu (1,257 odsto). Da ne spominjemo Bugarsku koja je krajem prošle godine za 10-godišnju obveznicu ostvarila kamatnu stopu od samo 0,389 odsto, tj. pet puta nižu kamatnu stopu od one koju smo ostvarili mi u februaru (i sa kojom se hvalimo). Sve to jasno ukazuje da nije samo bitno koliki je dug zemlje, već i kakvi su uslovi finansiranja javnog duga, što dodatno ukazuje na ispravnost stava Fiskalnog saveta da su javne finansije isuviše okrenute potrošnji i da je trebalo konzervativnije formirati budžet za 2021”, kaže Šoškić.Danko Brčerević napominje da je javni dug sada već nešto iznad 58 odsto BDP i ocenjuje da je to preveliki dug za Srbiju.“Kamatne stope na zaduživanje Srbije dvostruko su veće nego u razvijenim zemljama EU. Zato Srbija sad izdvaja više sredstava za plaćanje kamata na dug od 58 odsto BDP-a nego Francuska na javni dug od preko 115 odsto BDP-a. Da bi Srbija ušla u sigurniju zonu morala bi da spusti javni dug na ispod 50 odsto BDP-a. Postoji i zakonska obaveza da javni dug ne sme da bude veći od 45 odsto BDP-a, ali smo mi, nažalost, već skoro deceniju iznad tog nivoa, što je ozbiljan fiskalni problem”, kaže Brčerević.Glavni ekonomista Fiskalnog saveta se ujedno pita - da li će se budžet nakon krize vratiti u ravnotežu?“Jednokratne antikrizne mere koje su u 2020. i 2021. povećale deficit trebalo bi automatski da nestanu kad se kriza završi. Ali zato se mora posebno paziti da se trajni budžetski rashodi poput penzija, plata u javnom sektoru i subvencija ne otrgnu kontroli. Ako Vlada nastavi da dosledno primenjuje švajcarsku formulu za indeksaciju penzija, napokon ograniči rast zarada u javnom sektoru i uvede red u javna preduzeća, učešće javnog duga u BDP-u moglo bi da počne da se smanjuje od 2022. godine”, kaže Brčerević.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram