Kako su braća Vučića, Brnabićke i Malog zaradili novac i sa tajkunima investirali u SNS fondove

Nedeljnik Radar je objavio da je stotine hiljada evra uloženo u ove fondove, koje su osnovali Tatjana Vukić, koja upravlja SNS Fondacijom za srpski narod i državu, Vojislav Nedić, otac Novaka Nedić,a i Srđan Davidović. U njihove fondove novac je uložila praktično cela nova biznis elita - od Ostoje Mijailovića i Davora Macure, preko Ivana Bošnjaka, Dragoljuba Zbiljića i Aleksandra Galića, do Batrića Radunovića, Siniše Narića, Manojla Mandrape…

Pojedinačno najviše, 1,5 milijardi dinara ili 12,8 miliona evra u fond je kao fizičko lice uplatio vlasnik Galensa Aleksandar Galić. Macura je kao fizičko lice i preko fireme Alta Pej uložio oko milion evra, a Bošnjak oko 80 miliona dinara.

U društvu biznismena, koji bez preterivanja imaju avione, kamione, jahte, vile..., su i najbliži srodnici troje najviših državnih funkcionera Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i Siniše Malog. Naime, prema pisanju ovog nedeljnika, Igor Brnabić je u Fond uložio 50.000 evra, Predrag Mali 25.000 evra, a Andrej Vučić pola miliona dinara.

Kako su poznata braća došla do novca?

Igor Brnabić

Biznismen Igor Brnabić, brat predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, postao je poznat široj javnosti 2022. nakon što je “dina” kartica postala obavezna u svim bankama, a jedna od kompanija koja je najviše profitirala od povećanog broja „dina“ kartica „Čip kard“, je Aseko (Asseco), u kojoj je jedan od direktora bio Igor Brnabić. U pitanju je jedna od vodećih IT kompanija u Srbiji, a poznato je da je firma Aseko godinama dobijala nekoliko desetina javnih nabavki kod više različitih ministarstava, institucija i javnih preduzeća.

Ova firma osnovana je 1990. godine u Novom Beogradu, a prema APR-u bavi se računarskim programiranjem i deo je međunarodne kompanije Asseco South Eastern Europe sa sedištem u Poljskoj.

Kompanija Aseko je samo od 2017. (kada je Ana Brnabić imenovana za predsednicu Vlade) do 2020. od Elektroprovrede Srbije dobila više od 20 miliona evra. Ta kompanija sklopila je milionski posao sa Vladinom Kancelarijom za IT tokom 2019. godine, kao i sa Ministarstvom pravde, u vrednosti od preko 30 miliona dinara, iako su od ovog ministarstva u roku od tri godine prihodovali ukupno više od 100 miliona dinara.

Takođe, multinacionalna kompanija Aseko, u periodu od 1. januara 2019. do 31. decembra iste godine, prihodovala je 881 milion poljskih zlota, od čega 250 miliona samo iz Srbije (preko 55 miliona evra). Ubrzo je u javnosti obelodanjen i ugovor sa PIO fondom u vrednosti od 180 miliona dinara. U avgustu 2020. Aseko je sklopila ugovor sa Elektromrežom Srbije u vrednosti od gotovo 27 miliona dinara za uslugu softverske podrške. A ovo je samo delić poslova koje im je poverila država…

Uprkos milionima i nezaustavljivom napretku poslovanja, uz “snažnu” podršku države, zbog pritiska javnosti Igor Brnabić je 2020. godine podneo ostavku na mesto direktora srpskog ogranka u firmi Aseko.

Inače deo ove firme bila je i kompanija UNI4GOLD, koja više nije u funkciji, a kao direktor bio je upisan Igor Brnabić. Bio je suvlasnik i u kompaniji E.C.S iz Beograda, koja je ugašena.

Predrag Mali

Predrag Mali, brat ministra finansija Siniše Malog, bio je rukovodeći kadar u više firmi koje su od države godinama dobijale milionske poslove.

Njegovo ime postalo je poznato u javnosti nakon što su mediji pisali o firmi Compost group iz Vršca, u kojoj je suvlasnik bio Predrag Mali sa osam odsto učešća u vlasništvu, koje je prodao još 2014. godine.

Ova firma je prema podacima Agencije za privredne registre osnovna 2004, a bavi se gajenjem povrća, bostana, korenastih i krtolastih biljaka. Vlasnik ove firme je kompanija Aima, na čijem je čelu Daniel Mohan, a osnovna delatnost joj je gajenje žita, leguminoza i uljarica.

Naime, 2018. KRIK je pisao o zemljištu koje je prisvojila porodica ministra Malog, a Privredni apelacioni sud u Beogradu potvrdio je tada presudu kojom je naloženo da se 10 hektara državne zemlje koju su prisvojili, vrati državi.

Sudija Privrednog suda tada je u presudi napisao da je ugovor na osnovu kog je firma „Compost group“, koju kontroliše Mali, došla do zemlje, „ništavan“. Iako su se tužene firme žalile su se na presudu, Privredni apelacioni sud je potvrdio odluku da se zemlja vrati državi.

Inače, ovu zemlju koristila je kompanija „Alfa protein“ u vlasništvu Srđana Gajića, prijatelja porodice Malog, i na njemu proizvodila detelinu. Dve godine nakon privatizacije, Gajić je zemljište poklonio firmi porodice Siniše Malog „Compost group, a sklopili su fiktivni ugovor o prodaji.

Takođe, Predrag Mali bio je do 2013. direktor i firme Ferdi genetics, a kasnije je vlasništvo prebacio na Ivicu Đolića, njihovog porodičnog prijatelja, a ova kompanija otišla je u međuvremenu u stečaj. Inače, firmu „Ferdi Genetics“ posredstvom koje je Mali bio vlasnik „Compost Group“, a time i zemlje, na Sinišu Malog prebacio je njegov otac Borislav krajem avgusta 2009. Svega 10 dana kasnije, Siniša Mali prodao je ovu firmu samom sebi, odnosno svojoj ofšor kompaniji „Alessio Investment Ltd.“ za nešto više od pola miliona evra, kako je pisao KRIK.

Naime, Predrag Mali rukovodio je i firmom Vision international iz Beograda, koja se bavila konsultantskim aktivnostima, a koja je u likvidaciji. U ovoj firmi Mali je imao udeo 100 odsto, a firma je obrisana 2010. godine.

Takođe u kompaniji Oli konsalting bio je direktor do 2013. godine, a prethodno je vlasnik kompanije bio njegov brat Siniša Mali. Vlasnik ove firme sada je Vladimir Kerkez, poznat po poslovnom partnerstvu sa Nenadom i Tijanom Nikolić, na koju se vode naprednjački pokreti “Za narod” i “Za državu”.

Inače, Predrag Mali je, prema pisanju KRIK-a, godinama vozio audi koji je bio u vlasništvu firmi biznismena Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka. Prvobitno je vodio na firmu “Milenijum tim”, a zatim je preregistrovan na njihovu drugu kompaniju “KBV datakom”.

Prema dostupnim podacima, Predrag Mali u Ruzveltovoj ulici poseduje stan od 92 kvadrata, čak tri garaže od po 11 kvadrata, kao i kredit od oko 129.000 evra.

Andrej Vučić

Za sporne poslove Andreja Vučića, brata predsednika države Aleksandra Vučića, javnost je prvi put saznala 2008. godine nakon afere sa “ličnom kartom”, kada je i doveden u vezu sa firmom Asomakum.

Ova firma osnovana je u martu 2010, a u junu iste godine račun firme bio je u blokadi zbog duga od 22 miliona. Firma je navodno osnovana sa falsifikovanom ličnom kartom Andreja Vučića.

Njega su, međutim, još 2014. opozicioni lideri označili kao vlasnika ove firme, a on je pred Privrednim sudom pokušao da ospori vlasništvo upravo tako što je tvrdio da mu je falsifikovana lična karta.

Iako se branio “krađom identiteta”, tačnije ličnih dokumenata, Andrej Vučić bio je registrovan kao vlasnik firme, zbog čega ga je saslušavala Poreska policija. U belešci sa saslušanja iz decembra 2010. godine, brat aktuelnog predsednika države Aleksandra Vučića, rekao je da on nije vlasnik, ni osnivač firme Asomakum, kako je pisao Birn. Na pitanje inspektora Odseka poreske policije za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala – da li je gubio ličnu kartu, odgovorio je da nije.

Andrej Vučić je četiri i po godine od osnivanja ove firme podneo tužbu protiv Asomakuma tražeći ništavnost osnivačkog akta pred Privrednim sudom u Beogradu.

Podsećamo, istraživački portali su, osim afere sa fantomskom firmom, pisali o Andreju Vučiću u društvu kontroverznog biznismena Zvonka Veselinovića, što su potvrdili objavljivanjem zajedničkih fotografija nastalih 2014. i 2015. godine. Brat Aleksandra Vučića bio je tema i Saveta za borbu protiv korupcije koji je prikupljao dokumentaciju o bivšim kombinatima u Vojvodini. Da je najvažnija karika u kupovini zemljišta u Vojvodini, rekla je i pokojna Jelisaveta Vasilić, članica Saveta.

Osim ozbiljnog biznisa Andrej Vučić ušao je 2012. u Košarkaški klub Crvena zvezda još uoči formiranja prve vlade, nakon pada Demokratske stranke sa vlasti.

Krajem jula 2012. predsednik Crvene zvezde Beograd Nebojša Čović rekao je da je novi član Predsedništva tog košarkaškog kluba između osalih i Andrej Vučić, brat političara Aleksandra Vučića.

Mediji su pisali i o političkom angažmanu iz senke Andreja Vučića, pa je u avgustu, 2015. DS izdala saopštenje u kojem je tvrdila da je SNS u Novom Sadu formirala izborni štab za pokrajinske i lokalne izbore i mini štabove za svaki deo grada, ističući da izborni štab za pokrajnske izbore „vodi lično Andrej Vučić, brat predsednika Vlade Srbije, koji je, prema informacijama dobijenim iz lokalnog SNS, za sebe i svoje ljude obezbedio radni i životni prostor u Novom Sadu“.

Pored brojnih poslova Andreja Vučića, mahom kontroverznih, koji se pominju u javnosti, on je zvanično (bio) zaposlen u Kovanici novca, tačnije u Narodnoj banci Srbije.

Podsetimo, prema pisanju KRIK-a, Andrej Vučić vlasnik je četvorosobnog stana od 108 kvadrata u Novom Beogradu. Osim proverenih podataka, u javnosti cirkuliše i niz spekulacija i glasina o poslovnim poduhvatima brata Aleksandra Vučića, kao one da je vlasnik firme za distribuciju elektronske opreme Win Win i poznatog beogradskog restorana Franš. Ove teze u više navrata demantovao je premijer, kasnije predsednik Vučić.

***