Kako se troše naše pare: Revizori će raditi i digitalnu kontrolu

Podeli:
Novac, dinari, pare
Foto: Shutterstock

Od nove godine Državna revizorska institucija radiće digitalno. Da li to znači da će revizori dolaziti češće i ostajati kraće kod onih koje kontrolišu i od čega to zavisi, za RTS je govorio generalni državni revizor Duško Pejović.

U poslednje tri godine se, kaže, pripremaju za rad u novom sistemu, koji ne samo da unosi novine u način rada, već zahteva da se i zaposleni u revizorskoj instituciji promene – ubrzaju, prihvate i na najbolji način primene digitalizaciju.

Objašnjava i šta za instituciju koja se bavi kontrolom trošenja javnih sredstava znači novi AMS sistem, koji će ubuduće biti osnovni alat revizora.

„To predstavlja novi, napredniji, savremeniji, funkcionalni sistem prilagođen savremenim tokovima, 21. veku koji će dovesti do toga da iste poslove radimo brže, efikasnije, funkcionalnije, da ostajemo kraće kod subjekta, radimo sigurnije, popunjavamo sve obrasce uredno, radimo standardizovano. Služiće novozaposlenim i svim u instituciji da delimo to znanje i učimo iz procedura a ne iz usmenih objašnjenja – davaće obuku i mogućnost da se što kraće zadržavamo na određenim aktivnostima“, rekao je Pejović u Jutarnjem programu RTS-a.

Na ovaj način, kako objašnjava, otvara se mogućnost da se poveća broj subjekata kod kojih se sprovodi revizija, kao i da se poveća kvalitet same revizije. Međutim, to ne znači da revizori više neće izlaziti na teren.

„Naravno, to nam je obaveza da idemo na teren, samo što nećemo ostajti toliko dugo i nećemo toliko često ići. Propisi i sa jedne strane, a standardi sa druge strane obavezuju revizore da ne mogu vršiti reviziju samo na odstojanju, kao što se ne može lečiti na odstojanju“, kaže Pejović.

Ističe da je izlazak na teren neophodan za aktivnosti kao što su ispitivanje prostorija i objekata, sredstava za rad, opreme, kao i za obavljanje intervjua.

Novi sistem daje mogućnost za bolje skladištenje i kreiranje baza podataka, kaže Pejović i dodaje da se svi izveštaji, rezimei, registri preporuka nalaze na sajtu ove instutucije.

Stalna predstavnica UN za razvoj, kada je predstavljen nov sistem, govorila je i o tome da se u više od pola tendera za javne nabavke kod nas javi jedan ponuđač i da jedino cena utiče na ocenu i prihvatanje ponude. Od više naših institucija očekuje da konkurencija ojača i da se kao kriterijum uvrsti društveni i ekološki uticaj.

Osvrnuvši se na to, glavni državni revizor kaže da je obaveza te institucije da čuva svoju nezavisnost, kako od subjekata same revizije, tako i od spoljnih uticaja.

Napominje da je ta institucija, vršeći samu reviziju javnih nabavki, ukazala na mnoge nepravilnosti, te da će u svojim izveštajima ukazivati na to šta nije pravilno i šta nije svrsishodno.

Dodaje da se uz pomoć digitalizacije i AMS sistema kod provere javnih nabavki neće gledati samo njihovo usaglašavanje sa propisima već i svrsishodnost – da li su ostvareni ciljevi i da li je javna nabavka izvršena ekonomično, efektivno i efikasno.

Ističe da se stalno uvećava broj revizija, te da su u prethodnom periodu urađeni izveštaji o sistemskim problemima, kao što su svrsishodnost upravljanja kvalitetom vazduha, upravljanje industrijskim otpadom, plastičnim otpadom, pošumljavanjem, upravljanje nacionalnim parkovima, funkcionisanje gradskog prevoza.

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar