Kako je Telekom postao veći od zakona: "Zakon ne sme da krši ni kralj"

Dva ključna zakona koji definišu srpsku medijsku scenu – Zakon o javnom informisanju i Medijski zakon o elektronskim medijima – usvojeni su 4. novembra, nakon trodnevne burne debate u srpskom parlamentu, prenosi Međunarodni institut za štampu (IPI).Ovo je usledilo nakon prelomnog osmočasovnog sastanka 17. oktobra između predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i predstavnika medijske zajednice iz radne grupe za reformu medija, koju je sazvala Misija OEBS-a u Srbiji, prenosi N1.Malo bi bilo reći da je sednica u parlamentu bila burna i neobuzdana. Ponovo su se oko medijske scene sukobili najviši interesi politike u polarizovanom društvu Srbije. Na kraju, Zakon o javnom informisanju i medijima izglasala je većina od 142 poslanika, Zakon o elektronskim medijima je usvojen većinom od 144 od 250 poslanika, navodi IPI.Delovi oba zakona su snažno kritikovani od strane domaćih i međunarodnih novinskih organizacija za slobodu medija da nisu u skladu sa prethodno dogovorenog Medijskom strategijom. U završnom tekstu, postignuti su neki pozitivni kompromisi i uklonjeni mnogi problematični aspekti nacrta zakona.Međutim, jedan od najkontroverznijih elemenata teksta je ostao. Prema novim zakonima, država Srbija, preko državnog telekomunikacionog operatora Telekoma Srbije, opet će moći da legalno i zvanično bude vlasnik medija.Iako tekst novog Zakona o javnom informisanju i medijima navodi da „izdavače ili proizvođače medijskih sadržaja“ „ne mogu osnivati, direktno ili indirektno“ ni pokrajinske ni lokalne vlasti, on je sadržao važan izuzetak. Ova rupa bi bila za slučajeve u kojima je osnivač medija „privredno društvo koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronski mediji, pod uslovom da nije korisnik državne pomoći u smislu Zakona o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.U praksi, ovaj izuzetak će omogućiti državi da poseduje medije indirektno, preko Telekoma Srbije. Zagovornici slobode štampe strahuju da će ova mogućnost državne telekomunikacione kompanije da kupuje i poseduje medije dati vladi veći indirektan uticaj i kontrolu nad uticajnim televizijskim tržištem. Ovo bi dovelo do narušavanja medijskog tržišta zbog neravnopravnih uslova za medijske kompanije, kao i rizika od neprikladnog političkog uticaja.

Strategija

U stvarnosti, Telekom Srbija je već bio vlasnik medija nekoliko godina. Prvi medij koji je 100 odsto bio u vlasništvu Telekoma bio je Juronjuz Srbija, koji je počeo da se emituje 2021. godine.Dve godine ranije, 2019, Juronjuz kompanija, čije sedište je u Francuskoj, objavila je da će pokrenuti Juronjuz Srbija tokom zvanične posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.To nije bilo striktno u skladu sa tadašnjim zakonom, ali je pronađen način. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je tada tvrdio da to nije u suprotnosti sa zakonom protiv državnog vlasništva nad medijima, jer Juronjuz nije u direktnom vlasništvu Telekoma, već podružnice Telekoma, Arena Channels Group. Takođe se smatralo da je sam Telekom akcionarsko društvo, gde država nije direktno jedini akcionar.Međutim, Strategija razvoja sistema javnog informisanja (Medijska strategija) koju je Vlada Srbije usvojila 2020. godine, nakon opsežnih konsultacija sa medijskom zajednicom, imala je jasno izražen cilj da se ukine javno vlasništvo nad medijima. Donošenjem Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnom informisanju ovaj cilj je napušten.Pitanje javnog vlasništva nad medijima, u ovom slučaju Telekoma, dodatno komplikuje činjenica da je Telekom najveći kablovski operator u Srbiji. Postoji zabrinutost da bi Telekom mogao da zloupotrebi svoju poziciju kontrole nad kablovskim mrežama da bi stavio oštetio nezavisne medije.Televizijske stanice sa nacionalnom pokrivenošću nude svi kablovski operatori. Međutim, u kablovskoj ponudi Telekoma Srbije nema informativnih kanala koji su deo Junajted Medija Media Grupe, koja je kritična prema vladi. Junajted poseduje kanale kao što je N1, koji se smatra jednim od najnezavisnijih kanala u regionu.Ova zabrinutost naglašava važnost obezbeđivanja jednakih konkurentskih uslova za sve medije i potrebu za istinski nezavisnim i objektivnim regulatornim okvirom.Proces usvajanja Medijske strategije počeo je još 2017. godine. Do usvajanja zakona to je bio maraton sa neočekivanim preprekama, dug pet i po godina i više od 100 dugotrajnih sastanaka. Toliko dugo da je u međuvremenu ministarstvo nadležno za izradu zakona promenilo naziv i preoblikovalo svoju nadležnost.Što se tiče omogućavanja Telekomu, koji je u većinskom vlasništvu države, da osnuje medij, postavlja se pitanje zašto se to radi“, rekla je Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ).„To budi sumnju da će se otvoriti put za osnivanje novih medija u vlasništvu Telekoma, za koje niko ne zna šta bi mogli da rade“, rekla je ona.

Čestitke iz EU

Sever, ugledna hrvatska novinarka, podsetila je da se „zemlje u našem regionu ne mogu porediti sa zemljama sa visokim nivoom demokratske kulture, a društveni kontekst u kome se nešto dešava je uvek važan“.I Međunarodni institut za štampu podržao je stavove Srpske koalicije za slobodu medija, koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno društvo novinara Srbije, Poslovno udruženje Udruženja lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres” i Fondacija Slavka Ćuruvije.Dan pre glasanja o zakonima, 25. oktobra, Koalicija za slobodu medija je za manje od 24 sata prikupila više od 7.000 potpisa za brisanje članova zakona koji državnim kompanijama poput Telekoma Srbije dozvoljava da poseduju medijske kuće.Koalicija je takođe hitno pozvala na uvođenje odredbi koje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja Regulatornog organa za elektronske medije (REM) po pritužbama građana i organizacija. Predlog nije uzet u razmatranje, a zakoni su doneti dan kasnije.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen čestitala je Srbiji.„Što se tiče slobode medija, upravo ste završili važne reforme usvajanjem Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnom informisanju i medijima. Čestitam na tome i sada to treba da implementirate i da nastavite da radite na tome“, rekla je ona.Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji takođe je u pismu čestitao predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ističući da „u oba predloga zakona prepoznaje mnogo dobrih elemenata“.Drugi su bili manje podržavajući.„U Srbiji imamo nove medijske zakone koji će uticati na konsolidaciju medijskog tržišta i doprineti da jedan narativ bude dominantan“, rekla je Aleksandra Karpi iz organizacije Fridom haus. Ona je, gostujući na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 13. novembra, dodala da je sloboda medija u zemljama Zapadnog Balkana zabrinjavajuća.Važnost vlasništva nad medijima za politički opstanak može se videti iz otpora koji određene zemlje imaju prema nacrtu Evropskog akta o slobodi medija (EMFA).Ipak, Evropska unija je Srbiji u pregovorima o zakonima poručila da po pitanju javnog vlasništva nad medijima ne postoji zajednička politika EU.Međutim, kako ističe Tamara Filipović Stevanović, generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), „u Briselu nema razumevanja o nasleđu i navikama u Srbiji u odnosu na zemlje EU“.

Kakva je situacija u Evropi?

Na primer, osim u slučaju ORF-a, austrijskog javnog servisa, austrijska vlada nije većinski vlasnik medija. Dok su srpske vlasti isticale da preko austrijskog telekomunikacionog operatora A1 vlasništvo ima država, druga strana podseća da je većinski vlasnik A1 Karlos Slims – Amerika Movil ​​– sa 56,6 odsto udela, dok Austrija preko O BAG holding ima 28,4 odsto manjinskog vlasničkog udela.U međuvremenu, u Švedskoj, osim televizijskih kanala koji se emituju kao deo javnog servisa, država je indirektno, preko državnog telekomunikacionog operatora TELIA – vlasnik udela u TV4. Međutim, za razliku od Srbije, Švedska već dugo uživa visok nivo poštovanja građanskih, političkih i medijskih sloboda.Država Srbije ima većinski udeo u telekomunikacionoj kompaniji Telekom Srbija, koja preko svojih filijala Arena Channels Group i MTEL Sviss SA iz Švajcarske poseduje čak 20 TV kanala, od kojih su najistaknutiji Arena Sport, Juronjuz Srbija i Blumberg Adria. Nijedan od ovih kanala nema nacionalnu pokrivenost, već se prikazuju preko kablovskih mreža.Pored toga, još uvek se ne zna koliki je finansijski doprinos Telekoma Srbije ostalim trećim medijima, s obzirom da podaci o prevozu i reklamiranju nisu javno dostupni.Novi zakoni u suštini omogućavaju Telekomu Srbije da proširi svoj uticaj i da kupuje i osniva medije. Strahuje se da će Telekom Srbija širenjem svog medijskog portfelja steći tržišnu dominaciju, ali i politički uticaj.„Sporni članovi zakona su leks specijalis za Telekom Srbije“, ističe Filipović Stevanović iz NUNS-a.„Prekomerni uticaj države u medijima može otvoriti Pandorinu kutiju sužavanja medijskog pluralizma i raznolikosti sadržaja. Nema ograničenja. Država kaže da i teleoperateri ulaze na medijsko tržište u svetu, ali razlika je u tome što se oni ne mešaju u pravljenje vesti. Na osnovu našeg iskustva, to vidimo kao veliku opasnost. Nisam sigurna da li to ne razumeju u Briselu ili je to politička igra trgovanja slobodom medija zarad drugih interesa. Ali uticaj Telekoma Srbije je i u dvorištu EU, na primer, u Sloveniji i Hrvatskoj“, ukazuje Filipović Stevanović.

Regulatorni propusti

Zabrinutost zbog povećane kontrole vlade nad televizijom u Srbiji produbljena je nedostatkom nezavisnosti glavnog medijskog regulatora u zemlji.REM je 2022. godine dodelio četiri nacionalne frekvencije na osam godina, isključivo medijima koji podržavaju politiku Vlade Srbije, a koji su i ranije imali ove nacionalne frekvencije.Ove televizije, između ostalog, pokreću kampanje protiv istraživačkih i kritičkih novinara, emituju rijaliti programe koji obiluju nasiljem, a na nekima od njih stalni gosti su osuđeni za ratne zločine i simpatizeri bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koji je odveo zemlju u krvave ratove 1990-ih.Filipović Stevanović kaže da se preko televizije informiše više od 60 odsto građana Srbije i da oni emiteri sa nacionalnim pokrivanjem imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja.„Ako javnost nema informacije koje su joj potrebne za donošenje odluka na dnevnoj bazi, to je veliki problem za ovo društvo. Telekom ne bi bio toliki problem da REM radi svoj posao. REM je i najveći krivac za zarobljenost medija i medijskog sadržaja. REM ne radi analize, ne reaguje na govor mržnje, čak ni na očigledna kršenja zakona o oglašavanju“, ističe Filipović Stevanović.U REM-u ove odluke donosi devet članova Saveta REM-a. Upravo zato, u procesu izrade zakona, bilo je dosta polemika oko sudbine mandata aktuelnih članova Saveta. Na kraju je dogovoreno da se sastav Odbora REM-a rekonstituiše, po novom zakonu, u roku od godinu dana od stupanja na snagu Zakona o elektronskim medijima.

Zahtevi za promenu

Građani Srbije godinama traže ukidanje rijaliti programa koji promovišu nasilje. Pre tri godine, inicijativa „U ime kulture“ uputila je Skupštini Srbije zahtev sa 113.459 potpisa za ograničavanje ovakvih problematičnih rijaliti programa. Kada je reč o nasilju u rijaliti programima, prst je uglavnom uperen u TV Pink.Osnovana za vreme režima Slobodana Miloševića, TV Pink je imala nacionalnu pokrivenost u prvim godinama demokratske vlasti i danas ima licencu za nacionalnu pokrivenost, uprkos tome što nije ispunjavala navedene uslove za takvu dozvolu, pored kontroverznih programa, ne samo zbog celodnevnih rijaliti programa.Pod pritiskom javnosti, Uprava REM-a je 2020. godine izradila pravilnik kojim bi se ograničilo trajanje rijaliti programa, ali je Savet REM-a glasao protiv.U maju ove godine, posle dva masovna ubistva u Srbiji u kojima je stradalo 19 ljudi, većinom dece, jedan od najvažnijih zahteva masovnih protesta – Srbija protiv nasilja – bila je zabrana rijalitija koji promovišu nasilje.Predlog člana koji se odnosi na zaštitu maloletnika i ljudskog dostojanstva u vezi sa emitovanjem rijaliti programa uvršten je u predlog Zakona o elektronskim medijima kada je upućen Skupštini Srbije na usvajanje. TV Pink se žalio.Iza leđa medijske zajednice i radne grupe koja je izradila zakon, tokom noćne sednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, obrisan je član 68. Objašnjeno je da će sve biti rešeno podzakonskim aktima.Četiri dana nakon stupanja na snagu ovog zakona, TV Pink je emitovala DNK emisiju – u kojoj se utvrđuje očinstvo deteta kao vid javne zabave. Televizija je prekršila novousvojeni član novog Zakona o elektronskim medijima koji zabranjuje emitovanje sadržaja „u cilju utvrđivanja identiteta roditelja maloletnog lica (npr. osporavanje ili utvrđivanje očinstva ili materinstva), bez obzira da li je dete pod roditeljskim staranjem”.Fondacija Slavko Ćuruvija, koja nosi ime novinara ubijenog 1999. godine zbog slobode govora i protivljenja režimu Slobodana Miloševića, podnela je žalbu REM-u.Ista fondacija je nedavno objavila analizu koliko je u programskom opredeljenju TV Pink, na osnovu kojeg je REM 2022. godine obnovio licencu za emitovanje sa nacionalnom pokrivenošću, stvarnog TV sadržaja. Analiza je pokazala da Pink nije ispunio više od polovine programskih obaveza datih regulatoru.

Savet za štampu

U Zakonu o javnom informisanju i medijima postoji još jedna odredba od značaja za medijsku zajednicu: uloga Saveta za štampu – čije će odluke o kršenju etičkog kodeksa novinara sada biti jedan od kriterijuma za dodelu javnog novca medijima. Srbija će sada biti jedna od retkih evropskih zemalja koja u zakonodavstvo ugrađuje Savet za štampu kao jedino priznato samoregulatorno telo.Prema dosadašnjim podacima Saveta za štampu, dnevne novine u Srbiji prekršile su Kodeks novinara Srbije u 2.715 različitih tekstova objavljenih od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. godine.Najkršenije poglavlje obuhvata pretpostavku nevinosti, neoznačeno oglašavanje, objavljivanje neprikladnih i pornografskih sadržaja, kršenje etike u vezi sa istinitošću izražavanja i prava na privatnost, kao i otkrivanje identiteta dece. Istovremeno, kodeks su najčešće kršili mediji koji su značajni korisnici državnog novca.Na ograničenom medijskom tržištu Srbije, izdvajanje javnih sredstava jedan je od načina ekonomskog opstanka, a posebno je važno za male lokalne medije.Novim zakonom se uspostavlja Jedinstveni informacioni sistem u kome će biti vidljivi podaci važni za projektno sufinansiranje medija, uključujući uvid u proizvedene medijske sadržaje i izdvojena sredstva.Zakonom o javnom informisanju i medijima uvodi se bodovanje njihovog iskustva i stručnosti pri izboru članova komisija za projektno sufinansiranje, što je izuzetno važan način na koji se mediji i dalje finansiraju.Članci objavljeni u štampanim medijima moraju biti potpisani imenom i prezimenom, pseudonimom ili inicijalima autora ili grupe autora. Odredba je važna iz više razloga, a jedan od njih su fenomeni nepotpisanih članaka koji ciljaju i napadaju kritički nastrojene novinare.„Pokušali smo da zapušimo sva curenja koja smo videli u primeni prethodnog zakona“, rekla je Filipović Stevanović.„Iako je i ranije bilo predviđeno transparentnije i odgovornije upravljanje javnim novcem, to nije bila praksa. Iz straha smo neke stvari u zakonu prestandardizovali, tako detaljno opisali, plašeći se da se ne zloupotrebe kao i ranije. Ključ je implementacija”, dodala je.

Borba za slobodu medija se nastavlja

U najnovijem izveštaju o Srbiji, Evropska komisija je primetila „ograničeni napredak“ u pogledu slobode medija. Gledajući unazad na temu medijskih zakona, prvenstveno se bavio zakonodavnim procesom, a ne sadržajem zakona. Akcenat je stavljen na nezavisnost REM-a i netransparentnost vlasništva medija.Međutim, po pitanju slobode izražavanja Evropska komisija je utvrdila da je „ograničen napredak“ postignut, iako su policija i tužilaštvo u nekim slučajevima napada i pretnji novinarima reagovale munjevito – slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima – novinari i dalje izazivaju zabrinutost.„Ponovne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara predstavljaju izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja“, zaključuje se u izveštaju.Prema bazi podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije samo za 2023. godinu zabeleženo je 146 napada i pritisaka na novinare: osam fizičkih, jedan napad na imovinu, 101 pritisak i 36 verbalnih pretnji.Kada je reč o novousvojenim zakonima, proces još nije završen. Bez dodatnog zakonodavstva, uključujući podzakonske akte i stvarnu implementaciju, ništa se ne može postići.„Pred nama je još veliki posao, donošenje podzakonskih akata. U tom procesu može se relativizovati ono što je dobro napisano u zakonu. Nadam se da se to neće desiti, ali hajde da otvorimo oči da ništa ne promene“, ističe Filipović Stevanović.Malo je reći da je odnos medijske zajednice u Srbiji i vlasti pun nepoverenja.„Iz nekog razloga“, dodaje Filipović Stevanović, „više puta su nas prevarili. Ni prethodni zakoni nisu bili loši, ali se nisu dobro sprovodili.”Na kraju krajeva, nema zakona koji će biti tako dobro napisan da se ne može zloupotrebiti. Jer nije reč o parčetu papira, već o onima koji imaju moć da sprovedu napisano.***BONUS VIDEO - Rade Đurić o Telekomu i reprogramu duga EPS-u