"Ministar Siniša Mali biće prva osoba koja će se naći na udaru novog zakona, saopštili su inspektori iz Sektora za poreklo imovine u okviru Poreske uprave, prvog dana nakon što je počeo da se primenjuje Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu." Ovako bi nekako trebalo da glasi vest od 12. marta ove godine, kad bude počeo da se primenjuje pomenuti Zakon, o kome već nekoliko dana “raspravljaju” poslanici u Skupštini Srbije.
Trebalo bi, ali – neće. Iz više razloga.
Nešto slično je predložio poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma tokom skupštinske rasprave, više puta “bockajući” ministra Malog da pokaže šta sve ima od imovine.
„Šta je još važno, gospodine ministre? Važno je da kada krene da se primenjuje ovaj zakon, da izađe spisak, da građani Srbije znaju ko je predmet istrage i ko je predmet da je sumnjivo zaradio svoj kapital. Ja sam siguran, vi ste bili privrednik, da vi i ja budemo među prvima. Evo, ja se sada prijavljujem, i vi, i da vide građani kako smo mi primer da pokažemo odakle nam, šta sve imamo. Vi ste mlađi od mene, ali ste veoma stručan čovek. Više puta sam ja to mogao da vidim i van ove Skupštine. Imali ste i kompaniju itd.“
Za razliku od predsednika Vučića, koji se svako malo busa u grudi da će on biti među prvima kome će se proveravati imovina (rodbinu nije pominjao), Siniša Mali nije postupio kao njegov šef: nije rekao, „nego šta, mene prvog“, nego je pomirljivo kazao da su svi građani prijavljeni „po automatizmu, nema izuzetaka“.
Međutim, Mali je tu dodao i ono što je od suštinske važnosti: „Kada krene zakon da se primenjuje od 12. marta, mi smo svi na raspolaganju Poreskoj upravi, kao što već i jesmo godinama unazad svim nadležnim organima, koji su nadležni da utvrde da li je neko nezakonito stekao imovinu i na koji način“.
Upravo tako. Već godinama su na raspolaganju nadležnim organima da ovi urade svoj posao, a nadležni organi nikako taj posao nisu radili.
Jer, šta? Ovaj zakon je potpuno nepotreban. Poreska uprava je mogla, da je htela i da je imala dovoljno ljudi (i ponajpre da joj je bilo dozvoljeno), još od 2002. da unakrsno proverava imovinu. Naime, tada je donet Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je predviđao unakrsnu procenu poreske osnovice, gde se gledala razlika između vrednosti imovine na kraju i na početku kalendarske godine, umanjena za iznos prijavljenog dohotka.
Ovaj zakon je već postao punoletan, a da se ova odredba praktično nije primenjivala, što je svojevremeno priznao i tadašnji ministar finansija Dušan Vujović, napominjući u leto 2016. da ne postoji sistemska unakrsna kontrola svih prihoda i imovine, već – ako se slučajno naleti na nešto – naletelo se.
Štaviše, prošlo je osam godina od februara 2013. kada je tadašnji direktor Poreske uprave Ivan Simič najavio da za manje od dva meseca (baš na 1. april) počinje “unakrsna provera imovine vrednije od 35 miliona dinara”.
Znamo i to kako je prošlo. Isto tako će proći i ovaj novi zakon, još jedan „suvenir“ u kolekciji zakona za čiju primenu nedostaje famozna eufemistički nazvana „politička volja“, odnosno apsolutna nekažnjivost najvećeg broja funkcionera. Ako primena zakona zavisi od „političke volje“, onda to nije zakon, ako te koji ne dozvoljavaju da se zakon sprovede institucije ove države ne procesuiraju, onda nit’ su to institucije, nit’ je ovo država – setimo se nedavnog Vučićevog priznanja da je on rekao policajcima i pripadnicima BIA da slobodno mogu da hapse Belivuka i ekipu…
Kako je rekao Siniša Mali u Skupštini, ovaj posao unutar Poreske uprave obavljaće 20 „najiskusnijih inspektora koji rade već dugi niz godina u Poreskoj upravi“. Što ti najiskusniji inspektori nisu proveravali ono što novinari KRIK-a pišu već godinama o svoj toj silnoj imovini ministrovoj i sumnjivim prihodima? Što nisu ustanovili odakle mu 60.000 evra godišnje da plaća školarinu svojoj deci (kako je sam Mali izjavio, „poslali su mu prijatelji iz inostranstva“)? Šta je sa silnim stanovima u Bugarskoj? Šta je bilo sa onim kad je sam sebi prodao svoju firmu za pola miliona dolara preko ofšor kompanije, zbog čega ga je Agencija za borbu protiv korupcije prijavila Tužilaštvu? Šta bi sa Vulinovim stanom i „tetkom iz Kanade“? Primeri samo izviru. Sve su ovo otkrili novinari KRIK-a, a šta su radili „najiskusniji inspektori“? Šta je radilo Tužilaštvo?
Vest iz oktobra 2018. bila je da se protiv Siniše Malog više ne vodi ni jedna istraga – Više tužilaštvo je reklo da Mali nije počinio nijedno krivično delo iz njihove nadležnosti, uključujući pranje novca, prosledilo je slučaj Prvom osnovnom tužilaštvu, koje je proveravalo samo da li je Mali prijavio svu imovinu, da bi mu nakon svega ponudilo da plati 200.000 dinara u dobrotvorne svrhe kako bi obustavilo postupak protiv njega.
Tako funkcioniše sistem, tako će da funkcioniše i nadalje: onaj ko se sumnjiči za pranje para – postane predsednik Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Onaj čija imovina svakako treba među prvima da bude proverena, nalazi se na čelu Ministarstva finansija, čiji je deo Poreska uprava – koja treba da proverava poreklo imovine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare