Poslanici Skupštine Srbije završili su juče zasedanje na kojem su razmatrane izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine. Ako je suditi po najavama, pomenuti zakon će doneti transparentnost i jasniji uvid u to ko se obogatio zloupotrebom vlasti. Međutim, ukoliko se bude sledila praksa na koju smo navikli, pomenute izmene i dopune biće samo još jedno “mrtvo slovo na papiru”.
Pročitajte još...
Hoćemo li znati kako su se obogatili političari? Da li će i kako biti kažnjeni oni koji su stekli profit na „grbači naroda“? Možemo li konačno otkriti kako se od ministarske plate kupuju stanovi, kuće, placevi?
Na ova i mnoga druga pitanja, odgovor bi mogao da pruži „osveženi“ Zakon o utvrđivanju porekla imovine, koji će poslanici vladajuće koalicije oplemeniti novim izmenama i dopunima, kako bi, prema najavama, sila zakona poput „biča božjeg“ udarila na svakoga ko je na sumnjiv način došao do vredne imovine.
A da li će stvarno biti tako, pitali smo Dragana Dobrašinovića, predstavnika Topličkog centra za demokratiju, koji za Nova.rs kaže da će broj ljudi koje zakon bude obuhvatio na najbolji način otkriti njegovu svrhu i poentu.
“Tu, pre svega, mislim na ljude iz sveta politike, nosioce vlasti u prvom redu. Primena mora da bude pod budnim okom javnosti, pošto se vlastima ne može verovati. Sprovođenje zakona mora da bude predmet neke vrste građanske istrage i da se zna šta su utvrdili nadležni organi. Na osnovu toga što oni otkriju, kasnije se može razmatrati šta je prava istina, a šta nije”, navodi naš sagovornik”.
Siniša Mali – promoter zakona sa imovinom sumnjivog porekla
Ukoliko sila zakona bude iznad partijskih i političkih interesa, onda bi trebalo očekivati da će ovaj predlog, čija primena počinje od 11. marta, obuhvatiti i predstavnike aktuelne vlasti, a među njima bi mogao da se nađe i sam promoter ovog zakona – Siniša Mali.
Na pitanje da li mu je zanimljivo što ministar finansija, o čijim se nekretninama neretko govorilo u javnosti, sada pojavljuje kao promoter Zakona o utvrđivanju porekla imovine, Dobrašinović kaže da Mali to radi nevoljno.
“Da su oni hteli da se njihova imovina stvarno proverava, oni bi tražili da se istrage sprovedu ranije. Mali je to pitanje mogao da pokrene kad se govorilo o njegovim stanovima u Bugarskoj. Oni verovatno imaju računicu da donesu zakon koji će izgledati dobro u očima javnosti i zapadnih partnera, konkretno EU, pa da to bude lepa slika njihove vlasti. Ideja im je da sa ovim zakonom pokažu kako imaju volju da se utvrdi poreklo imovine, a da ono što imaju sklone na vreme”, naglašava Dobrašinović, dodajući da je uveren da će najavljene izmene i dopune zakona primenjivati, ali ne do kraja.
“Neće se to činiti dosledno, niti će na njegovom udaru naći oni zbog kojih se on usvaja. I kad se bude ovaj zakon primenjivao, mnogo toga će ostati ispod radara, jer oni koji budu dobili zadatak da ga sprovode neće hteti da vide ono što bi trebalo”, smatra naš sagovornik.
Podsetimo, ime Siniše Malog je ranije povezivano sa ofšor kompanijama, pa se tako navodilo da poseduje 24 apartmana na luksuznom letovalištu “Sveti Nikola” na bugarskom primorju, te da je samo jedan od stanova upisan na njega, dok je ostalih 23 kupio u ime dve ofšor kompanije sa Devičanskih ostrva.
Ministar Mali je bio na radaru Agencije za borbu protiv korupcije, jer je ista pokrenula postupak protiv njega zbog toga što nije objasnio kako je došao do novca za školarinu troje dece, koja iznosi 60 hiljada evra godišnje.
KRIK je preneo da u rešenju Prvog osnovnog suda, na osnovu kojeg je Malom dodeljenom starateljstvo nad decom, piše da “sve troje dece pohađaju privatnu školu odnosno predškolsku ustanovu i troškovi za školovanje na godišnjem nivou iznose 60 hiljada evra, te da to finansiraju bliski prijatelji Siniše Malog koji inače žive u inostranstvu”.
Pročitajte još...
U Agenciji za borbu protiv korupcije su svojevremeno naveli za KRIK da su postupak provere pokrenuli čim su saznali na koji način Mali finansira školovanje dece.
“Funkcioner je obavezan da u izveštaju navede i imovinu i prihode maloletne dece pored ostalih članova porodice sa kojima živi“, istakli su iz Agencije
Uplatio 200 hiljada dinara kazne
U oktobru 2018. godine, KRIK je preneo da je Mali platio 200 hiljada dinara u humanitarne svrhe kako bi tužilaštvo obustavilo postupak protiv njega zbog neprijavljivanja imovine.
Navedeno je da je dokument u kojem su pobrojane sumnjive novčane transakcije, a koje su povezane sa Malim, tužilaštvu dostavila i Uprava za sprečavanje pranja novca. Više tužilaštvo je tom prilikom zaključilo da Mali nije učinio nijedno krivično delo iz njihove nadležnosti i predmet prosledilo Prvom osnovnom tužilaštvu koje je proveravalo samo da li je on prijavio svu imovinu kojom raspolaže. Agencija je krajem avgusta 2018. godine tužilaštvu dostavila novi izveštaj u kome je konstatovala da je Mali prijavio kompletnu imovinu, nakon čega je tužilaštvo ponudilo ministru da obustavi postupak protiv njega, pod uslovom da on uplati 200 hiljada dinara, što je Mali odmah i učinio.
Tetka iz Kanade – kao stvorena za Zakon o utvrđivanju porekla imovine
Pravi test za sprovođenje Zakona o utvrđivanju porekla imovine biće i afera koja se u javnom žargonu odomaćila pod imenom “Tetka iz Kanade”.
Pomenuti skandal datira još od 2012. godine, odnosno perioda kad je aktuelni ministar policije postao poslanik u Skupštini Srbije.
Pet godina kasnije, “Tetka iz Kanade” je postala bila hit priča Vlade Srbije, pa je tako Aleksandar Vulin morao da objašnjava odakle mu 244.620 evra za 107 kvadrata stambenog prostora. Tada je javnost obavestio kako je novac pozajmio od ženine tetke iz Kanade. Na pitanje kako je uspeo da toliku količinu novca unese u zemlju, imajući u vidu da svaki iznos veći od 10 hiljada evra mora da se prijavi na granici i objasni poreklo novca, Vulin je rekao da je unosio devet po devet hiljada evra.
“Ko vam kaže da je uneto u jednom komadu? Ko vam kaže da nije preneto devet hiljada po hiljada, po zakonu”, odgovorio je Vulin novinarima koji očigledno nisu verovali da je ministar toliko često posećivao tetku u Kanadi.
Nebojša Stefanović – još jedan promoter koji je zanimljiv zakonu
Jedan od zagovornika Zakona o utvrđivanju porekla imovine ranije je bio i aktuelni ministar odbrane Nebojša Stefanović, koji je isticao da treba podići porez na 75 odsto za sve koji ne mogu da dokažu poreklo svoje imovine.
Međutim, nije jasno da li će u tom slučaju i sam Stefanović morati da strahuje, imajući u vidu da je u martu 2014. godine kupio četvrosobnu kuću na elitnoj lokaciji u naselju Bežanijska kosa. Procenjuje se da kuća ima oko 100 kvadrata i da je njena vrednost blizu 200 hiljada evra.
Ono što kupovinu pomenute nekretnine čini još interesantnijom, jeste informacija da ju je Stefanović menjao za stan od 90 kvadrata, koji se nalazio u blizini, ali ne u istom naselju. Prilikom razmene, Stefanović nije doplatio za kuću, iako je ona veća od stana koji je posedovao i uprkos tome što se nalazi na boljoj lokaciji.
Vuči želi da bude prvih deset čija će se imovina istražiti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osvrnuo se na konferenciji za medije, nakon Predsedništva SNS, na pomenuto zakonsko rešenje, rekavši da bi voleo da bude među prvima čija će se imovina istražiti.
“Važno je za građane da imaju poverenje u svog predsednika, da čuju šta je istina, jer se ispituju i najbliži srodnici. Ja bih zamolio da budem u prvih deset kad se bude ispitivala imovina političara. Da ljudi vide gde su nam ti hektari, pekare, vinogradi i restorani”, naveo je on, dodajući da garantuje za sebe, ali ne i za druge.
„Za druge neću ja da govorim“, poručio je šef srpske države.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare